< 傳道書 4 >

1 我又轉目注視在太陽下所行的一切暴行:看,受壓迫者眼淚汪流,卻無人安慰;壓迫人者手中只有權勢,卻無人加以援助。
Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2 於是我聲稱那已死去的人,比現今還活著的人更為有福。
Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3 那還沒有出世的人,比這兩等人更為有福,因為他還沒有見到太陽下所行的惡事。
Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4 我也看出各種勞苦和一切工作的技巧,都是出於人彼此間的競爭:這也是空虛,也是追風。
Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5 愚人交臂叉手,是自食己肉。
Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6 捧一把安逸,勝過兩把勞苦和追風。
Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7 我又轉睛,看見在太陽下有件空虛的事:
Опет видех таштину под сунцем:
8 有個孤獨無伴的人,既沒有兒子,又沒有兄弟,卻時常勞苦不息,他的眼總是貪得無厭,從來不問:「我辛辛苦苦,節制享樂,究竟是為誰﹖」這也是空虛和大不幸。
Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9 兩人勝過一人,因為兩人工作,酬報優厚:
Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10 若一個跌倒了,另一個可扶起自己的同伴。哀哉孤獨者! 他若跌倒了,沒有另一人扶起他來。
Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11 又如兩人同眠,都感溫暖;若孤獨一人,怎能暖和﹖
Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12 若一人抵不住一人,兩人就能抵住。--三股繩,不易斷。
И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13 一個貧寒而明智的青年,勝過一個年老昏愚,而總不採納忠言的君王。
Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14 這青年雖在國中出身貧寒,但由獄中出來,執政為王;
Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15 我看見一切在太陽下行走的活人,都擁護青年人,新繼位者,來代替老王。
Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16 擁護他為領袖的人民,多得無數;但日後,那些後來的人卻不喜歡他:這也是空虛,也是追風。
Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.

< 傳道書 4 >