< 傳道書 1 >

1 達味之子耶路撒冷的君王「訓道者」的語錄:
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 虛而又虛,訓道者說:虛而又虛,萬事皆虛。
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 人在太陽下辛勤勞作,為人究有何益﹖
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 一代過去,一代又來,大地仍然常在。
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 太陽升起,太陽落下,匆匆趕回原處,從新再升。
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 風吹向南,又轉向北,旋轉不息,循環周行。
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 江河流入大海,大海總不滿溢;江河仍向所往之處,川流不息。
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 萬事皆辛勞,無人能盡言:眼看,看不夠;耳聽,聽不飽。
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 往昔所有的,將來會再有;昔日所行的,將來會再行;太陽之下決無新事。
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 若有人指著某事說:「看,這是新事。」豈不知在我們以前早就有過。
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 只是對往者,沒有人去追憶;同樣,對來者,也不會為後輩所記念。
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 我訓道者,曾在耶路撒冷作過以色列的君王。
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 我曾專心用智慧考查研究過天下所發生的一切;--這實在是天主賜與人類的一項艱辛的工作。
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 我觀察了在太陽下所發生的一切:看,都是空虛,都是追風。
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 彎曲的,不能使之正直,虧缺的,實在不可勝數。
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 我心裏自語說:「看,我獲得了又大又多的智慧,勝過了所有在我以前住在耶路撒冷的人,我的心獲得了許多智慧和學問。」
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 我再專心研究智慧和學問,愚昧和狂妄,我纔發覺:連這項工作也是追風。
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 因為,智慧愈多,煩惱愈多;學問越廣,憂慮越深。
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.

< 傳道書 1 >