出埃及記 16
1 以色列子民全會眾從厄林起程，來到厄林和西乃之間的欣曠野時，在離埃及後第二月第十五日。
Isala: ili fi huluane da Ilimi soge yolesili, logoga asi. Ilia da Idibidi yolesili oubi aduna logoga asi. Eso ba: amo oubi ganodini, ilia da wadela: i hafoga: i soge amo Sini amoga doaga: i. La: di da Ilimi amola la: di da Sainai. Sini soge da mogoa dialu.
2 以色列子民全會眾在曠野裏都抱怨梅瑟和亞郎。
Amogai, wadela: i soge amoga, ilia da Mousese amola Elane elama sia: ga gegene egai.
3 以色列子民向他們說：「巴不得我們在埃及國坐在肉鍋旁，有食物吃飽的時候，死在上主的手中! 你們領我們到這曠野裏來，是想叫這全會眾餓死啊! 」
Ilia da elama amane sia: i, “Hina Gode da nini huluane Idibidi soge ganodini medole legemu da defea galu. Amogai ninia da fili, hu amola ha: i manu eno, ninia hanai amo defele manusa: dawa: i galu. Be alia da nini amo wadela: i hafoga: i soge amoga ha: ga bogoma: ne oule misi dagoi.”
4 上主向梅瑟說：「看，我要從天上給你們降下食物，百姓要每天出去收斂當日所需要的，為試探他們是否遵行我的法律。
Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Na da wali agoane hamomu. Ha: i manu da gibu agoane muagado dilima sanasimu. Dunu da eso huluane ilia amo esoga nasu defele ha: i manu lidimusa: masunu. Amasea, Na da ilia hou ado ba: mu. Ilia da Na sia: nabawane hamoma: bela: ?
5 但到第六天，他們準備帶回來的食物要比每天多一倍。」
Eso gafe amoga, ilia da eso aduna defele ha: i manu diasuga gaguli misa: ma.”
6 梅瑟和亞郎對全以色列子民說：「今晚你們要知道，是上主領你們出了埃及國；
Amaiba: le, Mousese amola Elane da Isala: ili dunu huluane ilima amane sia: i, “Wali daeya dilia Hina Gode da dili Idibidi sogega fisili masa: ne asunasili, guiguda: oule misi, amo dilia da noga: le dawa: mu.
7 明早你們要看見上主的榮耀，因為你們抱怨上主的話，他已聽見了。我們算什麼﹖你們竟抱怨我們! 」
Hahabe dilia da Hina Gode Ea hadigi sinenemigi bagade ba: mu. E da dilia Ema sia: ga egasu nabi dagoi. Dafawane! Amo egasu da Godema sia: ga gegesu. Ania da Ea sia: nabawane hamosu fawane.”
8 梅瑟又說：「晚上上主要給你們肉吃，早晨你們可以吃飽，因為上主聽見了你們抱怨他所說的怨言。我們算什麼﹖你們不是抱怨我們，而是抱怨上主。」瑪納
Amalalu, Mousese da amane sia: i, “Hina Gode da daeya hu dilima imunu amola hahabe agi dilia hanai defele amo dilima imunu. Bai E da dilia Ema egasu nabi dagoi. Dilia da anima sia: ga gegesea, dilia da dafawane Hina Gode Ema fawane sia: ga gegesa.”
9 梅瑟向亞郎說：「你向以色列子民全會眾說：你們應走到上主前，因為他聽見了你們的怨言。」
Mousese da Elanema amane sia: i, “Isala: ili dunu fi huluane misa: ne amola Gode ba: ma: ne leloma: ne sia: ma. Bai E da ilia egasu nabi dagoi.”
10 亞郎正向以色列子民全會眾說話的時候，他們轉面朝向曠野，看見上主的榮耀顯現在雲彩中。
Elane da Isala: ili dunu fi huluane ilima sia: noba, ilia da delegili wadela: i soge amoga ba: le, hedolowane Hina Gode Ea hadigi sinenemigi baligili bagadedafa mumobi ganodini dialebe ba: i.
