出埃及記 18
1 梅瑟的岳父，米德楊的司祭耶特洛，聽說天主為梅瑟和自己的百姓以色列所行的一切，聽說上主將以色列人領出了埃及，
Mousese esoa: Yedelou (Midia: ne gobele salasu dunu) da Gode da Mousese amola Isala: ili fi dunu Idibidi sogega gadili oule misini, noga: le fidisu, amo huluane nabi.
2 梅瑟的岳父耶特洛便帶回梅瑟送回去的妻子漆頗辣和
- Amaiba: le, e da Mousesema sofe misi. E da Mousese idua Siboula (Mousese da musa: e Midia: ne sogega fisi) amola ea mano aduna amo Gesiome amola Elia: isa oule misi. (Mousese da musa: sia: i dagoi, “Na da Midia: ne soge ganodini ga fi esala.” Amaiba: le, e da egefema Gesiome (ga fi dunu) dio asuli. E da eno sia: i, “Na ada ea Gode da fidibiba: le, na da Idibidi hina bagade amoga hame fanelegei ba: i. Amaiba: le, egefe eno amoma e da Elia: isa [Gode da na fidilala] amo dio asuli.)
3 他兩個兒子：─一個名叫革爾雄，因為梅瑟說：「我在外方作了旅客；」
4 一個名叫厄里厄則爾，意謂：「我父親的天主是我的救援，救我脫離了法朗的刀劍。」─
5 梅瑟的岳父耶特洛同梅瑟的兒子和妻子來到了梅瑟那裏，來到曠野，近天主的山，梅瑟安營的地方，
Mousese da wadela: i hafoga: i soge hadigi goumi gadenene amogai esalu. Amoga, Yedelou da Mousese idua amola egefela oule misi.
6 便叫人告訴梅瑟說：「看，你的岳父耶特洛來見你，你的妻子和兩個兒子也一同來了。」
E da mae doaga: le, Mousesema sia: adole iasi.
7 梅瑟就出來迎接他的岳父，向他下拜，口親他，彼此問安，隨後進了營幕。
Amaiba: le, Mousese da ema yosia: musa: asili, ema beguduli amola nonogoi. Ela, “Di da hahawane esalala: ?,” sia: nanu, ela da Mousese ea Abula Diasu ganodini golili sa: i.
8 梅瑟給他岳父講述了上主為以色列的原故，對法朗和埃及人所行的一切，以及路上遭遇的一切困難，上主怎樣整救了他們。
Mousese da Yedelouma Hina Gode Ea hou hamobe Felouma amola Idibidi dunuma amola Isala: ili dunu gaga: ma: ne amo huluane olelei dagoi. E da Isala: ili dunu logoga ahoanebe se nabasu amola Hina Gode Ea fidisu huluane olelei.
9 耶特洛聽了上主賜給以色列的各種恩惠，從埃及人手中整救了他們，很是高興。
Yedelou da amo sia: huluane hahawane nabi.
10 耶特洛說：「上主應受讚頌，他從埃及人和法朗手中拯救了你們，由埃! 人手中救出了這百姓。
E amane sia: i. “Hina Godema nodoma! E da di amola Ea fi huluane noga: le fidi. E da ili Felou amola Idibidi dunu ilima gaga: ne, ilia se iasu diasu logo doasi dagoi. Godema nodoma!
11 現今我知道「雅威」是眾神中最大的，因為他由那些傲慢對待以色列人的埃及手中，救出這百姓。」
Idibidi dunu da Isala: ili dunuma higale hamobeba: le, Hina Gode da amo hou hamoi dagoi. Amaiba: le, Hina Gode Ea hou da eno ‘gode’ liligi ilia hou bagade baligisa, amo na da wali dawa:”
12 梅瑟的岳父耶特洛向天主獻了全燔祭和犧牲，亞郎和以色列眾長老都來到天主前，同梅瑟的岳父聚餐。耶特洛的建議
Amalalu, Yedelou da gobele salasu ohe amo mae fifili gogo gobemusa: , Godema imunusa: gaguli misi. Amola e da eno gobele salasu liligi gaguli misi. Elane amola Isala: ili fi ouligisu dunu huluane da Yedelou gilisili, Godema nodone sia: ne gadomusa: , sema lolo manusa: asi.
13 次日，梅瑟坐著審判百姓的案件，百姓從早晨到晚上站在梅瑟前。
Aya esoga, Mousese da Isala: ili dunu fi ilia sia: ga gegesu liligi fofada: nanu. E da hahabe fofada: nanu, mae yolesili gasimu galu.
