申命記 29
1 這是上主在曷勒布山與以色列子民訂立的盟約以外，在摩阿布地方吩咐梅瑟同以色列子民訂立盟約的言辭。
Mose gbugbɔ nubabla si Yehowa wɔ kple Israelviwo le Horeb to la dzi la gblɔ le Moab gbedzi.
2 梅瑟將所有的以色列人召來，對他們說：你們親自看見了上主當著你們的面，在埃及地對法郎，對他的臣僕，對他全國所做的一切，
Mose yɔ Israelviwo katã ƒo ƒu, eye wògblɔ na wo be: Miawo ŋutɔ miekpɔ nu siwo katã Yehowa wɔ Farao, eŋumewo kple anyigba blibo la le Egipte.
3 那些驚人的折磨、神蹟和偉大的奇事，你們都親眼看見過。
Miawo ŋutɔ miaƒe ŋkuwo kpɔ dɔvɔ̃wo, dzesi wɔnukuwo kple nukunu bubuawo,
4 但是，直到今天，上主還沒有給你們一顆能明瞭的心，能看見的眼，能聽見的耳。
gake va se ɖe egbe la, Yehowa mena dzi nyanu mi be miase nu gɔme o, mena ŋku mi be miakpɔ nu o, eye mena to mi be miase nu o!
5 我在曠野四十年之久領導你們，你們身上的衣服沒有穿壞，腳上的鞋也沒有穿破；
Ekplɔ mi to gbedzi ƒe blaene sɔŋ, gake miaƒe awuwo medo xoxo o, eye miaƒe tokotawo te menyi o!
6 當時你們沒有吃糧食，也沒有喝清酒醇酒，這是要你們知道，我上主是你們的天主。
Nu si ta Yehowa mena mietɔ ɖe teƒe ɖeka be miaƒã bli na abolowɔwɔ alo miado waintiwo hena wain kple aha sesẽ o lae nye be miadze sii be Yehowa, miaƒe Mawu lae le mia dzi kpɔm.
7 你們一來到此地，赫市朋王息紅和巴商王敖格出來與我們交戰，我們擊敗了他們，
Esi míeva ɖo afi sia la, Fia Sixɔn tso Hesbon kple Fia Ɔg tso Basan kpe aʋa kpli mí, ke míeɖu wo dzi;
8 佔領了他們的土地，分給了勒烏本人和加得人以及默納協半個支派作產業。
míexɔ woƒe anyigba, eye míetsɔe na Ruben ƒe viwo kple Gad ƒe viwo kple Manase ƒe viwo ƒe afã abe woƒe domenyinu ene,
9 所以你們應謹守遵行這盟約的話，好使你們在所做的一切事上，都能順利。
eya ta milé nubabla sia me nyawo me ɖe asi, eye miawɔ wo dzi be, nu sia nu si miawɔ la nadze edzi na mi.
10 今天你們全都站在上主你們的天主面前，──你們的首領、族長、長老、官長、和以色列所有的男子，
Mi katã, miele tsitre ɖe Yehowa miaƒe Mawu ƒe ŋkume egbe. Miaƒe kplɔlawo, ʋɔnudrɔ̃lawo, ametsitsiawo kple Israel ƒe ŋutsuwo katã,
11 你們的幼小和妻子，以及在你營中的外方人，從為你砍柴到為你汲水的人，──
vidzĩwo, mia srɔ̃wo, miaƒe amedzrowo, nakefɔlawo kple tsikulawo katã mietsi tsitre ɖe Yehowa, miaƒe Mawu la ŋkume egbea.
12 都來同上主你的天主締結盟約。即上主你的天主今天與你所立附有詛咒的誓約，
Miele tsitre ɖe afi sia be miawɔ nubabla kple Yehowa, miaƒe Mawu la, eye miage ɖe nubabla si wòle wɔwɔm kpli mi egbe la me.
13 好叫他今天，有如他向你所許過的，有如他向你祖先亞巴郎、依撒格和雅各伯所誓許的：立你做他的人民，他做你的天主。
Edi be yeali ke mi egbe abe yeƒe dukɔ ene, eye yeaka ɖe edzi na mi be yee nye miaƒe Mawu, abe ale si wòdo ŋugbee na mia tɔgbuiwo, Abraham, Isak kple Yakob ene.
14 我不但與你們立這約和這誓，
Mele nubabla sia wɔm kpli mi, ame siwo le tsitre ɖe afi sia egbe la ɖeɖe ko o,
15 而且也與那些今天與我們同站在上主我們的天主面前的人，和那些今天不與我們同在這裏的人立約。
ke boŋ ele ewɔm kple Israel ƒe dzidzimevi siwo ava dzɔ hã.
16 你們清楚知道，我們怎樣在埃及地住過，怎樣由一些民族中間走過；
Eme kɔ ƒãa be, mieɖo ŋku ale si mienɔ Egiptenyigba dzi, ale si miedzoe kple ale si mieto futɔwo ƒe anyigba dzi la dzi.
17 你們也見過他們的醜惡之物和他們那裏所有的木、石、金、銀的偶像。
Miekpɔ woƒe mawu ɖigbɔ̃ siwo wowɔ kple ati, kpe, klosalo kple sika.
