申命記 31
1 梅瑟又繼續用以下的話向全以色列人說：「
Mousese da sia: eno Isala: ili dunu ilima amane sia: i,
2 我今天已經一百二十歲，再不能出入；而且上主曾對我說：『你不能過這約但河。』
“Na da lalelegele, wali ode 120amoga doaga: i. Na da dilima bu ouligisu hou hamomu da hamedei. Bai Hina Gode da na Yodane Hano hame degemu amo nama sia: i dagoi.
3 上主你的天主親自要領你過去，親自要由你面前將這些民族消滅，使你佔領他們的土地；按上主所許過的，若蘇厄將領你們過去。
Dilia da amo soge gesowale fima: ne, dilia Hina Gode da dili bisili, dunu fi wali amo soge ganodini esala amo gugunufinisimu. Yosiua da Hina Gode Ea sia: i defele, dilima ouligisu dunu esalumu.
4 上主對待那些民族，必像以前對待阿摩黎人王息紅和敖格，以及他們的國一樣，將他們完全消滅。
Hina Gode da A: moulaide hina bagade aduna amo Saihone amola Oge amo hasali amola ilia soge gugunufinisi. Amo defele, e da amo dunu gugunufinisimu.
5 上主必將他們交於你們，你們應依照我吩咐你們的一切命令，對待他們。
Hina Gode da fidimuba: le, dilia da amo dunuma hasalimu, amola ilima na olelei hou hamomu.
6 你們應勇敢堅決，不要害怕，在他們面前也不要畏懼，因為上主你的天主親自與你同行，決不拋棄你，也決不離開你。」
Mae beba: le, amola mae beda: iwane, amo dunu fane legema. Dilia Gode, Hina Gode Hisu da dili fidila masunu. E da dili hame fisimu, hame yolesimu.
7 然後梅瑟召若蘇厄來，當著全以色列的面對他說：「你要勇敢堅決，因為你應領這人民，進入上主向他們祖先誓許要賜予他們的土地；你應將那地分給他們作為基業。
Amalalu, Mousese da Yosiua ema misa: ne sia: ne, Isala: ili dunu huluane nabima: ne ema amane sia: i, “Di gasa bagadewane, mae beda: iwane masa. Di da bisili ahoasu dunu. Di bisili ahoasea, Isala: ili dunu amo soge Hina Gode da ilia aowalali ilima imunu sia: i, amo ganodini oule masa.
8 上主必親自領導你，與你同在，決不拋棄你，也決不離開你；你不要害怕，也不要膽怯。」
Hina Gode Hi fawane dili bisimusa: masunu. E da dili hamedafa yolesimu. Amaiba: le dia dogo denesi mae fisima amola mae beda: ma.”
9 梅瑟寫好這法律，交給抬上主約櫃的肋未子孫司祭，和以色列所有的長老；
Amalalu, Mousese da Gode Ea sema dedene, gobele salasu dunu (Lifai dunu - amo da Hina Gode Ea Gousa: su Sema Gagili ouligisu dunu) amola Isala: ili ouligisu dunu, ilima i.
10 然後梅瑟吩咐他們說：「每逢七年，即在豁免年間的帳棚節期內，
E da ilima amane sia: i, “Ode fesuale huluane gidigisia, Bu Sagosu Ode da doaga: sea, dilia Sogega Fasela Diasuga Lolo Nasu hamosea, amo sema dedei idima.
11 當全以色列人來到上主你的天主所選的地方朝拜上主時，你應在全以色列人前，大聲宣讀這法律。
Isala: ili dunu da dilia Hina Godema Ea ilegei sogebiga Ema nodone sia: ne gadomusa: masea, ilima idili ima.
12 你應召集人民，男女幼小，和你城鎮中的外方人，叫他們都聽到，好學習敬畏上主你們的天主，謹守遵行這法律上的一切話。
Dunu, uda, mano amola ga fi dunu dilia moilai amo ganodini esala, ilia da dilia Hina Godema nodosu dawa: ma: ne amola Ea olelesu noga: le fa: no bobogema: ne, amo huluane gilisima: ne sia: ma.
13 尚不認識這法律的子女，也應叫他們聽到，好使他們在你們渡過約但河去佔領的土地上生活的時候，日日學習敬畏上主你們的天主。」
Amasea, diligaga fi amo da dilia Hina Gode Ea Sema hame nabi, amo da nabimu. Amola nababeba: le, ilia da soge Yodane Hano na: iyado bega: diala amoga dilia da gesowale fimu, ilia amo ganodini esalea, Hina Godema nabasu hou dawa: mu.”
14 上主對梅瑟說：「看，你的死期已近，你召若蘇厄來，你們一起站在會幕那裏，我好吩咐他。」梅瑟於是和若蘇厄前去，一起站在會幕那裏。
Amalalu, Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Dia bogomu da gadenei. Yosiua amo nama misa: ne sia: ma. Da: bena: gele diasuga e oule misa. Bai Na da ema hamoma: ne sia: su gala.” Mousese amola Yosiua da Hina Gode Ea Abula Diasu (Da: bena: gele) amoga asi.
15 上主出現在會幕上，在雲柱中，這雲柱停在會幕門口上面。
Amola Hina Gode da mu mobi agoai mogomogoi amo ganodini Da: bena: gele ea logo holei dafulili lelu.
