出埃及記 14
1 從厄堂到紅海1. 上主訓示梅瑟說：「
И рече Господ Мојсију говорећи:
2 你吩咐以色列子民轉回，在米革多耳及海之間的丕哈希洛特前，面對巴耳責豐安營，即在巴耳責豐之前，靠近海邊安營。
Кажи синовима Израиљевим нека савију и стану у логор пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у логор покрај мора.
3 如此，法朗必然以為以色列子民在國境內迷了路，曠野困住了他們。
Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: Зашли су у земљу, затворила их је пустиња.
4 我要使法郎心硬，在後面追趕他們，這樣我將在法郎和他全軍身上，大顯神能，使埃及人知道我是上主。」以色列子民就照樣作了。法郎追趕以列
И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако.
5 有人報告埃及王說：那百姓逃走了。法郎和他的臣僕對那百姓變了心，說：「我們放走以色列人，不再給我們服役，這是作的什麼事﹖」
А кад би јављено цару мисирском да је побегао народ, промени се срце Фараоново и слуга његових према народу, те рекоше: Шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи?
6 法郎遂命人準備他的車，親自率領兵士，
И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом.
7 還帶了六百輛精良戰車和埃及所有的戰車，每輛車上都有戰士駕駛。
И узе шест стотина кола изабраних и шта још беше кола мисирских, и над свима војводе.
8 上主使埃及王法郎心硬，在後面追趕以色列子民；當以色列子民大膽前行的時候，
И Господ учини те отврдну срце Фараону цару мисирском, и пође у потеру за синовима Израиљевим, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом.
9 埃及人在後面追趕他們，法郎所有的車馬、騎士和步兵就在靠近丕哈希洛特，巴耳責豐對面，以色列子民安營的地方趕上了。
И теравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад беху у логору на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону.
10 當法郎來近的時候，以色列子民舉目，看見埃及人趕來，都十分恐怖，向上主哀號，
И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу.
11 也向梅瑟說：「你帶我們死在曠野裏，難道埃及沒有墳墓嗎﹖你為什麼這樣待我們，將我們從埃及出來﹖
И рекоше Мојсију: Зар не беше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира.
12 我們在埃及不是對你說過這話：不要擾亂我們，我們甘願服侍埃及人，服侍埃及人總比死在曠野裏還好啊! 」
Нисмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: Прођи нас се, нека служимо Мисирцима? Јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи.
13 梅瑟向百姓說：「你們不要害怕，站著別動，觀看上主今天給你們施的救恩，因為你們所見的埃及人，永遠再見不到了。
А Мојсије рече народу: Не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видели данас, нећете их никада више видети до века.
14 上主必替你們作戰，你們應安靜等待。」過紅海
Господ ће се бити за вас, а ви ћете ћутати.
15 上主向梅瑟說：「你為什麼向我哀號，吩咐以色列子民起營前行。
А Господ рече Мојсију: Што вичеш к мени? Кажи синовима Израиљевим нека иду.
16 你舉起棍杖，把你的手伸到海上，分開海水，叫以色列子民在海中乾地上走過。
А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сувим.
17 你看，我要使埃及人的心硬，在後面趕以色列子民；這樣我好叫法郎和他全軍，戰車和騎兵身上，大顯神能。
И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњицима његовим.
18 我向法郎，向他的戰車和騎兵大顯神能的時候，埃及人將會知道我是上主。」
И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовим и на коњицима његовим.
19 在以色列大隊前面走的天主使者，就轉到他們的後面走，雲柱也從他們前面轉到他們後面停下，
И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа.
20 即來到埃及軍營和以色列軍營中間；那一夜雲柱一面發黑，一面發光，這樣整夜軍隊彼此不能接近。
И дошав међу војску мисирску и војску израиљску беше оним облак мрачан а овим светљаше по ноћи, те не приступише једни другима целу ноћ.
21 梅瑟向海伸手，上主就用極強的東風，一夜之間把海颳退，使海底成為乾地。水分開以後，
И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море ветром источним, који јако дуваше целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.
22 以色列子民便在海中乾地上走過，水在他們左右好像牆壁。埃及人沉沒海中
И пођоше синови Израиљеви посред мора сувим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране.
23 隨後埃及人也趕來，法郎所有的馬、戰車和騎兵，都跟著他們來到海中。
И Мисирци терајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови.
24 到了晨時末更，上主在火柱和雲柱上，窺探埃及軍隊，使埃及的軍隊混亂。
А у стражу јутарњу погледа Господ на војску мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску мисирску.
25 又使他們的車輪脫落，難以行走，以致埃及人說：「我們由以色列逃走罷! 因為上主替他們作戰，攻擊埃及人。」
И побаца точкове колима њиховим, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: Бежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима.
26 上主對梅瑟說：「向海伸出你的手，使水回流到埃及人、他們的戰車和騎兵身上。」
А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове.
27 到了天亮，梅瑟向海伸手，海水流回原處；埃及人迎著水逃跑的時候，上主將他們投入海中。
И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора.
28 回流的水淹末了法郎的戰車、騎兵和跟著以色列子民來到海中的法郎軍隊，一個人也沒有留下。
А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год беше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан.
29 但是以色列子民在海中乾地上走過去，水在他們左右好像牆壁。
И синови Израиљеви иђаху посред мора сувим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с леве стране.
30 這樣上主在那一天從埃及人手中整救了以色列人。以色列人看見了埃及人的屍首浮在海邊上。
И избави Господ Израиља у онај дан из руку мисирских; и виде Израиљ мртве Мисирце на брегу морском.
31 以色列人見上主向埃及人顯示的大能，百姓都敬畏上主，信了上主和他的僕人梅瑟。
И виде Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и верова Господу и Мојсију слузи Његовом.
