申命記 24
1 如果一人娶了妻，佔有她之後，在她身上發現了什麼難堪的事，因而不喜悅她，便給她寫了休書，交在她手中，叫她離開他的家，
Ka ngʼato okendo dhako, to bangʼe oyudo ni ok ohere nikech osetimo gimoro ma ok nikare, onyalo ndikone barup weruok mar ketho keny, kendo oriembe oa e ode.
2 而這女子走出了他的家，又去嫁給了另一人為妻，
Bangʼe ka dhakono osea e ode, mi obedo chi ngʼat machielo,
3 如果後夫又憎惡她給她寫了休書，交在她手中，叫她離開他的家，或者娶她為妻的後夫死了，
to chwore mar ariyono bende ojok kode, mondiko barup weruok momiye, kendo oriembe, kata ka chwore mar ariyono otho,
4 那麼，那休她的前夫，在她受了污辱之後，不能再娶她為妻，因為這在上主面前是可憎惡的事；你不可使上主你的天主賜給你作產業的土地陷於罪惡。
to chwore mokwongo mane oriembe cha kik kende kendo nikech osedoko mogak. Tim ma kamano en kwero e wangʼ Jehova Nyasaye. Kik umi richo bedi e piny ma Jehova Nyasaye ma Nyasachu miyou kaka girkeni.
5 人娶了新婦，不應從軍出征，也不可派他擔任什麼職務；他應在加享受一年自由，使他新娶的妻子快活。
Ka ngʼato okendo machiegni, kik tere e lweny kata kete e tich moro. Kuom higa achiel miuru ngʼatno thuolo momiyogi chiege mokendono mor.
6 不可拿人的磨，或上面的一塊磨石作抵押，因為這無異是拿人的性命作抵押。
Kik ngʼato omak pongʼ rego kata nyapongʼ kaka gir singo mar gowi, nikech mano chalo kaka ngʼama okawo ngima ngʼato owuon kaka gir singo.
7 若發現一人拐帶了以色列子民中的一個兄弟，叫他充當奴隸，或將他販賣於人，這拐子應處死刑：這樣你由中間剷除了這邪惡。
Ka ngʼato oyudi ka mako ja-Israel wadgi moketo obedo misumbane kata ongʼiewe gi ngʼato, ngʼat motimo kamano nyaka tho. Nyaka ugol tim marachno e dieru.
8 遇有癩病的情形，應全照肋未司祭指教你們的，謹慎遵行。我怎樣吩咐了他們，你們就怎樣遵守執行。
E weche mag tuoche malandore mag del, neuru ni utimo kaka jodolo ma gin jo-Lawi opuonjou. Nyaka utim adimba gik moko duto ma anyisogi.
9 你應記得你們出埃及後，在途中，上主你的天主對米黎盎所做的事。
Paruru gima ne Jehova Nyasaye ma Nyasachu otimo ne Miriam e yo kane uwuok e piny Misri.
10 幾時你借給你近人什麼，不可走進他家索取抵押；
Ka iholo ja-Israel wadu gimoro amora, to kik iyie idhi kode e ode kodwaro chiwoni gir singo.
11 應站在外面，等那借貸的人把抵押給你拿出來。
Dongʼ oko kendo we en ema odonjie ode ogol gima odwa singonino.
12 倘若他是個貧苦人，你不可帶著他的抵押去睡覺。
Ka ngʼatno en jachan, to kik iwe gire mosingonino nindi e odi.
13 反之，在日落時，務要將抵押還給他，好叫他睡在自己的外衣裏祝福你；這在上主你的天主面前，算是你的功德。
Dwokne lawe mar abolano kapok chiengʼ opodho mondo oyud gima oumorego. Eka enogoni erokamano kendo nokwan gino kaka ranyisi mar tim makare e nyim Jehova Nyasaye ma Nyasachu.
14 貧苦可憐的傭工，不論是你的一個兄弟，或是你城鎮地區內的一個外方人，你不應欺壓他，
Kik itim marach ni jatich mabiro tiyoni kata obed ja-Israel wadu kata japiny moro manie gwengʼu kata dalau.
15 應在當天，交給他工錢，不要等到日落；因為他貧苦，他急需工錢用，免得他對你不滿而呼求上主，你就不免有罪了。
Odiechiengʼ ka odiechiengʼ kapok chiengʼ opodho chule kar tichne mosetiyo, nikech odhier ma chudono ema ogeno, ka ok kamano to onyalo ywak ne Jehova Nyasaye nikech in kendo inibed jaketho.
16 不可為兒子的罪處死父親，亦不可為父親的罪處死兒子：每人應為自己的罪被處死刑。
Wuone ok nonegi nikech ketho mag nyithindgi, bende nyithindo kik negi nikech ketho mag wuonegi, to ngʼato ka ngʼato nonegi nikech richone owuon.
17 不可侵犯外方人或孤兒的權利，不可拿寡婦的衣服作抵押；
Kik uketh buch japiny moro, kata mar nyathi kich kata mako law dhako ma chwore otho kaka gir singo.
18 應記得你在埃及曾做過奴隸，上主你的天主曾將你由那裏救出：為此我吩咐你應遵行這條命令。
Paruru nine un wasumbini e piny Misri kendo Jehova Nyasaye ma Nyasachu ne oresou kua kuno. Mano emomiyo achikou mondo utim kamano.
19 當你在田間收割莊稼時，如在田中忘下了一捆，不要再回去拾取，要留下給外方人、孤兒和寡婦，好叫上主你的天主在你做的一切事上祝福你。
Ka ikayo cham e puothi ma cham moro odongʼni ka ok ikayo, to kik idog iome. Weye ne jodak, nyithind kiye kod mon ma chwogi otho, mondo Jehova Nyasaye ma Nyasachi ogwedhi e kuom gik mitimo.
20 當你打橄欖樹時，不要再回去打樹枝上所剩的，應留給外方人、孤兒和寡婦。
Ka uyiengo yiend zeituni, kik utengʼ bedene diriyo, to weuru olembe modongʼ e zeituni ne jodak, nyithind kiye kod mon ma chwogi otho.
21 當你收穫葡萄時，不要再摘取所剩下的，應留給外方人、孤兒和寡婦。
Ka usepono mzabibu e puothu, kik uchak udog utengʼ yiendgi, to weuru modongʼne jodak, nyithind kiye kod mon ma chwogi otho.
22 總應記得你在埃及地曾做過奴隸：為此我吩咐你應遵行這條命令。
Paruru nine un wasumbini e piny Misri. Mano emomiyo achikou mondo utim kamano.
