申命記 33
1 這是天主的人，梅瑟死前賜予以四色列子民的祝福。
Mousese, Gode Ea fa: no bobogesu dunu, ea bogomu gadeneloba, da Isala: ili fi huluane amo hahawane dogolegele fidisu ba: ma: ne sia: i, amane,
2 他說：「上主由西乃而來，從色依爾光照他的百姓，由帕蘭山射出光輝，從卡德士的默黎巴前進，由他的右邊有烈火發出。
“Hina Gode da Sainai Goumi amoga misi. E da eso mabe agoai Idome sogega heda: i. E da Balane Goumia Ea fi dunuma Ea hadigi olelei. A: igele dunu 10,000agoane da E sigi misi. Ilia da Ea lobodafa dafulili lalu bagade agoane ba: i.
3 你實在愛你的人民，眾聖者都在你手中；他們俯伏在你腳前，領受你的教導。
Hina Gode da Ea fi dunuma asigisa. E da Ema fa: no bobogesu dunu gaga: lala. Amaiba: le, ninia da Ea emoga begudusa amola Ea hamoma: ne sia: i amoma fa: no bobogesa.
4 梅瑟給我們立定法律，作為雅各伯會眾的產業時，
Ninia da Sema amo Mousese da ninima i, amoma fa: no bobogesa. Amoma ninia nodosa amola amo da ninia gagui liligi huluane bagadewane baligisa.
5 人民的首領與以色列支派會合時，上主在耶叔戎中作了王。
Isala: ili fi dunu ilia amola ilia ouligisu dunu da gilisibiba: le, ilia da Hina Gode ilima Hina Bagade hamoi.”
6 願勒烏本生存，不至滅亡! 願他的人數不再減少! 」
Mousese daLiubenefi ilia hou amane olelei, “Liubene fi dunu da bagahame esala. Be ilia da hamedafa bogomu da defea.”
7 他論及猶大這樣說：「上主! 願你俯聽猶大的聲音，領他重歸自己的民族；以你的手為他交戰，協助他抵抗他的仇敵! 」
E daYudafi ilia hou amane olelei, “Hina Gode! Ilia Di fidimusa: webeba: le, nabima! Dia ili eno Isala: ili fi ilima bu gilisima! Hina Gode, ilima ha lai da ilima hasalasisa: besa: le, ilia gegesu fidima!
8 論及肋未說：「願你將你的「突明」賜給肋未，將你的「烏陵」，賜給對你虔誠的人，就是你在瑪撒曾試探過，在默黎巴水旁曾考驗過的人，
E daLifaifi ilia hou amane olelei, “Hina Gode! Dia noga: i hawa: hamosu dunu, amo Lifai fi da Dia hanai ninima olelesa. Ilia Iulimi amola Damini ba: sea, olelesa. Di da Masa hano amoga ilia hou adole ba: su amola Meliba hano amoga ilia dafawaneyale dawa: su hou ba: i dagoi.
9 也就是那些論及自己的父母說：我沒有顧及他們，對自己的兄弟不加重視，對自己的子女也漠不關心的人! 他們只遵守你的話，持守你的盟約。
Ilia Dima asigi hou da ilia eda, ame, olalali amola manolali ilima asigi hou baligi. Ilia da Dia sia: i amo nabawane hamoi amola Dia gousa: su hame yolesi.
10 他們要將你的誡命教給雅各伯，將你的法律授給以色列；在你面前獻上馨香，在祭壇上獻上全燔祭。
Ilia da Dia fi Dia sema amoma fa: no bobogema: ne olelemu. Ilia da Dia oloda da: iya gobele salasu hamomu.
11 上主! 願你祝福他的勇力，悅納他手中的作為；對反抗他的人，願你打斷他們的腰，使惱恨他的人，再也不得起立! 」
Ilia fi da gasa bagade heda: ma: ne, Di, Hina Gode, fidima. Ilia hou hahawane ba: ma. Ilima ha lai amo bu mae wa: legadoma: ne, gugunufinisima.”
12 論及本雅明說：「上主所鍾愛的，他必安居樂業；至高者日日庇護他，住在他兩肩之間。」
E daBediaminifi ilia hou amane olelei, “Amo fi ilima Hina Gode da asigisa amola gaga: sa. E da eso huluane ili ouligisa. E da ilia gilisisu ganodini esalebe.
13 論及若瑟說：「願他的地蒙受上主的祝福! 願天上甘露，地下深藏的淵泉，
E daYousefefi ilia hou amane olelei, “Hina Gode da Yousefe ea soge amo gibuga hahawane dogolegele fidimu da defea. Amola hano osobo hagudu diala amo ema imunu da defea.
14 因太陽而出產的美果，靠月亮而出產的寶物，
E da noga: le fidibiba: le, ea fi da ha: i manu fage noga: iwane oubi huluane amoga ba: mu da defea.
15 太古山岳的珍品，永恒丘陵的美物，
Hina Gode da ilia goumi E hemone hamoi, amo ha: i manu fage amoga dedebomu da defea.
16 地上的寶物及其富藏，以及住在荊棘叢中者的恩惠，都臨到若瑟頭上，降在兄弟中為首者的頭頂上!
Ilia soge da noga: i liligi amoga nabai ba: mu da defea. Liligi huluane amo Hina Gode musa: ifa fonobahadi laluga nenanu amo ganodini Mousesema sia: i, amo da hahawane dogolegelewane fidibiba: le liligi huluane da noga: i ba: mu. Yousefe da yolalali fi amo ganodini dialuma agoane hamoiba: le, amo hahawane dogolegele fidisu hou da ema doaga: mu da defea.
