申命記 28
1 你若實在聽從上主你的天主的話，謹守遵行我今天吩咐你的這一切誡命，上主你的天主必使你遠超過地上所有的民族。
Ka uluoro Jehova Nyasaye ma Nyasachu kendo urito adimba chikene duto ma amiyou kawuono, to Jehova Nyasaye ma Nyasachu biro tingʼou malo moloyo ogendini duto modak e piny.
2 如果你聽從上主你的天主的話，下面這些祝福必臨於你，來到你身上。
Gwethgi duto nobed magu kamoro amora ma untie ka uluoro Jehova Nyasaye ma Nyasachu, kendo magi e gin:
3 你在城內必蒙受祝福，在鄉下也必蒙受祝福。
Ibiro gwedhou ka un e dala kata ka un oko.
4 你身所生的，田地所產的，牲畜所出的，牛所生殖的，羊所產下的，都要蒙受祝福。
Nogwedhu gi nyithindo mangʼeny gi cham mogundho kod jamni mathoth ma gin kweth mag nyiroye kod mag nyirombe.
5 你的筐籃，你的揉麵盆，都要蒙受祝福。
Nogwedh atongeu gi dakuondeu duto.
6 你進來，蒙受祝福；你出去，也蒙受祝福。
Nogwedhu ka udonjo e dala kendo ka uwuok.
7 起來攻擊你的仇敵，上主必使他們在你面前崩潰；他們由一路來攻擊你，卻分七路由你面前逃去。
Jehova Nyasaye noket wasiku ma monjou e lwetu mi unulogi. Ginimonju ka gin oganda achiel, to ginike ka gia iru ka gin migepe abiriyo.
8 上主決定對你的倉廩和在你著手進行的事上祝福你。
Jehova Nyasaye biro gwedho decheu kaachiel gi gimoro amora ma uchiworu timo, Jehova Nyasaye ma Nyasachu biro gwedhou e piny ma omiyou.
9 只要你謹守上主你的天主的誡命，遵行他的道路，上主必要照他誓許於你的，立你為他自己的聖民；
Jehova Nyasaye biro gurou kaka joge maler, mana kaka ne owacho ka okwongʼore, ka urito chike mag Jehova Nyasaye ma Nyasachu kendo uwuotho e yorene.
10 普世萬民一見你屬於上主的名下，必都怕你。
Eka ji duto modak e piny none ni un joma oluong gi nying Jehova Nyasaye kendo gibiro luorou.
11 在上主你的天主向你祖先起誓要賜給你的土地上，上主必使你滿享幸福：兒女眾多，牲畜繁殖，地產豐富。
Jehova Nyasaye biro miyou gweth mogundho; ma gin nyithindo mangʼeny, jamni mathoth kod cham mogundho e piny mane Jehova Nyasaye osingore kokwongʼore ni kwereu ni nomiu.
12 上主必為你大開天上的寶庫，給你的田地降下時雨，祝福你手所做的一切；你要借給許多民族，而你卻無須向人借貸。
Jehova Nyasaye biro yawo polo, ma en kar keno mag mwandune, ka ochiwo koth e piny e ndalo mowinjore, kendo ka ogwedho tije duto mag lwetu. Ubiro chiwo hola ne pinje mangʼeny to un ok unuhol gimoro kuomgi.
13 上主必立你為首，而不做尾巴，你常是高高在上，而總不屈居在下，只要你聽從我今天吩咐你的上主你天主的誡命，並謹守遵行，
Jehova Nyasaye nomi ubed jotelo to ok joma itelonegi. Ka urito chike ma Jehova Nyasaye ma Nyasachu miyou kawuononi kendo uluwogi adimba, to kinde duto unubed jotelo to ok joma itelonegi.
14 不左右偏離我今天吩咐你們的一切話，去跟隨事奉其他的神。
Kik uwe chike ma amiyou kawuononi, ka udhi e bat korachwich kata koracham kendo ka uluwo nyiseche manono kendo utiyonegi.
