申命記 7
1 當上主你的天主領你進入你要去佔領的地方，由你面前驅逐許多民族，即赫特人、基爾加士人、阿摩黎人、客納罕人、培黎齊人、希威人和耶步斯人，那七個比你又多又強的民族時，
Ie asese’ Iehovà Andrianañahare’o mb’amy tane himoaha’o naho ho tavane’oy, naho asiotsio’e mb’ aolo’o mb’eo ty fifeheañe maro: o nte-Kiteo, o nte-Girgaseo, o nte-Amoreo, o nte-Kanàneo, o nte-Perizeo, o nte-Kiveo, vaho o nte-Iebosèo, fifeheañe fito maozatse naho maro te ama’o,
2 當上主你的天主將他們交給你，打敗他們時，你應完全消滅他們，不可與他們立約，也不可恩待他們；
naho atolo’ Iehovà Andrianañahare’o ama’o vaho giohe’o, le tsy mete tsy mongore’o. Ko ifañina’o naho ko itretreza’o.
3 不可與他們通婚，不可將你的女兒嫁給他們的兒子，也不可為你的兒子娶他們的女兒；
Ko ifangalam-baly, ko anolora’o anak’ ampela o ana-dahi’eo ndra andrambesan’ anak’ ampela i ana-dahi’oy,
4 因為他們必要使你們的子女遠離我，而去事奉別的神，致使上主向你們大發忿怒，將你們迅速消滅。
amy te hampiambohoe’e ty ana’o tsy hañorik’ ahy hitoroñe ndrahare ila’e. Le hisolebotse ama’o ty haviñera’ Iehovà vaho harotsa’e aniany.
5 你們應這樣對待他們：拆毀他們的祭壇，打碎他們的石碣，砍倒他們的神柱，燒毀他們的雕像。
Fe inao ty hanoa’o iareo; demoho o kitreli’ iareoo, kimokimoho o hazomanga’ iareoo, naho firao o Asere’ iareoo vaho ampiforototò an’ afo o vongan-draha sinokitseo.
6 因為你是屬於上主你天主的聖民，上主你的天主由地面上所有的民族中，揀選了你作自己特屬的人民。
Ondaty miavake am’ Iehovà Andrianañahare’o irehe, ie jinobo’ Iehovà Andrianañahare’o amy ze kila ondaty ambone’ ty tane toy ho vara’e.
7 上主喜愛你們，揀選你們，並不是因為你們比其餘的民族人數眾多；其實你們在所有的民族中，是最少的一個；
Tsy t’ie nimaro ta ondaty ila’eo te napite’ Iehovà ama’ areo ty fikokoañe ndra ty fijoboña’e, toe nitsiampe te amy ze hene ondaty;
8 而是由於上主對你們的愛，並為履行他向你們祖先所起的誓，上主纔以大能的手解救你們，將你們由為奴之家，由埃及王法郎的手中救出來。
fa ty fikokoa’ Iehovà anahareo naho ty nañambena’e i fañina nifantà’e aman-droae’ areoiy, ty nampiengà’ Iehovà anahareo an-dela-pità’e maozatse vaho nijebaña’e boak’amy trañom-pañondevozañey, hirik’ am-pità’ i Parò mpanjaka’ i Mitsraimey.
9 所以，你應知道，只有上主你的天主是天主，是對那愛他，遵守他誡命的人，守約施恩直到千代的忠信的天主；
Mahafohina arè te toe Andrianañahare t’Iehovà Andrianañahare’o naho Andrianañahare migahiñe mpitam-pañina naho fiferenaiñañe amo mpikoko azeo vaho mañorike o lili’eo pak’an-tarira’e fah’arivo’,
10 但對那恨他的人，他必當面報復，將他消滅；對恨他的人，他決不遲延，必當面報復。
fe avaha’e an-dahara’ o manjehatse azeo. Tsy malaon-dre fa valea’e an-tarehe’e eo ze malaiñe aze.
11 所以你要謹慎遵行我今天吩咐你的誡命、法令和規則。
Aa le ambeno ty lily naho o fañè naho fepetse andiliako azo androanio, vaho oriho.
12 如果你們聽從這些法令，謹守遵行，上主你的天主必照他向你祖先起的誓，對你守約施恩。
Ie amy zao, naho haoñe’o o fañè rezao naho ambena’o naho orihe’o, le havotinti’ Iehovà Andrianañahare’o ama’o i fañina naho fikokoa-migahiñe nifantà’e aman-droae’oy;
13 他必愛你，祝福你，增加你的人數；在向你的祖先起誓許給你的地上，祝福你身生的子女，你地內的出產、五穀、酒、油，以及牛羊的生產。
ho kokoa’e irehe, ho tahie’e vaho hampibodobodoe’e; ho tahie’e ty vokan-kovi’o naho ty vokan-tane’o, ty ampemba’o, ty divai’o naho ty mena’o naho ty fitomboa’ o añombe’oo naho ty famorohotan-dia-rai’o amy tane nifañinà’e aman-droae’o hatolo’e azoy.
