傳道書 10
1 一個死蒼蠅能敗壞一碗製香膏者的香膏；一點愚昧也能敗壞智慧和尊榮。
Gagoba: bogoi da gabusiga: manoma ganagu ganodini sali, amo huluane gaha hamomusa: dawa: Amola gagaoui hou fonobahadi da bagade dawa: su hou bagade amo wadela: lesimusa: dawa:
2 智慧人的心傾向右，愚人的心偏向左。
Bagade dawa: su dunu da hi hou hamosea, moloidafa hou hamosa. Amola gagaoui dunu da hi hou hamosea, wadela: i hou fawane hamosa.
3 愚人連在走路時，也是無知，並稱眾人皆糊塗。
Amomane, gagaoui dunu da degabo misi dunu logoa gousa: sea, ilia da ea gagaoui hou hedolo dawa: mu. E da hi hou hamobeba: le, dunu huluane ilima hi gagaoui hou olelesa.
4 若當權者向你生氣，你不可離棄崗位，因為心平氣和能避免大錯。
Dia ouligisu dunu da dima ougi ba: sea, dia hawa: hamosu mae yolesima. Di da asabole esalea, dia bagade giadofai da gogolema: ne olofoi dagoi ba: mu.
5 我在太陽下見了一件不幸的事，似乎是出於掌權者的錯誤：
Na da giadofai hou afae osobo bagadega dialebe ba: i. Amo giadofasu ouligisu dunu da hamosa.
6 愚人佔居高位，貴人屈居下位。
Ilia da gagaoui dunu amo ouligisu hawa: hamoma: ne ilegesa. Amola bagade gagui dunu yolesisa.
7 我看見僕人騎馬，而王侯反像僕人一樣步行。
Na da udigili hawa: hamosu dunu hosiga fila heda: lebe ba: i. Amola hina bagade ea fi dunu udigili hawa: hamosu dunu agoane emoga ahoanebe ba: i.
8 挖掘陷阱的必自陷其中，拆毀牆壁的必被蛇咬傷；
Dia da uli dogonesisia, dina: amo ganodini sa: imu. Di da dobea fei gadelale dasea, sania da di gasomanu.
9 開鑿石頭的必為石壓傷，砍伐樹木的必遭遇危險。
Di da igi gagoudasu sogebi hawa: hamosea, di da igiga se nabimu. Di da ifa oda hida: sea, di da amo hamonana, se nabimu.
10 鐵器鈍了，如不將刃磨快，必費許多氣力；成功是智慧的效能。
Dia goaha: i da bahuai, amola di amo hame debesea, di da amoga hawa: bagade hamone helemu. Hidadea dia hawa: hamosu ilegemu da defea.
11 行法術之前，就已被蛇咬傷，法術於行法術的人，就沒有好處。
Di da asigi dawa: suga sania ouligimu da defea. Be sania da hidadea di gasonasea, amo da dia ouligisu hou wadela: lesimu.
12 智者口中的語言，為人有益；愚人的口舌卻自招滅亡：
Dunu eno da bagade dawa: su dunu ea sia: beba: le, ema nodosa. Be gagaoui dunu ea sia: i liligi da ea hou wadela: lesisa.
13 他口中的語言，開始是愚昧，最後卻是殘忍的狂語。
E da ea sia: udigili hamedei agoane musa. Be ea sia: dagosu da doulasi dunu ea sia: agoane ba: sa.
14 愚人只知多言：「將來的事怎樣，人不知道，人身後的事，有誰來告訴他﹖」
Gagaoui da gebewane mae yolesili sia: daha. Dunu afae da fa: no hedolo mabe hou hamedafa dawa: Amola ninia bogole fa: no hamomu, dunu huluane da adomu gogolei.
15 愚人以勞碌為煩惱，因為連怎樣進城，他也不知道。
Di da bagade hawa: hamobeba: le, gufia: ne esalumu da defea hame. Gagaoui dunu amo da hi diasua buhagimu logo da hame dawa: , agoai dunu fawane da agoane hawa: hamosa.
16 邦國，你的君王若是一個幼童，你的長官若清晨宴飲，你就有禍了!
Soge amo ea hina bagade da goi fawane, amola ea ouligisu dunu da daeya ganini hahabe lolo nabe fawane hamosa, amo soge da bidi hamosu ba: mu.
17 邦國，你的君王若出身顯貴，你的長官若宴飲有時，只求養身，不為快樂，那你就有福了。
Be soge amogawi ea hina bagade da hi asigi dawa: suga hawa: hamosa, amola ea ouligisu dunu da ilegesu defele ha: i naha amola ilia hou ouligisa amola feloale hame hamosa, amo soge da hahawane bagade gala.
18 屋頂坍塌，由於怠惰；房屋滴漏，由於手懶。
Dunu da hawa: hamomu higabeba: le, ea diasu figisu hame hahamosea, amo da dadadini, diasu amola da gelemu.
19 設宴是為歡樂，酒可使生活愉快；錢能應付一切。
Di da lolo nasea, hahawane ba: mu, amola waini hano nasea, hahawane ba: mu. Be muni hame galea, ha: i manu amola waini hano lamu da hamedei ba: mu.
20 在床塌上，不要詛咒君王；在臥室內，不要咒罵長官，因為空中的飛鳥能傳音，有翅翼的能傳話。
Osobo bagade hina bagade amoma lalasogole mae sia: ma. Amola dia golabe sesei amo ganodini, bagade gagui dunu ilia houba: le amo mae lalasogole sia: ma. Bai sioga da amo sia: ilima mini asili, adosa: besa: le, mae sia: ma.