11 那時上主向梅瑟說：「
Hina Gode da Mousesema amane sia: i,
12 我聽見了以色列子民的怨言。你給他們說：黃昏的時候你們要有肉吃，早晨要有食物吃飽，這樣你們就知道，我是上主，你們的天主。」
“Na da Isala: ili dunu ilia egasu nabi dagoi. Ilia da daeya hu manu ba: mu amola hahabe agi ilia sadimusa: defele ba: mu, amo ilima adoma. Amasea, ilia da Na da ilia Hina Gode, amo dawa: mu.”
13 到了晚上，有鵪鶉飛來，遮蓋了營幕；到了早晨，營幕四周落了一層露水。
Daeya, sio fi ilia dio ‘gowa: ili’ amo wa: i bagadewane da misini amola ilia abula moilai dedeboi dagoi. Amola hahabe oubi baiya agoane ilia esalebe sogega sa: i dagoi ba: i.
14 露水昇化之後，在曠野的地面上，留下稀薄的碎屑，稀薄得好像地上的霜。
Oubi baiya da esoga hafoga: loba, liligi amo da sua: agi fonobahadi amo osoboga dialebe ba: i. Amo liligi da asaboi mugene o gagoma fage agoane ba: i.
15 以色列子民一見，就彼此問說：「這是什麼﹖」原來他們不知道這是什麼。梅瑟告訴他們說：「這是上主賜給你們的食物。
Isala: ili dunu da amo ba: loba, amo ea hou hame dawa: beba: le, amane gilisili sia: dasu, “Goe adila: ?” (‘ma: na’ dawa: loma: ne da “Goe adila: ?”) Mousese da ilima bu adole i, “Amo da ha: i manu Hina Gode da dilima i dagoi.
16 上主曾這樣吩咐說：你們應按每人的食量去收斂，按照你們帳幕的人數去拾取，每人一「曷默耳。」
Hina Gode da agoane sia: sa. Dili da dili manu defele amo liligi lidima. Dunu amola uda amola mano afae afae ofodo fonobahadi (‘lida’ aduna defei agoane) amo defele lama: mu.”
17 以色列子民就照樣作了；收斂的時候，有的多，有的少，
Isala: ili dunu da Mousese ea sia: defele hamoi. Oda da bagade lidi, oda da fonobahadi lidi.
18 但他們用「曷默耳」衝量時，那多收的，也沒有剩餘；那少收的，也沒有缺少；各人正按他們的食量收斂了。
Be lidi liligi ea defei ba: loba, dunu da bagade lidi da baligili lai dagoi hame ba: i amola nowa da fonobahadi lidi amo ea lai da defele ba: i dagoi. Dunu huluane da e sadima: ne lai dagoi ba: i.
19 梅瑟向他們說：「誰也不准將一些留到早晨。」
Mousese da ilima amane sia: i, “Amo ha: i manu aya manusa: mae ligisima.”
20 但他們沒有聽梅瑟的話；有一人把一些留到早晨，但都被虫子咬爛，發生臭味；梅瑟遂向他們發怒。
Be oda da Mousese ea sia: mae nabawane, ha: i manu mogili aya manusa: ligisi. Be aya hahabe amo da dasaiba: le gaha bagade nabi amola ifidi amoga nabai ba: i. Amo ba: beba: le, Mousese da ilima ougi galu.
21 於是他們每天早晨按各人的食量去收斂；太陽一發熱，就融化了。
Hahabe huluane, dunu huluane da e sadima: ne, ‘ma: na’ lidi dagoi. Amola eso da gia: noba, hame lidi liligi osoboga dialu da daeane ebelei ba: i.
22 於是第六天他們收斂了兩倍的食物，每人二「曷默耳；」會眾的首領來向梅瑟報告此事。
Eso gafe amoga ilia da eso aduna moma: ne defele dunu afae afae da ofodo fonobahadi aduna lidi (‘lida’ biyadu agoane). Isala: ili asigilai ouligisu ilia da Mousesema amo hou adola misi.
23 梅瑟向他們說：「上主曾這樣吩咐說：明天是安息日；是祝聖於上主的安息聖日；你們要烤的就烤罷! 要煮的，就煮罷! 凡吃了剩下的，應保留到次日。」
Amola e da ilima amane sia: i, “Hina Gode da amane sia: sa, ‘Aya eso fesu eso da Ema dawa: ma: ne helefisu eso ganumu.’ Wali eso dilia hanaiga ha: i manu gobema amola gia: ma. Ha: i manu hame mai diala amo aya manusa: ligisima.”