14 萬民中你是最有福的；在你內沒有不育的男女，牲畜中沒有不生殖的雌雄。
Ho soa-tahy amy ze kila ondaty irehe, tsy eo ty ho betsiterak’ aman-dahilahy ndra ampela, vaho tsy ho pok’anake o añombe’oo.
15 上主必使一切疾病遠離你；你所知道的埃及的各種惡疾，決不加在你身上，反而加在一切恨你的人身上。
Hafaha’ Iehovà ama’o ze hene hasilofañe naho tsy hafetsa’e ama’o o angorosy nifohi’o e Mitsraime añeo, fe hapo’e amo malaiñ’ azoo.
16 凡上主你的天主交給你的民族，你都要消滅，不可憐視，也不可奉事他們的神，因為這是陷害你的羅網。
Fonga habotse’o ze ondaty atolo’ Iehovà Andrianañahare’o azo, ko iferenaiñam-pihaino’o vaho ko toroñe’o o ndrahare’ iareoo fa ho fandrik’ ama’o.
17 假如你心裏想：這些民族比我人多，我怎能趕走他們﹖
Ie manao ty hoe an-troke ao: Maro te amako o rofoko zao, aia ty hanoako soike iareo.
18 你不要怕他們，只應記起上主你的天主對法郎和全埃及所做的事。
Ko ihembaña’o, tiahio avao ty nanoe’ Iehovà Andrianañahare’o amy Parò naho amy Mitsraime iaby,
19 你親眼見了上主你的天主為救你所用的大災難、神蹟、奇事、大能的手和伸展的臂；上主你的天主也必同樣對待你所怕的一切民族。
o fitsohañe ra’elahy niisam-pihaino’oo, o viloñeo naho o raha tsitantaneo, i lela-pitàñe maozatsey naho i fitàñe natora-kitsi’e nañavota’ Iehovà Andrianañahare’o boak’añey, ro mbe hanoe’ Iehovà Andrianañahare’o amy ze hene ondaty irevendreveña’o,
20 此外，上主你的天主必打發黃蜂來攻擊他們，直到那些殘存和由你面前隱藏起來的人完全消滅為止。
vaho hampisangitrife’ Iehovà Andrianañahare’o am’ iareo ty fanenetse, ampara’ te fonga miantantiry ze sehanga’e mietake.
21 在他們面前，你不應畏懼，因為在你中間有上主你的天主，大而可畏的天主。
Ko miriatsandry am’ iareo, amy te añivo’o ao t’Iehovà Andrianañahare’o; Andrianañahare jabahinake naho mampañeveñe.
22 上主你的天主必將這些民族由你面前漸漸驅逐；你不可將他們迅速消滅，免得野獸增多而於你不利。
Hasiotsio’ Iehovà Andrianañahare’o aolo’o mb’eo erike o rofoko rezay; f’ie tsy ho fonga mongore’o aniany tsy mone ho losotse ama’o o bibin-kivokeo.
23 上主你的天主必將他們交於你，使他們大起恐慌，直到他們全被消滅。
Toe hatolo’ Iehovà Andrianañahare’o ama’o iereo, vaho ho rotsahe’e am-pandrebahañe ra’elahy am-para’ te zamane’e iaby.
24 他必將他們的君王交在你手中，你必使他們的名由天下消滅；沒有一人能對抗你，直到你將他們完全消滅。
Hatolo’e am-pità’o o mpanjaka’eo vaho ho faopaohe’o ambanen-dikerañe atoy ty tahina’ iareo, tsy eo t’indaty hahafiatreatre azo, am-para’ te narotsa’o.
25 你應將他們的神像，投在火中燒掉；不應貪圖神像上的金銀，而留為己有，免得陷於羅網，因為這於上主你的天主是可憎之物。
Ho forototoe’ areo ze saren-drahare’ iareo. Ko tsikirihe’o ty volafoty ndra volamena ama’e ndra mandrambe aze ho azo, fa ho fandrik’ ama’o, toe tiva amy Iehovà Andrianañahare’o.
26 可憎之物，不可帶進你屋內；免得你與那些東西一同毀滅；你應厭惡憎恨這一切，因為那是應毀滅之物。
Ko minday raha tiva añ’anjomba’o ao ke hindre hafàtse ama’e irehe. Vata’e hejeo naho apoho hoe mampangory, ie fa navike harotsake.