15 但是，如果你不聽從上主你天主的話，不謹守遵行我今天吩咐你的上主的一切誡命和法令，下面這些咒罵必要臨於你，來到你身上。
To ka ok uchiwo luor ne Jehova Nyasaye ma Nyasachu kendo ok urito chikene duto adimba kod buchene ma amiyou kawuononi, to kwongʼ-gi duto biro makou.
16 你在城內必遭受咒罵，在鄉下也必遭受咒罵。
Ibiro kwongʼou ka un e dala kata ka un oko.
17 你的筐籃，你的揉麵盆，都要遭受咒罵。
Nokwongʼ atongeu gi dakuondeu.
18 你身所生的，田地所產的，牛所生殖的，羊所產下的，都要遭受咒罵。
Nyithindu munywolo nokwongʼ, kaachiel gi chambu, gi nyiroye mag dhou kod nyithi jambu.
19 你進來，必遭受咒罵；
Ibiro kwongʼou ka udonjo kendo kuwuok.
20 你出去也必遭受咒罵。上主在你著手進行的一切事上，必使你遭受災難、困擾和恐嚇，直到你完全毀滅，迅速滅亡，因為你作惡，離棄了我。
Jehova Nyasaye biro oronu kwongʼ, ngʼengʼ kod achaya e gimoro amora ma utimo, nyaka urum chuth makaru lal nono nikech richo ma usetimo ma ujwangʼe.
21 上主必使你瘟疫纏身，直到將你由你要去佔領的地上完全消滅。
Jehova Nyasaye biro goyou gi tuoche mi otieku e piny ma udhi kawo.
22 上主必用癆病、熱病、瘧疾、炎熱、乾旱、熱風和霉爛打擊你；這些災殃必追擊你，直到你滅亡。
Jehova Nyasaye nogou gi tuo mar kahera, midhusi gi tuo akuodi kod gwonyo kendo obiro kelonu oro mi cham rochre ewi dongo; kendo gigo duto biro thagou nyaka urum chuth.
23 你頭上的天將變為銅，你下面的地將變為鐵。
Polo norieny ka mula ewiu, piny to nobed matek ka chuma.
24 上主必使雨變成灰沙降在你的田地裏，由天上降在你身上，直到你完全毀滅。
Jehova Nyasaye enolok koth machwe e pinyu obed mana lo kod buru malich, gini olre koa e polo nyaka unurum.
25 上主必使你在仇敵面前崩潰；你由一路出擊他們，卻分七路由他們前逃去；你要成為普世萬國驚駭的對象。
Jehova Nyasaye nomi lou e nyim wasiku. Unumonjgi ka un e achiel, to unuring-gi kuke e migepe abiriyo, kendo unubed gima wichkuot ne ogendini duto manie piny.
26 你的屍首必成為天空飛鳥，和地上走獸的食物；無人來將牠們嚇走。
Ringreu modongʼ ema nobed chiemb winy manie kor polo gi ondiegi manie thim, kendo onge ngʼato angʼata manogolgi kuomu.
27 上主必用埃及的膿瘡、痔漏、癬疥紅疹打擊你，使你無法醫治。
Jehova Nyasaye nogou gi tuo mag buche mag Misri, akuodi, gwonyo kod kalanga ma ok thiedhi.
28 上主必用癲狂、眼瞎和心亂打擊你；
Jehova Nyasaye nogou gi tuo mar neko kendo noloku muofni kendo joma orundore.
29 在正午時，你要摸索有如在黑暗中摸索的瞎子；你的所作所為決不會順利；你必日日受人壓迫剝削，而無人援助。
E dier odiechiengʼ tir ubiro rundoru ka muofni e mudho. Onge gima unutim manodhi maber, ndalo duto nothiru kendo noyak giu maonge ngʼama noresu.
