傳道書 5
1 你往天主的殿裏去時，要小心邁步；你前去聽道，勝過愚人獻祭，因為他們只知作惡。
Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
2 你不要在天主前冒然開口，你的心也不要急於發言應許，因為天主在天上，你在地下，為此你說話應當簡單。
Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
3 因為夜夢由於事務繁雜，亂語出於多言。
Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
4 你一向天主許願，就不可拖延償還，因為他不喜歡人怠慢；你許了願，就應速還；
Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
5 不許願好過許而不還。
Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
6 不要放任你的口，使你陷於罪過，免得你在使者前說是「錯許了。」為何要天主因你這句話而發怒，破壞你手中的工作﹖
Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
7 多夢多虛幻，多言多糊塗；你要敬畏天主。
Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
8 你若在某省看見欺壓窮人，違犯公道和正義的事，不必對此驚奇，因為高者之上還有更高者在上鑒察，而他們之上還有更高者。
Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
9 國家全面的利益，在乎有一位關心農業的君王。
Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
10 愛錢的，錢不能使他滿足；愛財的，進益不能使他滿足：這也是空虛。
Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
11 錢財增多，消費的人也隨之增多；財主除飽享眼福外，能有什麼益處﹖
Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
12 工人不論吃多吃少，總睡得甘甜；飽食的富人，卻難於安眠。
Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
13 我看見在太陽下有一件慘痛的事：財主積蓄財富，反而害了自己。
Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
14 生意一次失敗，財產盡失：生了個兒子，手中一無所有。
Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
15 他赤身出離母胎，也照樣赤身歸去；他勞力之所得，絲毫不能帶去。
Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
16 這也是一件慘痛的事：他怎樣來，也怎樣去；他操勞追風，究有什麼益處；
И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
17 況且他一生在黑暗中生活，遭受許多煩惱、疾病和悲憤的事。
И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
18 我所認為幸福美滿的事，是人在天主所賞的少數歲月內，有吃有喝，且享受他在太陽下一切勞碌所得的福樂，這原是他應得的一分。
Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
19 的確，天主賞賜人財產和富裕，叫他能享用；能取得應有的一分，能享受勞碌所得的快樂，實是天主的恩賜。
И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
20 那麼，人就不甚顧慮人生歲月的短促，因為天主以喜樂充滿了他的心。
Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