16 上主對梅瑟說：「看，你快與你的祖先同眠；這人民要起來，在要去的地方內，同異邦之神行淫，而離棄我，破壞我與他們所訂立的盟約。
Hina Gode da Mousesema amane sia: i, “Dia bogomu da gadenei. Amo fa: no, Isala: ili dunu da Na yolesili, Na gousa: su ilima hamoi amo ilia da yolesimu. Ilia da Na yolesili, ogogosu wadela: i ‘gode’ liligi amo dunu ilia da soge ilia da gesowale fimu amo ganodini ilia ‘gode’ liligi ilima nodone sia: ne gadomu.
17 那時，我必要對他們大發忿怒，拋棄他們，掩面不顧他們，讓他們被人吞併，使他們遭遇許多災禍和艱難；到那日他們必說：『我遭遇了這些災禍，豈不是因為我的天主已不在我中間了麼﹖』
Amo hou doaga: sea, Na da ilima ougimu. Na da ili yolesimu amola ilia da gugunufinisi dagoi ba: mu. Ilia da se nabasu bagade ba: mu. Amasea, amo se nabasu ea bai da Na da ilima hame esalebeba: le ilima maha, ilia da dawa: mu.
18 因了他們歸向其他的神所作的一切邪惡，那天我必掩面不顧他們。
Amola Na da ili hamedafa fidimu. Bai ilia da wadela: i hamomu amola ogogosu ‘gode’ liligi ilima nodone sia: ne gadomu.
19 所以，現在你應寫下這篇詩歌，教給以色列子民的證據。
Wali amo gesami hea: su dedema. Amo gesami Isala: ili dunuma olelema. Amola amo gesami da ilia da wadela: i hou hamosea, ba: su agoane dialumu.
20 因我領他們進了我對他們的祖先所誓許的流奶流蜜的土地，他們吃飽了，吃肥了，卻歸向了其他的神，事奉他們，而蔑視我，破壞我的盟約。
Na da ilia aowalali ilima sia: i defele, amo dunu amo noga: idafa nasegagi soge amo ganodini oule masunu. Amo ganodini ilia ha: i manu bagadeba: le sadimu amola ilia da hahawane esalumu. Be ilia da sinidigili, eno ogogosu ‘gode’ liligi ilima nodone sia: ne gadomu. Ilia da Na higamu amola Na gousa: su yolesimu.
21 當他們遭遇到許多災禍和艱難時，這詩歌就成為反對他們的證據，因為這詩歌總不會由他們後裔的口中失傳。的確，在我領他們進入我誓許的地方以前，我早已知道他們今天所懷的企圖。」
Amola gugunufinisisu bagohame da ilima doaga: mu, be amo gesami ilia da hame gogolemu. Amola amo gesami da mae fisili, ba: su dunu agoai dialumu. Na da wali soge amo Na da ilima imunu ilegele sia: i, amo ganodini hame oule asi. Be Na da ilia asigi dawa: su dawa:
22 梅瑟遂在那一天寫下了這篇詩歌，教給了以色列子民。
Amo eso Mousese da amo gesami dedene, Isala: ili dunuma olelei.
23 此後，上主吩咐農的兒子若蘇厄說：「你要勇敢堅決，因為你要領以色列子民進入我給他們誓許的土地，我必與你同在。」
Amalalu, Hina Gode da Yosiua (Nane egefe) ema amane sia: i, “Mae beda: ma amola gasa fili hamoma! Di da Isala: ili fi dunu soge amo Na da ilima imunusa: ilegele sia: i, amoga bisili oule masunu! Amola Na da di sigi masunu!”
24 梅瑟將這法律的話在書上寫完以後，
Mousese da Gode Ea Sema huluane buga ganodini dedei. E da sema afae hame fisi.
25 便吩咐抬上主約櫃的肋未人說：「
Dedei dagoloba, e da gobele salasu dunu (Lifai dunu) amo da Hina Gode Ea Gousa: su Sema Gagili ouligisu, ilima amane sia: i,
26 你們將這法律書拿去，放在上主你們天主的約櫃旁，留在那裏作為反對你的證據。
“Amo Gode Ea Sema buga lale, dilia Hina Gode Ea Gousa: su Sema Gagili dafulili ligisima. Bai amo da Isala: ili dunuma fofada: su ba: su liligi agoai galebe.
27 因為我知道你是如何頑固執拗。看，我還同你們生活在一起的今天，你們就這樣反抗了上主；何況在我死後!
Ilia da gasa fi amola odoga: su fi, amo na dawa: Na da esalea, ilia da Hina Godema hame nabasu odoga: su hou hamosu. Amola na da bogosea, ilia da baligili odoga: su gasa fi hamomu.
28 你們給我將你們支派所有的長老和官員召來，我要將這些話說給他們聽，指著天地對他們作證。
Dilia fi hina dunu amola ouligisu dunu huluane na midadi gilisima: ne sia: ma. Na da Hebene amola osobo bagade ilima ba: su dunu agoane hamoma: ne sia: mu.
29 因為我知道在我死後，你們必定完全敗壞，離棄我吩咐你們的道；最後，你們必要遭受災禍，因為作了上主視為邪惡的事，以你們的作為，使他發怒。」
Na bogosea, fa: no Isala: ili dunu da wadela: le bagade hamomu amola na olelesu higamu, amo na dawa: Amola ilia da Hina Godema hame nabasu hou hamomuba: le, E da ilima ougimu. Amaiba: le, ilia da se bagade nabimu.
30 梅瑟遂在以色列全體會眾前，由頭至尾，大聲朗誦了這篇詩歌的話。
Amasea, Mousese da amo gesami huluane sia: i. Amola dunu huluane da naba esalu.
