< 傳道書 1 >
Misli Propovjednika, Davidova sina, kralja u Jeruzalemu.
Ispraznost nad ispraznošću, veli Propovjednik, ispraznost nad ispraznošću, sve je ispraznost!
Kakva je korist čovjeku od svega truda njegova kojim se trudi pod suncem?
Jedan naraštaj odlazi, drugi dolazi, a zemlja uvijek ostaje.
Sunce izlazi, sunce zalazi i onda hiti svojem mjestu odakle izlazi.
Vjetar puše na jug i okreće se na sjever, kovitla sad ovamo sad onamo i vraća se u novom vrtlogu.
7 江河流入大海,大海總不滿溢;江河仍向所往之處,川流不息。
Sve rijeke teku u more i more se ne prepunja; odakle teku rijeke, onamo se vraćaju da ponovo počnu svoj tok.
8 萬事皆辛勞,無人能盡言:眼看,看不夠;耳聽,聽不飽。
Sve je mučno. Nitko ne može reći da se oči nisu do sita nagledale i uši dovoljno naslušale.
9 往昔所有的,將來會再有;昔日所行的,將來會再行;太陽之下決無新事。
Što je bilo, opet će biti, i što se činilo, opet će se činiti, i nema ništa novo pod suncem.
10 若有人指著某事說:「看,這是新事。」豈不知在我們以前早就有過。
Ima li išta o čemu bi se moglo reći: “Gle, ovo je novo!” Sve je već davno prije nas postojalo.
11 只是對往者,沒有人去追憶;同樣,對來者,也不會為後輩所記念。
Samo, od prošlosti ne ostade ni spomena, kao što ni u budućnosti neće biti sjećanja na ono što će poslije doći.
Ja, Propovjednik, bijah kralj nad Izraelom u Jeruzalemu.
13 我曾專心用智慧考查研究過天下所發生的一切;--這實在是天主賜與人類的一項艱辛的工作。
I trudih se da mudrošću istražim i dokučim sve što biva pod nebom; o, kako mučnu zadaću zadade Bog sinovima ljudskim.
14 我觀察了在太陽下所發生的一切:看,都是空虛,都是追風。
Vidjeh sve što se čini pod suncem: kakve li ispraznosti i puste tlapnje!
15 彎曲的,不能使之正直,虧缺的,實在不可勝數。
Što je krivo, ne može se ispraviti; čega nema, izbrojiti se ne može.
16 我心裏自語說:「看,我獲得了又大又多的智慧,勝過了所有在我以前住在耶路撒冷的人,我的心獲得了許多智慧和學問。」
Rekoh onda sam sebi: “Gle, stekao sam veću mudrost nego bilo tko od mojih prethodnika u Jeruzalemu. Duh moj sabrao je golemu mudrost i znanje.”
17 我再專心研究智慧和學問,愚昧和狂妄,我纔發覺:連這項工作也是追風。
Mudrost pomnjivo proučih, a tako i glupost i ludost, ali sam spoznao da je to pusta tlapnja.
18 因為,智慧愈多,煩惱愈多;學問越廣,憂慮越深。
Mnogo mudrosti - mnogo jada; što više znanja, to više boli.