出埃及記 13
1 奉獻長子的法律1. 上主訓示梅瑟說：「
Hina Gode da Mousesema amane sia: i,
2 以色列子民中，無論是人或牲畜，凡是開胎首生的，都應祝聖於我，屬於我。」
“Magobo dunu mano huluane, Na ouligima: ne Nama ima. Bai Isala: ili dunu mano magobo huluane amola ohe fi magobo gawali huluane da Na:
3 梅瑟向百姓說：「你們應當記念從埃及，從為奴之家出來的這一天，因為上主在這一天用強有力的手臂，從那裡領出了你們，故此不可吃有酵的食物。
Mousese da Isala: ili dunu ilima amane sia: i, “Wali eso mae gogolema. Dilia da Idibidi ganodini se nabawane udigili hawa: hamosu dunu esalu. Be wali eso dilia da gadili misi. Hina Gode Ea gasa bagade amoga dili fisili masa: ne asunasi. Agi yisidi sali amo mae moma.
4 今天你們出來正在「阿彼布」月。
Dilia da wali eso oubi age amoga (oubi dio da Abibi) Idibidi soge yolesili gadili ahoa.
5 幾時上主領你們進了客納罕人、赫特人、阿摩黎人、希威人和耶步斯人的地方，就是他同你的祖先起誓應許給你那流奶流蜜之地，你應在這一月舉行此禮：
Hina Gode da dafawane sia: i. E da Ga: ina: naide, Hidaide, A:moulaide, Haifaide amola Yebusaide amo dunu fi huluane ilia soge dilima imunu ilegele sia: i. E da dili amo soge noga: idafa amoga oule ahoasea, dilia da wali lolo nabe gilisisu ode huluane oubi age amoga hamoma.
6 七天之內應吃無酵餅，第七天是敬禮上主的節日。
Eso fesuale amoga dilia yisidi hame sali agi fawane moma. Eso fesu amoga dilia Hina Godema nodomusa: gilisima.
7 七天之內吃無酵餅，在你面前不可有發酵之物，在你四境之內也不可見有酵母。
Eso fesuale ganodini dilia yisidi sali agi maedafa moma. Dilia soge ganodini, yisidi amola agi yisidi sali liligi da sema bagade.
8 在那一天要告訴你們的兒子說：因為上主在我出埃及時，為我所行的事。
Ode huluane, amo gilisisu dilia hemosea, dilia egefe ilima dilia da Hina Gode Ea dili Idibidi yolesili gadili masa: ne fidisu amo dawa: ma: ne, agoane hamoma amo dilia egefelali ilima olelema.
9 應把這事做你手上的記號，做你額上的記念，好使上主的法律常在你口中，因為上主用強有力的手臂，領你出了埃及。
Amo gilisisu da dilima liligi dilia loboga o odagiga ga: i agoai gala ba: mu. Dilia da Hina Gode Ea hou (E da Ea gasa bagade amoga dili Idibidi sogega fisili masa: ne asunasi) amo bu dawa: sea, dilia da Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i idimu amola dawa: ma: ne sia: mu.
10 所以你應年年按照定期遵守這規定。
Dilia eso ilegei ode huluane amoga, amo lolo nabe gilisisu hamoma.
11 當上主照他起誓向你和你祖先所許的話，領你到了客納罕人的地方，將那地給了你之後，
Hina Gode da dilia aowalali ilima, E da dili Ga: ina: naide fi ilia soge ganodini oule misunu ilegele sia: i. Amo E da hamomu. E da amo soge dilima iasea,
12 你應將一切開胎首生者歸於上主；你牲畜中，凡開胎首生的牲畜，亦應歸於上主。
dilia da magobo dunu mano huluane Ema ima. Ohe fi magobo gawali huluane da Gode Ea: liligi.
13 凡首生的驢，應用羊贖回；你若不贖回，應打斷牠的頸項。你的子孫中，凡是長子，你應贖回。
Be magobo gawali dougi amo dilia Ema bu bidi lama: mu. Dilia dougi bu lale, sibi mano Godema ima. Be dilia da dougi bu lamu higasea, defea, ea galogoa fima. Dilia dunu magobo mano amo huluane Godema bu bidi lama: mu.
