傳道書 4
1 我又轉目注視在太陽下所行的一切暴行：看，受壓迫者眼淚汪流，卻無人安慰；壓迫人者手中只有權勢，卻無人加以援助。
Opet stadoh promatrati sva nasilja koja se čine pod suncem, i gle, suze potlačenih, i nikog nema da ih utre; i nasilje iz tlačiteljske ruke, a zaštitnika niotkuda.
2 於是我聲稱那已死去的人，比現今還活著的人更為有福。
Zato sretnima smatram mrtve koji su već pomrli; sretniji su od živih što još žive.
3 那還沒有出世的人，比這兩等人更為有福，因為他還沒有見到太陽下所行的惡事。
A od obojih je sretniji onaj koji još nije postao, koji nije vidio zlih djela što se čine pod suncem.
4 我也看出各種勞苦和一切工作的技巧，都是出於人彼此間的競爭：這也是空虛，也是追風。
Nadalje iskusih da svaki napor i svaki uspjeh pribavlja čovjeku zavist njegova bližnjeg. I to je ispraznost i pusta tlapnja.
5 愚人交臂叉手，是自食己肉。
Bezumnik prekriži ruke i izjeda sebe.
6 捧一把安逸，勝過兩把勞苦和追風。
Bolja je puna šaka u miru nego obje pregršti mučna rada i puste tlapnje.
7 我又轉睛，看見在太陽下有件空虛的事：
I još jednu opazih ispraznost pod suncem:
8 有個孤獨無伴的人，既沒有兒子，又沒有兄弟，卻時常勞苦不息，他的眼總是貪得無厭，從來不問：「我辛辛苦苦，節制享樂，究竟是為誰﹖」這也是空虛和大不幸。
Čovjek potpun samac - bez sina, bez brata, i opet nema kraja njegovu trudu; oči mu se ne mogu nasititi blaga; a ne misli: za koga se mučim i uskraćujem dobro sebi? I to je ispraznost i zla briga.
9 兩人勝過一人，因為兩人工作，酬報優厚：
Bolje je dvojici nego jednome, jer imaju bolju plaću za svoj trud.
10 若一個跌倒了，另一個可扶起自己的同伴。哀哉孤獨者! 他若跌倒了，沒有另一人扶起他來。
Padne li jedan, drugi će ga podići; a teško jednomu! Ako padne, nema nikoga da ga podigne.
11 又如兩人同眠，都感溫暖；若孤獨一人，怎能暖和﹖
Pa ako se i spava udvoje, toplije je; a kako će se samac zagrijati?
12 若一人抵不住一人，兩人就能抵住。－－三股繩，不易斷。
I ako tko udari na jednoga, dvojica će mu se oprijeti; i trostruko se uže ne kida brzo.
13 一個貧寒而明智的青年，勝過一個年老昏愚，而總不採納忠言的君王。
Bolji je mladić siromašan a mudar nego kralj star a lud, koji više ne zna za savjet.
14 這青年雖在國中出身貧寒，但由獄中出來，執政為王；
Jer mladić može izići iz tamnice i postati kraljem, iako se rodio kao prosjak u svom kraljevstvu.
15 我看見一切在太陽下行走的活人，都擁護青年人，新繼位者，來代替老王。
Opazih kako svi koji žive i hode pod suncem pristaju uz mladića, uz nastupnika koji ga naslijedi.
16 擁護他為領袖的人民，多得無數；但日後，那些後來的人卻不喜歡他：這也是空虛，也是追風。
On stupa na čelo bezbrojnih podanika i kasniji se naraštaji ne mogahu zbog njega radovati. I to je zacijelo ispraznost i pusta tlapnja.