30 你與一女子訂婚，別人卻來與她同寢；你建築一座房屋，卻不得住在裏面；你栽植葡萄園，卻得不到享用。
Inichan kendo nyako mihero, to ngʼat moro nono ema nokawe mabed kode. Iniger ot to ok inidagie, kendo inipidh mzabibu to ok inicham gik monyak kuomgi.
31 你的牛在你眼前被殺，你卻不能吃牠的肉；你的驢由你眼前被人搶去，再不歸還給你；你的羊群被交給你的敵人，卻無人來援助你。
Rwadhi noyangʼ kineno, to ok ni cham ringe. Kanyna mari nokaw kuomi githuon, to ok noduognigo. Rombe magi nomi wasiki, to onge ngʼama noresgi.
32 你的兒女被交給外方民族，你只有雙眼張望，日日為他們焦慮，但你卻無能為力。
Yawuoti kod nyigi noter e pinje mamoko, kendo inimanygi gi wengeni odiechiengʼ duto kionge gi teko mar resogi.
33 你田地的出產和你勞力之所得，卻為你不認識的一個民族吃盡；你只有時時被人壓迫蹂躪；
Oganda ma ok ingʼeyo nocham gik mitiyo matek gi luchi e puotheni kendo onge gima initim makmana tingʼ mapek kod achune e ndalou duto.
34 你必要因你親眼所見的事而變為瘋狂。
Gik ma wangʼi neno noloki neko.
35 上主必用惡瘡打擊你的膝和腿，由腫至頂，使你無法醫治。
Jehova Nyasaye nomi buche maremo ma ok thiedhi mak chongeni gi tiendeni kendo ginilandre koa e pat tiendi nyaka e wiyi.
36 上主你將你和你所立的統治你的君王，送到你和你祖先不認識的一個民族那裏去，在那裏你要事奉別的神，即木石所製的神。
Jehova Nyasaye biro riembou, to ruoth ma unuyier notelnu noteru e lwet piny ma kata kwereu ne ok ongʼeyo. Kuno unulamie nyiseche mamoko, ma gin nyiseche mopa gi yien kod kite.
37 在上主要送你去的各民族中，你必成為驚駭、嘲笑和諷刺的對象。
Inibed gima mono miyanyo kendo ijaro e kind ogendini duto kuma Jehova Nyasaye noterue.
38 你在田間撒的種子雖然很多，但收穫的卻很少，因為蝗蟲要來吃盡。
Unuchwo kothe mangʼeny to unuka manok, nikech bonyo nokethgi.
39 你雖然栽種修剪葡萄園，卻沒有酒喝，沒有收成，因為都要為蟲子吃盡。
Unupidh mzabibu e puotheu ma ukagi to ok unumadh olemo mochwer kuomgi kata choko olembgigo nikech kute nochamgi.
40 你雖然在全境栽有橄欖樹，卻沒有油抹身，因為橄欖要遂結遂落。
Ubiro bedo kod yien zeituni e pinyu to ok unukonyru gi moe nikech zeituni nolwar piny.
41 你雖然生子養女，但他們卻不屬於你，因為他們要被擄去。
Unubed gi yawuowi kod nyiri to ok unuritgi nimar notergi e twech e pinje mamoko.
42 害蟲要吃盡你所有的樹木和土地的出產。
Kweth mag bonyo noketh yiendu kod chambu duto e pinyu.
43 住在你中間的外方人不斷發達興旺，遠在你以上，你反而日趨卑下。
Jopinje mamoko modak e pinyu nonyaa mamedre moloyou, to un to unubed manok.
44 他要借給你，你卻不能借給他；他要為首，你卻要做尾巴。
Ginibed gi gik ma giholou, to un ok nubed gi gima unyalo hologi. Ginibed jotelo, to un nubed joma itelonegi.
45 這一切咒罵必臨於你，追擊你，來到你身上，直到你全被消滅，因為你沒有聽從上主你天主的話，沒有遵守他吩咐你的誡命和法令。
Kwongʼ-gi duto nobi kuomu. Kwongʼ-gi nolaw bangʼu mijuku manyaka urum uduto, nikech ne ok uwinjo Jehova Nyasaye ma Nyasachu, kata rito chikene kod buchene duto mane omiyou.
