< 申命記 7 >
1 當上主你的天主領你進入你要去佔領的地方,由你面前驅逐許多民族,即赫特人、基爾加士人、阿摩黎人、客納罕人、培黎齊人、希威人和耶步斯人,那七個比你又多又強的民族時,
Mousese da eno amane sia: i, “Dilia Hina Gode da dili soge amo dilia da gesowale fimu amoga oule misini, fi bagohame amo ganodini esalebe, E da gadili sefasimu. Dilia da gusuba: i ahoasea, E da fi fesuale gala amo huluane ilia idi amola ilia gasa da dilia baligisa, amo E da gadili sefasimu. Amo fi da Hidaide, Gegasaide, A:moulaide, Ga: ina: naide, Belesaide, Haifaide amola Yebiusaide.
2 當上主你的天主將他們交給你,打敗他們時,你應完全消滅他們,不可與他們立約,也不可恩待他們;
Dilia Hina Gode da amo dunu fi dilima iasea, dilia amo huluane medole legema. Ilima gousa: su mae hamoma amola ilima mae asigima.
3 不可與他們通婚,不可將你的女兒嫁給他們的兒子,也不可為你的兒子娶他們的女兒;
Ilima uda lasu mae hamoma amola dilia mano da ilima uda lasu hou hamedafa hamoma: mu.
4 因為他們必要使你們的子女遠離我,而去事奉別的神,致使上主向你們大發忿怒,將你們迅速消滅。
Bai agoai hamosea, ilia da dilia mano Hina Godema fadegasea, eno ogogosu ‘gode’ liligi amoma nodone sia: ne gadomusa: oule masunu. Amasea, Hina Gode da dilima ougimu amola dili hedolo gugunufinisimu.
5 你們應這樣對待他們:拆毀他們的祭壇,打碎他們的石碣,砍倒他們的神柱,燒毀他們的雕像。
Amaiba: le, ilia oloda huluane muguluma. Ilia sema mogomogoi gele amoma sia: ne gadosu liligi goudanesima. Ilia ogogosu uda ‘gode’ A: sela ea olei liligi amo abima amola ilia loboga hamoi ogogosu ‘gode’ liligi laluga ulagisima.
6 因為你是屬於上主你天主的聖民,上主你的天主由地面上所有的民族中,揀選了你作自己特屬的人民。
Bai dilia da dilia Hina Gode Ea Fidafa. E da osobo bagade fifi asi gala huluane ba: lalu, dilisu Ea fidafa hamoma: ne ilegei dagoi.
7 上主喜愛你們,揀選你們,並不是因為你們比其餘的民族人數眾多;其實你們在所有的民族中,是最少的一個;
E da dilia idi da osobo bagade fi huluane eno ilia idi baligiba: le, dili Ea fi hamoma: ne hame ilegei. Bai dilia da osobo bagade fifi asi gala amo ganodini fonobahadidafa fi ba: i. Eno fi huluane ilia idi da dilia idi baligi.
8 而是由於上主對你們的愛,並為履行他向你們祖先所起的誓,上主纔以大能的手解救你們,將你們由為奴之家,由埃及王法郎的手中救出來。
Be Hina Gode da dilima asigi amola E da Ea musa: sia: i amo dilia aowalali ilima ilegele sia: i amo hamomusa: hanai galu. Amaiba: le, E da dilia musa: Idibidi hina bagade ea se iasu diasu udigili hawa: hamonanu, dili halegale masa: ne, amo logo doasi dagoi.
9 所以,你應知道,只有上主你的天主是天主,是對那愛他,遵守他誡命的人,守約施恩直到千代的忠信的天主;
Dilia Hina Gode Hisu da Godedafa amola E da Ea fi yolesimu hame dawa: Amo mae gogolema. E da Ea gousa: su noga: le ouligimu amola E mae yolesili asigi hou amo E da Ema asigi dunu amola nabasu dunu egaga fifi misunu idi amo1000 asili ilima olelemu.
10 但對那恨他的人,他必當面報復,將他消滅;對恨他的人,他決不遲延,必當面報復。
Be E da hedolowane Ema higa: i dunuma se nabasu imunu.
11 所以你要謹慎遵行我今天吩咐你的誡命、法令和規則。
Amaiba: le, dilia na olelei liligi huluane nabawane hamoma. Dilia sema huluane na da wali eso dilima olelei, amoma fa: no bobogema.
12 如果你們聽從這些法令,謹守遵行,上主你的天主必照他向你祖先起的誓,對你守約施恩。
Dilia da mae yolesili amo hamoma: ne sia: i nabawane hamosea, dilia Hina Gode amola da Ea gousa: su dilima i amo noga: le ouligimu. Amola E da dilia aowalali ilima dafawane ilegele sia: i defele, E da Ea asigidafa hou mae yolesili dilima olelemu.
13 他必愛你,祝福你,增加你的人數;在向你的祖先起誓許給你的地上,祝福你身生的子女,你地內的出產、五穀、酒、油,以及牛羊的生產。
E da dilima asigimu amola hahawane dogolegelewane imunu. Dilia idi da heda: mu amola dilia mano bagohame lalelegemu. E da dilia ifabi amoma hahawane dogolegele hamomu. Amasea dilia da gagoma, waini amola olife susuligi bagade ba: mu. E da dili hahawane fidili, bulamagau amola sibi bagohame dilima imunu. E da dilima amo hahawane dogolegele hou hamomu. E da amo hou soge amo E da dilia aowalali ilima imunu ilegele sia: i, amo ganodini hamomu.
