傳道書 7
1 良好的聲譽勝於名貴的香液；死日勝於生日。
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 往居喪的家去，勝於往宴會的家去，因為喪事是人人的結局，活人應將此事放在心上。
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 悲哀勝於歡笑，因為愁容能使心靈舒暢。
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 智者的心是在居喪的家中，愚人的心是在歡笑的家中。
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 聽智者斥責，勝過聽愚人歌唱。
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 愚人的歡笑，就像斧底荊棘的爆炸聲，但這也是空虛。
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 實在，壓榨使智者昏愚，賄賂能敗壞人心。
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 事情的結局勝過事情的開端；居心寬容，勝過存心傲慢。
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 你心裏不要輕易動怒，因為憤怒只停留在愚人胸中。
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 你不要問：「為什麼昔日勝於今日﹖」因為這樣的詰問，不是出於智慧。
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 智慧與家產都好，對看見天日的人都有益，
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 因為受智慧的蔭庇與受金錢的蔭庇無異；但認識智慧的好處，是在於智慧賦與有智慧者生命。
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 你應觀察天主的作為：他所彎曲的，誰能使之正直﹖
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 幸福之日，你應歡樂，不幸之日，你應思慮：幸與不幸，都是天主所為；其目的是叫人不能察覺自己將來的事。
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 在我虛度的歲月內，我見了許多事：義人在正義中夭亡，惡人在邪惡中反而長壽。
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 不要過於正義，也不要自作聰明，免得自趨滅亡。
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 不要作惡無度，也不要糊塗太甚，免得你死非其時。
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 你的手最好把持這個，也不要放棄那個，因為敬畏天主的人，二者兼顧並重。
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 智慧使智者的權勢，勝過本城十個有權勢的人。
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 世上沒有一個只行善，而不犯罪的義人。
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 你不要傾心去聽人說的一切閒話，免得你聽到你的僕人詛咒你；
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 因為你心裏知道，你許多次也詛咒過別人。
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 這一切我都用智慧追究過；我宣稱我將成個智者，然而智慧仍離我很遠。
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 所有的事，既深遠，又玄奧，誰能窮究﹖
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 我又專心致力於認識、考察事物，尋求智慧和事理，得知邪惡就是昏愚，昏愚就是狂妄。
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 我發覺女人比死亡還苦，她一身是羅網：她的心是陷阱，她的手是鎖鏈；凡博天主歡心的，必逃避她；但罪人卻被她纏住。
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 訓道者說：看，這是我所發現的，一一加以比較，好探知事物的原理，
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 對此我的心還在追求，但尚未找到：在一千男人中，我發現了一個；在所有的女人中，卻沒有發現一個。
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 我發現的只有這一件事：天主造人原很正直，但人卻發明了許多詭計。
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
