< 傳道書 1 >

1 達味之子耶路撒冷的君王「訓道者」的語錄:
Rijeèi propovjednika sina Davidova cara u Jerusalimu.
2 虛而又虛,訓道者說:虛而又虛,萬事皆虛。
Taština nad taštinama, veli propovjednik, taština nad taštinama, sve je taština.
3 人在太陽下辛勤勞作,為人究有何益﹖
Kaka je korist èovjeku od svega truda njegova, kojim se trudi pod suncem?
4 一代過去,一代又來,大地仍然常在。
Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvijek.
5 太陽升起,太陽落下,匆匆趕回原處,從新再升。
Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mjesto svoje odakle izlazi.
6 風吹向南,又轉向北,旋轉不息,循環周行。
Vjetar ide na jug i obræe se na sjever: ide jednako obræuæi se, i u obrtanju svom vraæa se.
7 江河流入大海,大海總不滿溢;江河仍向所往之處,川流不息。
Sve rijeke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku rijeke, onamo se vraæaju da opet teku.
8 萬事皆辛勞,無人能盡言:眼看,看不夠;耳聽,聽不飽。
Sve je muèno, da èovjek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati.
9 往昔所有的,將來會再有;昔日所行的,將來會再行;太陽之下決無新事。
Što je bilo to æe biti, što se èinilo to æe se èiniti, i nema ništa novo pod suncem.
10 若有人指著某事說:「看,這是新事。」豈不知在我們以前早就有過。
Ima li što za što bi ko rekao: vidi, to je novo? Veæ je bilo za vijekova koji su bili prije nas.
11 只是對往者,沒有人去追憶;同樣,對來者,也不會為後輩所記念。
Ne pominje se što je prije bilo; ni ono što æe poslije biti neæe se pominjati u onijeh koji æe poslije nastati.
12 我訓道者,曾在耶路撒冷作過以色列的君王。
Ja propovjednik bijah car nad Izrailjem u Jerusalimu;
13 我曾專心用智慧考查研究過天下所發生的一切;--這實在是天主賜與人類的一項艱辛的工作。
I upravih srce svoje da tražim i razberem mudrošæu sve što biva pod nebom; taj muèni posao dade Bog sinovima ljudskim da se muèe oko njega.
14 我觀察了在太陽下所發生的一切:看,都是空虛,都是追風。
Vidjeh sve što biva pod suncem, i gle, sve je taština i muka duhu.
15 彎曲的,不能使之正直,虧缺的,實在不可勝數。
Što je krivo ne može se ispraviti, i nedostaci ne mogu se izbrojiti.
16 我心裏自語說:「看,我獲得了又大又多的智慧,勝過了所有在我以前住在耶路撒冷的人,我的心獲得了許多智慧和學問。」
Ja rekoh u srcu svom govoreæi: evo, ja postah velik, i pretekoh mudrošæu sve koji biše prije mene u Jerusalimu, i srce moje vidje mnogo mudrosti i znanja.
17 我再專心研究智慧和學問,愚昧和狂妄,我纔發覺:連這項工作也是追風。
I upravih srce svoje da poznam mudrost i da poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i to muka duhu.
18 因為,智慧愈多,煩惱愈多;學問越廣,憂慮越深。
Jer gdje je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnožava znanje, umnožava muku.

< 傳道書 1 >