14 將來若你的兒子問你：這是什麼意思﹖你要回答他說：這是因為上主用強有力的手臂領我們出離了埃及，出離了為奴之家。
Hobea, dia gofe da dima amo hou ea bai adole ba: sea, ema bu adole ima, ‘Ninia da musa: Idibidi soge ganodini udigili hawa: hamosu dunu esalu. Be Hina Gode Ea gasa bagade amoga E da nini fisili masa: ne gadili asunasi dagoi.
15 原來法朗頑固，不釋放我們，上主就把埃及國一切首生者，不拘是人或牲畜的首生者都殺了，為此我把一切首開母胎的雄性都祭獻於上主；但首生的男孩，我卻要贖回。
Idibidi hina bagade (Felou) da gasa fili ninia fisidigimu higaloba, Hina Gode da magobo dunu mano huluane Idibidi soge ganodini esalu, dunu amola ohe medole legei dagoi. Amaiba: le, ninia da wali ohe mano magobo gawali huluane Godema gobele salasu iaha. Be magobo dunu mano huluane ninia bu bidi laha.
16 應將這事作你手上的記號，作你額上的標誌，記念上主用強有力的手臂領我們出了埃及。」往紅海進行
Amo hou ninia hamonana da ninia liligi ninia lobo o odagia ga: i agoai ganumu. Amo dawa: sea, ninia Hina Gode da Ea gasa bagade amoga nini Idibidi soge fisili masa: ne gadili asunasi dagoi dawa: sa.’”
17 法朗放走百姓以後，天主沒有領他們走培肋舍特地的近路，因為上主想：「怕百姓遇見戰爭而後悔，再回到埃及。」
Idibidi hina bagade (Felou) da Isala: ili dunu gadili masa: ne fisidigiloba, Gode da ili logo dunumuni (amo da hano wayabo bagade bega: Filisidia sogega ahoasu) amoga hame oule asi. Gode da amane dawa: i, “Isala: ili dunu da se nabasea amola gegesu ba: sea, ilia asigi dawa: su sinidigili, Idibidi sogega bu hagimu Na higa: i hodosa.”
18 因此天主領百姓繞道，走向靠紅海的曠野。以色列子民都武裝著離開了埃及。
Amaiba: le E da guga: loi ahoasu amo da wadela: i hafoga: i sogega asili Maga: me Hanoga doaga: musa: , amo logoga oule asi. Isala: ili dunu da ilia gegesu liligi gaguiwane ahoasu.
19 梅瑟也帶了若瑟的骨骸，因為若瑟曾叫以色列的兒子們起誓說：「天主必要眷顧你們，那時你們應把我的骨骸從此地帶回去。」
Mousese da Yousefe ea bogoi da: i hodo gaguli asi. Yousefe da esaloba, e da Isala: ili dunuma amane sia: i dagoi, “Gode da dili gaga: sea, amola dilia ga ahoasea, na da: i hodo amola gaguli masa.”
20 他從穌苛特起程前行，就在位於曠野邊緣的厄堂安了營。
Isala: ili dunu da Sagode moilai yolesili, asili, wadela: i hafoga: i soge bega: doaga: i. Ilia da Ida: me sogega abula diasu gilisisu gaguli, ouesalu.
21 上主在他們前面行，白天在雲柱裏給他們領路，夜間在火柱裏光照他們，為叫他們白天黑夜都能走路：
Esoga, Hina Gode da mumobi mogomogoi amo ganodini logo olelemusa: , ili bisili asi. Amola gasi ganodini E da lalu sawa: mogomogoi ganodini ilima hadigi olelemusa: bisili asi. Amalalu, ilia da eso amola gasia amoga hahawane ahoasu.
22 白天的雲柱，黑夜的火柱，總不離開百姓面前。
Eso huluane, mumobi mogomogoi da Isala: ili dunu bisili ahoanebe ba: i. Amola gasia huluane lalu sawa: mogomogoi agoane ili bisili ahoanebe ba: i.