14 萬民中你是最有福的;在你內沒有不育的男女,牲畜中沒有不生殖的雌雄。
Ea hahawane fidisu hou dilima da amo hou eno fifi asi gala hamosu bagadewane baligimu. Dilia amola dilia ohe fi da aligime hamedafa ba: mu.
15 上主必使一切疾病遠離你;你所知道的埃及的各種惡疾,決不加在你身上,反而加在一切恨你的人身上。
Dilia da mae oloma: ne, Hina Gode da dili gaga: mu. Dilia olo bagade Idibidi soge ganodini madelai amo da dilima hame madelamu. Be E da dilima ha lai dunu ilima amo olo madelama: ne imunu.
16 凡上主你的天主交給你的民族,你都要消滅,不可憐視,也不可奉事他們的神,因為這是陷害你的羅網。
Gode da dunu fi mogili dilia gasaga ilima hasalasima: ne, dilima imunu. Amo dunu fi ilima mae asigili wadela: ma. Dilia da bogosa: besa: le, ilia ogogosu ‘gode’ma mae nodone sia: ne gadoma.
17 假如你心裏想:這些民族比我人多,我怎能趕走他們﹖
Amo dunu fi ilia idi da dilia idi amo baligiba: le, dilia da ili sefasimu da hamedei mae dawa: ma.
18 你不要怕他們,只應記起上主你的天主對法郎和全埃及所做的事。
Ilima mae beda: ma! Hina Gode da Idibidi Hina amola ea dunu fi ilima gasa bagade hou hamoi. Amo mae gogolema.
19 你親眼見了上主你的天主為救你所用的大災難、神蹟、奇事、大能的手和伸展的臂;上主你的天主也必同樣對待你所怕的一切民族。
Se nabasu bagade da ilima doaga: i. Amo dilia da siga ba: i dagoiba: le mae gogolema. Hina Gode da dilia se iasu diasu logo doasima: ne, gasa bagadedafa hawa: hamosu amo amola mae gogolema. E da Idibidi dunu fi gugunufinisi dagoi. Amo defele E da dunu fi amo dilia da wali ilima beda: i, E da amo dunu gugunufinisimu.
20 此外,上主你的天主必打發黃蜂來攻擊他們,直到那些殘存和由你面前隱藏起來的人完全消滅為止。
Ea hamobeba: le, ilia da beda: iba: le, ededenale hobeamu. Ilia da hobeale, wamoaligimusa: dawa: mu, be E da amo huluane gugunufinisimu.
21 在他們面前,你不應畏懼,因為在你中間有上主你的天主,大而可畏的天主。
Amaiba: le, amo dunu fi ilima mae beda: ma. Hina Gode da dili fidimusa: esala. E da Gode bagadedafa amola dunu huluane da Ema beda: mu da defea.
22 上主你的天主必將這些民族由你面前漸漸驅逐;你不可將他們迅速消滅,免得野獸增多而於你不利。
Dilia da gusuba: i ahoasea, E da amo dunu fi huluane afae afae gadili sefasimu. Dilia da eso afae amo ganodini amo dunu fi gugunufinisimu hamedei ba: mu. Amai galea gasonasu ohe fi ilia idi da heda: le, dili gugunufinisimu.
23 上主你的天主必將他們交於你,使他們大起恐慌,直到他們全被消滅。
Be Hina Gode da dilima ha lai amo dili gugunufinisima: ne dilima imunu. Ilia da bagadewane ededenale beda: lalu, gugunufinisi dagoi ba: mu.
24 他必將他們的君王交在你手中,你必使他們的名由天下消滅;沒有一人能對抗你,直到你將他們完全消滅。
E da ilia hina bagade dunu dilia gasaga ilima hamoma: ne dilima imunu. Dilia da amo medole legemu amola ilia dio gogolei dagoi ba: mu.
25 你應將他們的神像,投在火中燒掉;不應貪圖神像上的金銀,而留為己有,免得陷於羅網,因為這於上主你的天主是可憎之物。
Dilia da ilia loboga hamoi ‘gode’ liligi huluane laluga ulagisima. Silifa, gouli amola amo liligi ganodini diala mae hanaiwane ba: ma amola mae lama. Amane hamosea, amo da dilima bogosu liligi agoaiwane gala. Bai Hina Gode da loboga hamoi ogogosu ‘gode’ liligi ilima sia: ne gadosu hou bagadewane higasa.
26 可憎之物,不可帶進你屋內;免得你與那些東西一同毀滅;你應厭惡憎恨這一切,因為那是應毀滅之物。
Dilia amo loboga hamoi ‘gode’ liligi amo dilia diasu ganodini mae gaguli misa. Agoane hamosea, Gode Ea gagabusu da dilima aligima: ne madelamu. Hina Gode da amo liligima Ea gagabusu aligima: ne ilegei dagoi. Amaiba: le, dilia amola amo liligi higamu da defea.