出埃及記 15
1 那時梅瑟和以色列子民唱了這篇詩歌，歌頌上主說：我要歌頌上主，因他獲得全勝，將馬和騎兵投於海中。
Amalalu, Mousese amola Isala: ili dunu da Hina Godema gesami hea: i amane, “Na da Hina Godema gesami hea: mu. Bai E da hasalasu bagade hamoi dagoi. E da hosi amola amoga fila heda: i dunu hano bagadega ha: digi dagoi.
2 上主是我的力量和保障，他作了我的救援。他是我的天主，我要頌揚他；是我祖先的天主，我要讚美他。
Hina Gode da na gasa bagade Gaga: su dunu E da na gaga: i dagoi. E da na Gode amola na da Ema nodomu E da na ada ea Gode, amola E da Ea hou bagadedafa hamobeba: le na da gesami hea: mu
3 上主是戰士，名叫「雅威。」
Hina Gode da gegesu dunu. Ea Dio da Hina Godedafa.
4 法郎的戰車軍隊，他投於海中，使他的良將沉於紅海。
E da Idibidi dadi gagui gilisisu amola ilia sa: liode hanoga gala: digi. Idibidi dadi gagui ouligisu dunu noga: idafa da Maga: me Hano Wayabo amoga bogole gela sa: i.
5 浪濤淹沒了他們，像大石沉入海底。
Hano bagade nugududafa da ilia da: i hodo dedeboi dagoi. Ilia da igi agoane gela sa: ili, hano haguduga doaga: i.
6 上主，你的右手大顯神能；上主，你的右手擊碎了敵人。
Hina Gode! Dia lobodafa da gasa bagadeba: le, ninia beda: iwane ba: sa. Dia lobodafa da ha lai dunu amo fifili goudasa.
7 以你無比的威嚴，毀滅了你的敵人；你發出的怒火，燒滅他們像燒麥楷。
Di da hadigi amola hahawane Dima ha lai amo wadela: sa. Dia ougi da lalu defele. Dima ha lai ilia da samaso bioi defele Dia laluga ulagisa.
8 你鼻孔一噴氣，大水聚集，浪濤直立如堤，深淵凝固於海心。
Di da hano bagadega fulaboiba: le, hano da gafululi bi hamoi. Hano da wa: legadole, dobea salidi agoane ba: i. Hano hagududafa da ga: nasi amola hafoga: i agoane ba: i.
9 仇人說：「我要追擊擒獲，分得獵物，才心滿意足；我要拔刀出鞘，親手斬滅。」
Ha lai da amane sia: i, ‘Na da ilima doagala: musa: se bobogele, baligimu. Na da ilia liligi huluane lale, afafane, ni hanaiga lamu. Na da na gegesu gobihei bagade duga: le gadole, ilia liligi huluane samogele lamu.’
10 但你一噓氣，海將他們覆沒，像鉛沉入深淵。
Be Hina Gode, Di da mifo afadafa fulabosea, Idibidi dunu huluane da hanoga na dagoi ba: i. Hano bagade beda: su liligi amo ganodini, ilia da lede (dioi bagade ouli liligi) amo defele gela sa: i dagoi.
11 上主，眾神誰可與你相比﹖誰能像你那樣，神聖尊威，光榮可畏，施行奇蹟!
Hina Gode! Di da ‘gode’ liligi huluane bagadewane baligi dagoi. Dia hadigi da dunu huluane ilia hou bagadewane baligisa. Di da musa: hame ba: su gasa bagade hou hamomusa: defele esala. Eno dunu da Dia hou defele hamomu hamedei agoane ba: sa.
12 你伸出右手，大地就吞了他們；
Di da Dia lobodafa ligia gadoloba, osobo bagade da ninima ha lai amo da: gi dagoi.
13 以你的慈愛，領出了你所救的百姓；憑你的能力，領他們進入了你的聖所。
Dia musa: sia: i defele, Di da dunu Di gaga: i, ilima bisili ahoanu, oule asi dagoi. Dia gasaga, Di da ilima logo olelemu. Amola Dia hadigi soge amoga oule masunu.
14 外邦聽了，必驚慌顫慄，恐怖籠罩了培肋舍特居民；
Dunu fifilai da nabimu. Amola, ilia beda: iba: le, yagugumu. Filisidini dunu da beda: ga bogomuwane.
15 那時厄東的酋長驚慌失措，摩阿布的首領嚇的發抖，客納罕的居民膽顫心寒。
Idome hina bagade dunu da beda: i bagade ba: mu. Moua: be gasa bagade dunu da beda: iba: le yagugumu. Ga: ina: ne dunu da ilia gesa: i hou fisili, beda: i bagade ba: mu.