46 這些咒罵對你和你的子孫，永遠是一個徽號和徵兆。
Ginibed ranyisi kod midhiero kuomu kod nyikwau nyaka chiengʼ.
47 因為在財物富裕時，你沒有誠心悅意地去事奉上主你的天主，
Nikech ne ok utiyo ne Jehova Nyasaye ma Nyasachu gi ilo kod mor e ndalo mane un gi mwandu,
48 你必在飢渴，赤身露體，一無所有中，服侍上主派來攻擊你的仇敵；他必將鐵軛放在你的頸上，直到將你消滅。
omiyo e kech, e riyo, e duk, kod dhier unutine wasiku ma Jehova Nyasaye oseoronu. Enoket jok mar mula mapek e ngʼutu nyaka chop otieku.
49 上主必由遠方，由地極引來一個民族，像鷹一樣撲擊你；這民族的語言，你不明瞭；
Jehova Nyasaye enokel piny moro moa mabor, ma en piny mantie e giko piny, machal gi ongo mafuyo, gin oganda ma dhogi ok unuwinji,
50 這民族又鐵面無情，不敬老，不恤幼；
oganda maneno makwiny maonge gi luor ne joma oti kata joma pod tindo.
51 他必吞食你家畜的幼雛，和田地的產物，直到你被消滅；必不給你留下什麼穀、米、酒、油、牛犢或羔羊，直到將你完全毀滅。
Ginineg jambu ma pod tindo kendo giniketh chambu e puothe mi nyaka ginitieku chuth. Ok ginicham, divai manyien kata mo, kata mana nyiroye mag dhou kod nyirombe mag jambu nyaka chop gitieku chuth.
52 他必將你圍困在所有的城鎮內，直到你全國內所依恃的高大堅固的城牆都被攻陷；當你被圍困在上主你天主賜給你的全境各城鎮內時，
Ginitim agengʼa ne miechu madongo duto nyaka kuonde mochiel motingʼore gi malo ma uketo genou kuomgi lwar. Ginikethi mier madongo e piny duto ma Jehova Nyasaye ma Nyasachu miyou.
53 在你被仇敵圍困的窮困中，你要吃你自身所生，即上主你天主賜給你子女的肉。
Nikech chandruok maniyudi ka wasiki okeloni ka in e twech, nucham nyaka nyithindu munywolo, ma gin ringre yawuotu kod nyiu ma Jehova Nyasaye ma Nyasachu osemiyou.
54 你中間最溫柔嬌嫩的男人，這時對自己的兄弟、懷中的妻子、尚存的子女，也必冷眼相看，
Kata mana ngʼat maber kendo ngʼwon ahinya e dieru ok nobed gi miwafu ne owadgi owuon kata mana ne chiege mohero kata nyithinde modongʼ,
55 不願將他所吃的子女的肉，分給他們任何人，因為在你的仇敵使你在各城鎮受圍困陷於絕境時，已一無所剩。
kendo ok enomi ngʼato angʼata ringre nyathineno ma en owuon ochamo nikech mano kende e gima nodongʼ bangʼ ka wasigu osemonjo miechu.
56 你中間最溫柔嬌嫩的女人，先前嬌嫩溫柔得連腳都不踏在地上，這時對自己懷中的丈夫、自己的子女、也要冷眼相看，
Dhako makare kendo man-gi lony mamalo e dieru, ngʼat modimbore kendo man-gi ngʼwono malach ma bende ok osewuotho e lowo gi tiende nono, nobed ka iye kwar kod chwore owuon kata mana gi yawuote kod nyige ma en owuon ema onywolo.