18 惟願在你們中沒有一個男人或女人，或家族，或支派，今日存心遠離上主我們的天主，去奉事這些民族的神；惟願在他們中沒有一根生出毒草和苦艾的根子，
Gbe si gbe mia dometɔ aɖe, ŋutsu alo nyɔnu, ƒome aɖe alo Israel ƒe to aɖe atrɔ tso Yehowa, miaƒe Mawu la gbɔ be yeasubɔ dukɔ bubuawo ƒe mawu siawo la, gbe ma gbe la, ame ma anɔ abe ati aɖe si ƒe ke ave ɖihaɖiha, eye wòanɔ abe aɖi ene.
19 以致有人在聽了這咒誓之後心中慶幸說：「我雖隨心所欲地行事，仍平安無事。」這要使濕地與乾地同歸於盡。
Ne ame sia tɔgbi se atamkaka sia, evɔ wòhegblɔ yayranyawo kɔ ɖe eɖokui dzi, eye wòbu le eƒe susu me be, “Manɔ dedie togbɔ be melé nye mɔ tsɔ hã” la, esia ahe gbegblẽ ava anyigba si wode tsii kple esi le ƒuƒui la siaa dzi.
20 上主決不肯寬恕他；上主的烈怒和憤恨必向這人發作，這書上載的一切詛咒都要降在他身上，上主必由天下抹去他的名字。
Yehowa makpɔ nublanui na ame o! Eƒe dɔmedzoe kple ŋuʋaʋã abi dzo ɖe ame ma ŋu, eye fiƒode siwo katã woŋlɔ ɖe agbalẽ sia me la adze ame ma dzi, aɖi eŋu, eye Yehowa atutu eƒe ŋkɔ ɖa le dziƒoa te.
21 上主將把他由以色列各支派中分出，照這法律書上所載的一切詛咒，使他遭受災禍。
Yehowa aɖe ame ma ɖe vovo tso Israelviwo ƒe towo katã gbɔ, eye wòakɔ Segbalẽ sia me fiƒode ɖe ame siwo katã mazɔ ɖe nubabla sia nu o la dzi.
22 未來的一代，即繼你們而興起的子孫，和遠地來的外方人，見了這地的災禍和上主所降的災殃，
Ekema mia viwo kple miaƒe dzidzimevi siwo ava dzɔ kple amedzro siwo atso didiƒewo la akpɔ ale si Yehowa ana anyigba la maganyo nukuwo o kple dɔléle siwo wòaɖo ɖe anyigba la dzi.
23 見了硫磺、鹽鹵和被焚毀的整個地區，不能耕種，沒有出產，寸草不生，正如上主在忿怒和氣憤中消滅的索多瑪、哈摩辣、阿瑪得和責波殷所受的破壞一樣，
Woakpɔe be anyigba blibo la trɔ zu aŋɔ kple dze kple anyigba fiafia si dzi nuku mele o, eye ati aɖeke memie ɖe edzi hã o, abe Sodom kple Gomora kple Adma kple Zeboyim, du siwo Yehowa tsrɔ̃ le eƒe dɔmedzoe me ene.
24 各民族要問說：「為什麼上主這樣對待了這地﹖這盛怒為何如此猛烈﹖」
Amewo abia be, “Nu ka ta Yehowa wɔ anyigba sia alea ɖo? Nu ka ta wòdo dɔmedzoe nenema gbegbe ɖo?”
25 人必回答說：「這是因為他們離棄了上主他們祖先的天主，領他們出埃及地時，與他們所締結的盟約，
Woagblɔ na wo be, “Elabena anyigba la dzi tɔwo gbe nubabla si Yehowa, woƒe tɔgbuiwo ƒe Mawu la wɔ kpli wo esi wòkplɔ wo dzoe le Egipte la dzi wɔwɔ,
26 而去事奉了其他的神，叩拜了他們素不認識，沒有給他們指定的神；
elabena wosubɔ mawu bubuwo, eye nuwɔna sia tsi tsitre ɖe Mawu ƒe se la ŋu.
27 上主於是向這地大發忿怒，使這書上記載的一切詛咒都降在這地上。
Eya ta Yehowa ƒe dɔmedzoe bi ɖe anyigba sia ŋu sesĩe nenema, ale eƒe fiƒode siwo katã woŋlɔ ɖe agbalẽ sia me la ɖi wo ŋu.
28 上主遂在忿怒激忿和烈怒中，將他們由本地拔除，拋棄在異國，就像今天一樣。」
Yehowa ɖe wo ɖa kple dɔmedzoe tso woƒe anyigba dzi, eye wòtsɔ wo ƒu gbe ɖe anyigba bubu dzi, afi si wole va se ɖe egbe.”
29 隱密的事，屬於上主我們的天主，已啟示的事，卻永遠與我們和我們的子孫有關，為叫我們實行這法律上的一切話。
Nu ɣaɣlawo nye Yehowa, mía Mawu tɔ; ke nu siwo wòɖe fia mí la nye míawo kple mía viwo tɔ tegbee, ale be míawɔ se sia me nyawo katã dzi.
