申命記 24
1 如果一人娶了妻，佔有她之後，在她身上發現了什麼難堪的事，因而不喜悅她，便給她寫了休書，交在她手中，叫她離開他的家，
Hou eno dawa: ma! Dunu da uda lasea be fa: no ea hou amo ganodini wadela: i ba: sea, e da amo uda fadegamusa: dawa: sa. Amasea, e da uda fadegasu meloa dedene ea udama ianu, ea diasuga fisili masa: ne sia: sa.
2 而這女子走出了他的家，又去嫁給了另一人為妻，
Amo uda da eno dunuma fisia,
3 如果後夫又憎惡她給她寫了休書，交在她手中，叫她離開他的家，或者娶她為妻的後夫死了，
amasea amo dunu da amo uda amola higabeba: le, e amola uda fadegasu meloa dedene, e masa: ne sia: sa. O amo uda egoa ageyadu da bogosea,
4 那麼，那休她的前夫，在她受了污辱之後，不能再娶她為妻，因為這在上主面前是可憎惡的事；你不可使上主你的天主賜給你作產業的土地陷於罪惡。
amai galea, ea musa: egoa da amo uda bu lamu da sema bagade. Amo uda da ledo hamoi dagoi, e da ba: mu. E da amo uda bu lai ganiaba, Hina Gode da amo hou da wadela: i ba: la: loba. Soge amo dilia Hina Gode da dilima iaha, amo ganodini agoai wadela: i hou hamomu da sema bagade.
5 人娶了新婦，不應從軍出征，也不可派他擔任什麼職務；他應在加享受一年自由，使他新娶的妻子快活。
Dunu da gaheabolo agoane uda lasea, e da gegemusa: masunu o eagene hawa: hamosu hamomu da hamedei. E da ode afae amoga agoai hawa: hamosu mae hamone, udigili hi diasuga ea uda hahawane ouligima: ne esalumu.
6 不可拿人的磨，或上面的一塊磨石作抵押，因為這無異是拿人的性命作抵押。
Dilia da eno dunuma muni bu lama: ne iasea, e da bu ima: ne ilegemusa: ea goudasu igi amoga e da ea gagoma goudasa, amo mae lama. Bai agoai hamosea, dilia da ea sosogo fi ilia ha: i manu logo wadela: mu.
7 若發現一人拐帶了以色列子民中的一個兄弟，叫他充當奴隸，或將他販賣於人，這拐子應處死刑：這樣你由中間剷除了這邪惡。
Nowa dunu da gasawane ea na: iyado Isala: ili dunu afugili, udigili hawa: hamomusa: logesea, amo dunu medole legema. Agoai wadela: i hou fadegama.
8 遇有癩病的情形，應全照肋未司祭指教你們的，謹慎遵行。我怎樣吩咐了他們，你們就怎樣遵守執行。
Dilia da gadofo olo (lebolosi) amo madelasea, dawa: ma! Dilia gobele salasu dunu ilia olelesu defele hamoma. Na da ilima olelei defele amoma fa: no bobogemu.
9 你應記得你們出埃及後，在途中，上主你的天主對米黎盎所做的事。
Dilia da Idibidi yolesili, logoga ahoanoba, dilia Hina Gode da Milia: me ema hamoi amo bu dawa: ma.
10 幾時你借給你近人什麼，不可走進他家索取抵押；
Di da dunu enoma muni bu lama: ne iasea, amola e bu ima: ne ilegemusa: dima abula imunu galea, amo lamusa: ea diasu ganodini mae golili sa: ima.
11 應站在外面，等那借貸的人把抵押給你拿出來。
Be gadili ouesalu, e da dima amo abula gaguli misa: ne ouesaloma.
12 倘若他是個貧苦人，你不可帶著他的抵押去睡覺。
E da hame gagui dunu esalea, amo abula gasi ganodini mae gagulaligima.
13 反之，在日落時，務要將抵押還給他，好叫他睡在自己的外衣裏祝福你；這在上主你的天主面前，算是你的功德。
Be daeya huluane amo abula e golamusa: figima: ne, ema bu ima. Amasea, e da dima nodomu amola Gode da di hahawane ba: mu.
14 貧苦可憐的傭工，不論是你的一個兄弟，或是你城鎮地區內的一個外方人，你不應欺壓他，
Hame gagui Isala: ili dunu o ga fi dunu dilia moilaiya esala, ilima ogogole mae hamoma.
15 應在當天，交給他工錢，不要等到日落；因為他貧苦，他急需工錢用，免得他對你不滿而呼求上主，你就不免有罪了。
Eso huluane, eso da hame dasea, amo ea eso bidi ema ima. E da muni lamu dawa: beba: le, amola ha: i manu amola eno liligi muniga lamu gogoleiba: le, ima. Be ema hame iasea, e da Gode da dima se ima: ne, Godema wemu. Amola di da wadela: i hou hamoi dagoi ba: mu.
16 不可為兒子的罪處死父親，亦不可為父親的罪處死兒子：每人應為自己的罪被處死刑。
Mano da wadela: i hou hamobeba: le, eda mae medole legema. Amola eda wadela: i hou hamobeba: le, mano mae medole legema. Dunu huluane hisu hisu da hi wadela: i hou hamoiba: le fawane fofada: ne, medole legema: mu.
17 不可侵犯外方人或孤兒的權利，不可拿寡婦的衣服作抵押；
Dilia ga fi, guluba: mano amola dunu eno huluane ilima moloidafa fofada: su hou defele ouligima. Amola didalo da muni lai amo bu ima: ne ilegemusa: , ea abula mae lama.
18 應記得你在埃及曾做過奴隸，上主你的天主曾將你由那裏救出：為此我吩咐你應遵行這條命令。
Dawa: ma! Dilia da musa: Idibidi soge ganodini udigili hawa: hamosu dunu esalu. Be dilia Hina Gode da dilia halegale masa: ne, dilia se iasu logo doasi dagoi. Amaiba: le, na da amo hamoma: ne sia: i dilima olelei.
19 當你在田間收割莊稼時，如在田中忘下了一捆，不要再回去拾取，要留下給外方人、孤兒和寡婦，好叫上主你的天主在你做的一切事上祝福你。
Dilia da dilia ifabi amo ganodini ha: i manu faisia amola ha: i manu fai fonobahadi hame lai ba: sea, amo lamusa: bu mae hagima. Be ga fi dunu, guluba: mano amola didalo ili lama: ne yolesima. Amasea, dilia Hina Gode da dilia hawa: hamosu huluane hahawane dogolegelewane fidimu.
20 當你打橄欖樹時，不要再回去打樹枝上所剩的，應留給外方人、孤兒和寡婦。
Dilia olife fage faima: ne, ifa amoda fasea, bu eno mae fama. Be olife fage hame fai amo ga fi dunu, guluba: mano amola didalo amo lama: ne yolesima.
21 當你收穫葡萄時，不要再摘取所剩下的，應留給外方人、孤兒和寡婦。
Dilia waini sagaiga waini fage faisia, eno yolesi faimusa: bu mae misa. Be hame fai waini fage amo ga fi, guluba: mano amola didalo amo lama: ne yolesima.
22 總應記得你在埃及地曾做過奴隸：為此我吩咐你應遵行這條命令。
Dawa: ma! Dilia da musa: Idibidi sogega udigili hawa: hamosu dunu esalu. Amaiba: le, na da amo hamoma: ne sia: i dilima sia: sa.