16 驚慌與恐怖降在他們身上；因你大能的手臂，他們像石塊僵立不動，直到你的百姓走過，上主! 直到你所救贖的百姓走過。
Ilia huluanema beda: su hou bagade da doaga: i dagoi. Ilia da Dia gasa, Hina Gode, ba: lala. Amabeba: le, ilia da gogaya: i agoane lela. Amogainini Dia fi dunu amo Di da ilia se iasu diasu logo doasili, ga masa: ne asunasi, ilia da mogodigili ahoanebe ba: sea.
17 上主，你引領他們，吾主，在你為物業的山上，在你為自己準備的住所，在你親手建立的聖所，培植了他們。
Hina Gode! Di da goumi amoga Dia fisu hamoma: ne ilegei dagoi. Amoga Di da dia fi oule asili ilia fima: ne hahamonana. Amogai da Debolo Diasu gagui dagoi.
18 上主為王，萬世無疆!
Di, Hina Gode, da eso huluane Hina Bagadedafa esalalalumu.”
19 法郎的馬、戰車和騎兵一到海中，上主就使海水回流，淹沒了他們；以色列子民卻在海中乾地上走過。
Isala: ili dunu da osobo hafoga: i amoga asili Maga: me Hano Wayabo degei dagoi. Be Idibidi dunu, hosi, sa: liode amola sa: liode genonesisu dunu da amo logoga ahoanoba, Hina Gode da hano sinidigili, ilia huluane dedeboi dagoi ba: i.
20 此時亞郎的姐妹女先知米黎盎手中拿著鼓，眾婦女也都跟著她，拿著鼓舞蹈。
Ba: la: lusu uda amo Milia: me (Elane ea dalusi) da hina gisani amo lai amola Isala: ili uda huluane da ema fa: no bobogei. Ilia da gisani gaguli sisiogola afia: i.
21 米黎盎應和他們說：「你們應歌頌上主，因他獲得全勝，將馬和騎士投入海中。」變苦水為甜水
Milia: me da ilima amane gesami hea: i, “Hina Godema gesami hea: ma. Bai E da hahawane baligili hasalasu hamoi dagoi. E da hosi amola ilima fila heda: i dunu, amo hano wayabo bagadega ha: digi dagoi.”
22 以後梅瑟命以色列人由紅海起營，往叔爾曠野去；他們在曠野裏走了三天，沒有找到水。
Amalalu, Mousese da bisili asili, Isala: ili dunu Maga: me Hano Wayabo yolesili, Siua wadela: i hafoga: i soge amoga oule asi. Eso udiana ilia da wadela: i soge ganodini lalu, be hano hame ba: i.
23 隨後，到了瑪辣，但不能喝瑪辣的水，因為水苦；因此稱那地為瑪辣。
Amalalu, ilia sogebi ea dio amo Mala amoga doaga: i. Be amogai hano da gamogaiba: le, manu da hamedei ba: i. Amaiba: le, ilia amo sogebiga Mala (Gamogai) dio asuli.
24 那時百姓抱怨梅瑟說：「我們喝什麼呢﹖」
Isala: ili dunu da da: i dioiba: le Mousesema gegene i. Ilia da amane sia: i, “Ninia da adi hano moma: bela: ?”
25 梅瑟遂呼號上主，上主便指給他一塊木頭；他把木頭扔在水裏，水就變成甜水。上主在那裏給百姓立定了法律和典章，也在那裏試探了他們。
Mousese da ha: giwane Hina Godema sia: ne gadoi. Amalalu, Hina Gode da ema ifa olelei. Mousese da amo ifa hano ganodini ha: digili, hano da afadenene, bu noga: iwane ba: i. Amogai, Hina Gode da ili hahawane esaloma: ne sema eno ilima i dagoi amola ilima ado ba: su hou hamosu.
26 上主說：「你若誠心聽從上主你天主的話，行他眼中視為正義的事，服從他的命令，遵守他的一切法律，我決不加於埃及人的災殃，加於你們，因為我是醫治你的上主。」
E amane sia: i, “Dilia da dafawane nabasu hou hamosea amola moloidafa hou hamobeba: le Na hamoma: ne sia: i huluane amoma fa: no bobogesea, Na da dilima se nabasu hame imunu. Dilia da olo bagade na da Idibidi dunuma i, amo hame ba: mu. Na da Hina Gode, dili Uhinisisu Dunu.”
27 以後他們到了厄林，那裏有十二股水泉，七十棵棕樹。他們便在那裏靠近水邊安了營。
Isala: ili dunu da bu asili, Ilimi sogega doaga: i. Amogai gufi hano fana: iyado amola gumudi agoai ifa 70 ba: i. Amogai ilia da hano gadenene abula diasu gilisisu gaguli esalu.