24 他們就照梅瑟所吩咐的，把吃下剩下的，留到次日也沒有發臭，，也沒有虫咬。
Ilia da Mousese ea sia: defele hamoi. Ha: i manu hame mai dialu ilia da aya manusa: ligisi. Amo da hame dasai amola ifidi da amoga hame sa: i.
25 梅瑟說道：「今天吃這些罷! 因為今天是敬上主的安息日，今天在野外什麼也找不到。
Mousese da amane sia: i, “Amo ha: i manu wali wega moma. Bai wali da Sa: bade eso, amo helefisu eso Hina Godema dawa: ma: ne hamoi. Dilia diasu gadili ha: i manu hame ba: mu.
26 六天你們可去收斂，但第七天是安息日，什麼也沒有。」
Dilia da eso gafeyale gala amoga ha: i manu lidima. Be eso fesu amoga, amo da helefisu eso, amola dilia da ha: i manu hame ba: mu.”
27 到了第七天，百姓中有人去收斂，但什麼也沒有找到。
Be eso fesu amoga, dunu mogili da gadili ha: i manu hogola asi. Be amo ilia hame ba: i.
28 上主向梅瑟說：「你們不守我的命令和我的法律要到何時呢﹖
Amalalu, Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Isala: ili fi da habogala gasa fi hou fisili Na sia: noga: le nabima: bela: ?
29 看上主給你們立了安息日，為此到第六天他給你們兩天的食物；到第七天各人都應留在家內，不准任何人離開自己的地方。」
Mae gogolema! Na, Hina Gode, da dilima helefisu eso i dagoi. Amaiba: le, Na da eso gafeyale amoga mae fisili dilima ha: i manu eso adunaga moma: ne defele dilima imunu. Dunu huluanedafa da eso fesu amoga hi diasu mae fisili, helefima: ne esaloma: mu.
30 這樣百姓在第七天守了安息日。
Amaiba: le, Isala: ili dunu da eso fesu amoga hawa: hame hamosu.
31 以色列家給這食物取名叫「瑪納。」它像胡荽的種子那樣白，滋味好似蜜餅。
Isala: ili dunu da amo ha: i manu ‘ma: na’ dio asuli. E da fage ahea: ya: i fonobahadi agoane ba: i. Ea gamini nasu da agi gobei amola agime hano gilisi agoane ba: i.
32 梅瑟說：「上主這樣吩咐說：裝滿一「曷默耳」瑪納，留給你們的後代子孫，為使他們能看到我領你們出離埃及國時，在曠野裏養活你們的食物。」
Mousese da amane sia: i, “Hina Gode da ninima amane sia: i, ‘Ma: na’ mogili diligaga fi ba: ma: ne la: didili ligisima. Ilia ha: i manu amo Hina Gode da dilia Idibidi sogega gadili oule asili, wadela: i soge amoga dilia moma: ne i, amo ilia ba: mu da defea.”
33 梅瑟向亞郎說：「拿一個罐子，裝滿一「曷默耳」瑪納，放在上主面前，留給你們的後代子孫。」
Amalalu, Mousese da Elanema amane sia: i, “Di ofodo agoai osoboga hamoi ‘lida’ aduna defei agoane amo lale, ‘ma: na’ amo ganodini salima. Amalalu, Hina Gode ba: ma: ne noga: le ligisima. Amasea, fa: no ninigaga fi da amo liligi ba: mu.”
34 亞郎就照上主吩咐梅瑟的話，將瑪納放在約版前面，保留起來。
Hina Gode da Mousesema sia: i amo defele, Elane da amo lale, dialoma: ne Gode Ea Gousa: su Sema Gagili ea ba: le gaidiga ligisi.
35 以色列子民吃瑪納四十年之久，直到進入有人居住的地方為止；他們吃瑪納，直到進入客納罕地的邊界。
Isala: ili dunu da ode 40 eno amoga ‘ma: na’ nasu. Amogainini ilia Ga: ina: ne sogega doaga: le esalu.
36 一「曷默耳」是一「厄法」的十分之一。
(Amo esoga, hafoga: i sema defei ilegei da 20 ‘lida’ agoane ba: i.)