17 他的健壯有如頭胎的公牛，他的雙角像是野牛的雙角，用以抵觸萬民，直到地極。這是厄弗辣因的萬軍，即是默納協的勁旅。」
Yousefe da magobo bulamagau mano gawali defele gasa bagade gala. E da bulamagau sigua bese (hono) gala. Ea hono da fedege agoane fi ilia dunu osea: i gala-Mana: seamolaIfala: imeilia dunu osea: idafa gala. Amo hono amoga e da fifi asi gala huluane sone, osobo bagade bega: bega: fuli fasisa.”
18 論及則步隆說：「則步隆! 你要在旅途中喜樂；至於你、依撒加爾! 你要在帳幕內歡樂。
E daSebiulane fi amolaIsagafi ilia hou amane olelei, “Sebiulane da hano wayabo bagadega ahoasea, hahawane ba: mu da defea. Amola Isaga fi dunu da ilia soge ganodini esalea, ilia gagui da hahawane heda: ma: mu.
19 他們要邀請人民上山，在那裏奉獻應獻的祭祀，因為他們要吸收海洋的富饒，沙中潛藏的珠寶。」
Ilia da ga fi dunu amo ilia goumi sogega misa: ne sia: sa amola amogawi gobele salasu defele hamosa. Ilia labe huluane ilia hano wayabo bagade bega: amola hano bagade ganodini laha.”
20 論及加得說：「那使加得擴張的，應受讚美! 他臥下彷彿一隻母獅，撕裂了人的手臂和頭顱。
E daGa: defi ilia hou amane olelei, “Hina Gode da Ga: de ea soge bagade hamoiba: le, Ema nodomu da defea. Ga: de da gasonasu laione wa: me agoane dunu eno ilia lobo o dialuma amo gasona.
21 他為自己選取了為首的一分，因為那原是為首領保留的一分。他走在人民之前，執行了上主的法令，和他對以色列的旨意。」
Ga: de fi da soge baligili noga: i amo ilisu fima: ne ilegei. Na da ouligisu dunu ea sogebi defele ema i dagoi. Isala: ili fi ouligisu dunu da gilisisia, Ga: de fi dunu da Hina Gode Ea sia: amola Ea sema amoma noga: le fa: no bobogei.”
22 論及丹說：「丹好似由巴商跳出的幼獅。」
E daDa: nefi ilia hou agoane olelei, “Da: ne da laione wa: me mano agoane. E da Ba: isia: ne sogega soagala: sa.”
23 論及納斐塔里說：「納斐塔里，飽受恩愛，充滿上主的祝福，海和南部將是他的產業。」
E daNa: fadalaifi ilia hou amane olelei, “Na: fadalai da Hina Gode Ea hahawane dogolegele fidisu hou bagadewane ba: sa. Ilia soge da Ga: lili Hano Wayabo amoga ga (south) amodili ahoa.”
24 論及阿協爾說：「眾子中最受祝福的是阿協爾；願他獲得兄弟的恩待，在油中洗腳!
E daA: siefi ilia hou amane olelei, “A: sie ilima hahawane dogolegele fidisu hou da eno fi ilima hahawane dogolegele fidisu hou baligisa. Yolalali da ema asigimu da defea amola ea soge amo ganodini olife ifa bagohame ba: mu da defea.
25 願你有銅鐵的門閂；願你一生獲享安寧! 」
Ea moilai amo da ouli logo ga: suga gaga: mu da defea amola e da amo moilai ganodini olofoiwane hahawane esalumu da defea.”
26 沒有一個像耶叔戎的天主，他騰空駕雲，在威嚴中來援助你。
Isala: ili dunu! Dilia Gode da eno ‘gode’ liligi bagadewane baligisa. E da hadigiwane, mu amoga fila heda: le, mumobi amoga fila heda: le dili fidima: ne maha.
27 亙古的天主是你的避難所，他永遠的手臂是你的支柱；他由你面前驅走了敵人，是他向你下命說：毀滅罷!
Eso huluane Esalalalumu Gode da dilia Gaga: su. Ea eso huluane esalalalumu lobo da dili gaguiba: le, hame yolesimu. Dilia da gusuba: i ahoasea, Hi da dilima ha lai amo sefasi. E da dili amo dunu huluane gugunufinisima: ne sia: i.
28 因此，以色列能以安居樂業，雅各伯的後裔定居在產糧出酒之地，天也從上降下甘露。
Amaiba: le, Ya: igobe egaga fi da soge amo gagoma amola waini amoga nabai gala amola gibuga noga: le hahamoi amo ganodini olofoiwane esalumu.
29 以色列，你真是有福的；為上主所拯救的人民，有誰相似你﹖他是你護身的盾牌，是使你勝利的刀劍。你的仇敵必將奉承你，而你卻要踐踏他們的背脊。
Isala: ili fi! Dilia da hahawane bagade. Hina Gode da dili gaga: i dagoiba: le, dunu fi dili defele da hame gala. Hina Gode Hisu da dilia gaga: su liligi amola dilia gegesu gobihei. Hisu da dili gaga: mu amola dilia ha lai dunuma gegebeba: le, dilia da ili hasalimu. Dilima ha lai dunu da dilima, ‘Ninima asigima!’ sia: na misunu amola dilia da ili osa: gili banenesimu.