57 暗中將她兩腿間脫出的胞衣，和她所生的子女吃掉，因為在你的仇敵使你在各城鎮中受圍困，陷於窮困時，已一無所有。
Notamre pogonegi kata mana bieche owuon bangʼ nywol, nimar oparo mondo ochamgi lingʼ-lingʼ e ndalo ma wasiku nogonu agengʼa ka masira olworo miechu madongo.
58 如果你不謹守遵行這書上所記的法律的一切條文，敬畏這光榮可畏的名號：上主你的天主，
Ka ok urito weche duto manie chikni ma ondiki e kitabuni kendo ka ok uchiwo luor ne nyinge man-gi teko ma en Jehova Nyasaye ma Nyasachu,
59 上主必使你和你的後裔遭受更奇特的災害，大而且久的災害，毒而且頑的疾病；
Jehova Nyasaye biro kelo masiche malich kuomu kaachiel gi nyikwau, tuoche maywayo dend ji kuom kinde mangʼeny.
60 必使你所怕的各種埃及病災發生在你身上，纏繞著你。
Obiro keto kuomu tuoche duto mag Misri ma uluoro kendo ginibed kuomu.
61 此外，在在這法律書上所沒有記載的一切疾病和災害，上主也要引來降在你身上，直到將你完全消滅。
Jehova Nyasaye nokel kuomu kit tuoche duto ma ok ondiki e kitabuni mar chik nyaka chop tieku chuth.
62 你們以前雖然多如天上的繁星，你們所留下的，卻寥寥無幾，因為你沒有聽從上主你天主的話。
Un ma ungʼeny ka sulwe manie polo unudongʼ matin nikech ne ok urito chike Jehova Nyasaye ma Nyasachu.
63 有如上主先前怎樣喜歡你們獲得幸福，使你們人數眾多，將來也要怎樣喜歡你們衰落，使你們滅亡，使你們由你要去佔領的地上盡被剷除。
Mana kaka ne omoro Jehova Nyasaye mondo omiu gweth kendo ubed mangʼeny, e kaka obiro bedo gi mor ka oranou kendo otiekou. Notieku e piny ma udonjoe mondo ukaw.
64 上主要將你分散在大地兩極間所有人民中，你要在那裏事奉你和你祖先所不認識的外神，即木石之神；
Eka Jehova Nyasaye nokewu e pinje duto, koa e tungʼ piny konchiel nyaka machielo. Kanyo unulamie nyiseche mamoko, ma gin nyiseche mopa mag yiende kod kite ma un uwegi kod ka kwereu ne ok ongʼeyo.
65 而且在這些民族中，你總得不到安寧，也找不到一塊歇腳的地方；上主在那裏必使你心情煩亂，眼目憔悴，精神頹喪。
E kind pinjego ok unuyudie hoch kata yweyo ka ombongʼ tiendeu ool. Kuno Jehova Nyasaye nomiu paro maliw, wangʼ maneno ka ool gi dwaro to gi chuny machandore.
66 你未來的生活必提心吊膽，日夜驚惶；生命毫無保障。
Unudag ka ukia gima biro timorenu; ka un gilworo odiechiengʼ kod otieno, ka ukia gima biro timore ne ngimau.
67 因你心情恐慌，因你眼見的景象，早晨你要說：「巴不得現在是晚上! 」到了晚上你又要說：「巴不得現在是早晨! 」
Ka piny oru gokinyi unuwach niya, “Mad ne bedni en odhiambo” kendo godhiambo unuwach niya, “Mad ne piny bed ni en okinyi” nikech masira ma unune nopongʼ chunyu kod gik ma wengeu none.
68 上主要用船將你送回埃及，走我曾告訴你，你不會再見的那條路；在那裏你們雖自願將自己賣給你的仇敵為奴為婢，卻無人肯買。
Jehova Nyasaye nooru dok Misri gi yiedhi, e wuoth mane awacho ni ok onego udhiye. Kuno unuchiwru ne wasiku kaka chwo kod mon ma jotich to onge ngʼama noyie ngʼiewou.