14 梅瑟的岳父看見他對百姓所行的種種，就說：「你對百姓所作的是什麼事﹖為什麼你獨自一人管理，叫眾百姓從早晨到晚上站在你前﹖」
Yedelou da Mousese ea hawa: hamosu bagade ba: beba: le, amane adole ba: i, “Di abuliba: le disu amo dia fi dunu agoane fidisala. Disu da hamonana amola dunu huluane eso huluane hahabe asili gasi, dima fofada: musa: lela.”
15 梅瑟回答他岳父說：「因為百姓到我跟前詢問天主。
Mousese da amane sia: i, “Na da agoane hamomu da defea. Dunu ilia da Gode Ea hanai amo dawa: musa: gini nama maha.
16 他們有訴訟的事，就來到我跟前，我便在兩造之間施行審判，講明天主的典章和法律。」
Dunu aduna da sia: ga gegesu galea, ela da nama maha. Amasea, na da elama afae da moloi amola eno da giadofai amo elama olelesa. Amola na da Gode Ea hamoma: ne sia: i elama olelesa.”
17 梅瑟的岳父對他說：「你這樣作不對。
Amalalu, Yedelou da amane sia: i, “Di da giadofale hamosa.
18 不但使你自己疲乏，而且也使你同你一起的百姓疲勞不堪，因為這事超過你的力量，你獨自一人是不能勝任的。
Di da dia da: i hodo amola eno dunu ilia da: i hodo wadela: mu. Disu hamomu da hamedei.
19 現在你聽我的話，我給你出一個主意。願天主與你同在! 你在天主前代表這個百姓，將他們的案件呈到天主前；
Na da dima fada: i sia: noga: i imunu. Amasea, Gode da di fidimu. Di da dunu ilia sia: ga gegesu nabimu amola Gode amola ili dogoa agoane alofesu dunu esalumu da defea.
20 也將典章和法律教訓他們，告訴他們應走的正路，應行的事項。
Di da Gode Ea hamoma: ne sia: i ilima olelemu amola ilia habodane esalumu amola hawa: hamosu ilima olelemu amo huluane da defea.
21 你要從百姓中挑選有才能，敬畏天主，忠實可靠，捨己無私的人，派他們作千夫長、百夫長，五十夫長、十夫長，
Be amo baligili, di da dunu noga: i bagade dawa: su dunu ilegele, ilia da dunu huluane ilima ouligisu hina dunu ilegemu da defea. Ilia dunu fi idi 1000 amola dunu fi idi 100 amola idi 50 amola idi 10 amola ilima ouligisu hina ilegema: mu. Godema beda: i dunu fawane lama amola dunu da hano suligisu hou hame dawa: dunu, amo fawane ilegema.
22 叫他們隨時審斷百姓的案件。若有任何重大案件，呈交你處理；其餘一切小案件，可由他們自己處理；叫他們與你分擔，你就輕鬆多了。
Ilia mae yolesili fofada: su ouligisu dunu agoane hawa: hamoma: mu. Hou da gasa bagade ba: sea, ilia da di hahamoma: ne, dima adola misunu da defea. Be liligi fonobahadi ilisu da fofada: mu da defea. Ilia da dia dioi bagade liligi gilisili gaguli ahoasea, dia dioi liligi da bu fofoi ba: mu.
23 你若這樣作，─天主也這樣命你─你就抵受得住，眾百姓也能平安，各歸其所。」
Di da Gode Ea sia: defele agoane hamosea, di da bogomuwane hele hame nabimu amola dunu huluane da ilia sia: ga gegei huluane hahamoi dagoi ba: sea, ilia diasuga hahawane masunu.”
24 梅瑟聽從了他岳父的話，也都照他說的行了。
Mousese da Yedelou ea olelesu nabi dagoi.
25 梅瑟從全以色列人選拔了有才能的人，立他們作百姓的頭目，作千夫長、百夫長、五十夫長和十夫長，
E da Isala: ili fi amoga noga: i dawa: su dunu ilegei. E da dunu idi 1000 amola idi 100 amola idi 50 amola idi 10 ilima ouligisu hina dunu ilegei.
26 叫它們隨時審斷百姓的案件；重大的案件，呈交梅瑟處理；一切小案件，由他們自己處理。
Ilia da mae yolesili fofada: su ouligisu hawa: hamosu. Gasa bagade fofada: su, ilia da Mousesema ia misi. Be ilisu da fonobahadi liligi hahamoi.
27 以後梅瑟送他岳父回了本地。
Amalalu, Mousese da Yedelouma “asigibio” sia: nanu, Yedelou da hi diasuga buhagi.
