申命記 23
1 凡外腎受傷或被閹割的人，不得進入上主的集會。
Nowa dunu da ea gulusu danai o ea ewa damuni fasi da Hina Gode Ea fi ilima gilisimu da sema bagade.
2 私生子不得進入上主的集會；他的後代即便到了第十代，也不得進入上主的集會。
Fa mano da Hina Gode Ea Fi ilima hame gilisimu. Amola amo fa mano ea mano da Gode Ea Fi ilima hame gilisimu.
3 阿孟人和摩阿布人不得進入上主的集會；他們的後代，即便到第十代，也永不得進入上主的集會；
A: monaide dunu, Moua: be dunu amola ilia mano amola iligaga fi huluane da Gode Ea Fi ilima afafai dagoi.
4 因為當你們出離埃及時，他們沒有帶食物和水，在路上前來迎接你們；又因他們從美索不達米亞的培托爾，雇了貝熬爾的兒子巴郎來咒罵你；
Dilia da Idibidi soge fisili, logoga ahoanoba, ilia da dilima hano amola ha: i manu hame i. Amola dilima gagabusu aligima: ne, ilia da Bio ea mano Ba: ila: me (ea moilai bai bagade da Bedo moilai Mesoubouda: imia soge ganodini diala) amo bidiga lai dagoi.
5 但是上主你的天主不但不願聽從巴郎，上主你的天主反而將咒罵變為你的祝福，因為上主你的天主愛你。
Be dilia Hina Gode da Ba: ilame ea sia: hame nabi. Be E da amo gagabusu afadenene bu hahawane dogolegele fidisu dilima i. Bai E da dilima asigisa.
6 你一生永遠不要為他們謀安寧和幸福。
Dilia da fi esalea, amo dunu fi mae fidima amola ilima mae asigima.
7 你不可憎恨厄東人，因為他是你的兄弟；也不可憎恨埃及人，因為你曾在他們國內做過僑民。
Idome dunu amo mae higama. Ilia da dilia fi dunu. Amola Idibidi dunu mae higama. Musa: dili da ilia soge ganodini esalu.
8 他們所生的子孫到了第三代，即能進入上主的集會。
Sosogo fifi masunu udiana agoane asili, Idibidi dunu iligaga fi dunu ilia da Hina Gode Ea Fi amoma gilisimu da defea.
9 幾時你出征紮營，攻打你的仇敵，應避免一切惡事。
Dilia gegesea, dilia ha wa: i fisisu ganodini esalea, ledo liligi huluane mae digili ba: ma.
10 你中間如有人夜間夢遺，即成為不潔，應走出營外，不可進入營內；
Dunu da gasia ea da: i amoga ami udigili ahoabeba: le, e da ledo agoane ba: sea, e da ha wa: i fisisu amoga gadili masunu amola amo gasi ganodini bu hame misa: mu.
11 傍晚時，應用水洗澡，日落時，才能進營。
Aya daeya agoane e da dodofelalu, eso dasea bu ha wa: i fisisu amo golili misunu da defea.
12 在營外應有廁所，你應去那裏便溺。
Dilia fonobahadi diasu amoga masa: ne, sogebi amo ha wa: i fisisu gadili ilegema.
13 在你的武器中；應有一把鏟；當你在外便溺時，用它來掘坑，然後用以剷土掩蓋糞便。
Dilia liligi amo ganodini, ifa daba: gaguli masa. Amoga dilia da iga gia ahoasea uli dogone, iga amo dedeboma.
14 因為上主你的天主在你營中往來，為救護你，將你的仇人交給你，所以你的營地應當聖潔，免得他在你那裏見到討厭的事，而離棄你。
Dilia ha wa: i fisisu sogebi da ledo hame ba: ma: mu. Bai dilia Hina Gode da dili fidima: ne amola dili gaga: ma: ne, dilia fi amo ganodini esala. Amaiba: le, Hina Gode da ledo o wadela: i hou ba: sea, dili fisisa: besa: le, ledo liligi ba: mu da sema bagade.
15 凡由主人逃到你這裏來的奴僕，你不應將他交給他的主人；
Udigili hawa: hamosu dunu da ea ouligisu yolesili dima gaga: musa: hobeasea, e buhagima: ne mae asunasima.
16 他應在你中間與你同住，住在他自己所選的地方，住在他喜歡的一座城內；你不可欺負他。
Be e da ea hanai moilai amo ganodini fimu da defea. Amola ema ougili mae hamoma.
17 以色列婦女中不可有人當廟妓，以色列男人中亦不可有人作廟倡。
Isala: ili dunu o uda da ogogosu debolo diasu ganodini aheda: le wadela: i uda lasu hou hamomu da sema bagade.
18 你不可賣淫的酬金和賣狗的代價，帶到上主你天主的殿內，還任何誓願，因為這兩樣於上主你的天主都是可憎惡的。
Amola muni amo aheda: i hawa: hamosu hamoiba: le lai da Gode Ea diasu ganodini, dilia Godema imunu ilegele sia: iba: le amo Godema imunu da sema bagade. Bai Gode da udigili wadela: i debolo uda lasu dunu amola aheda: i uda bagade higasa.
19 借給你兄弟銀錢、食物，或任何能生利之物，你不可取利。
Dilia da dilia na: iyado Isala: ili dunu ilima muni bu fa: no lama: ne iasea, eno muni (interest) amola gilisili mae lama.
20 對外方人你可取利，對你兄弟卻不可取利，好使上主你的天主在你要去佔領的地上，祝福你進行的一切事業。
Dilia da ga fi dunuma muni bu ima: ne iasea, gilisili dabe amolawane lamu da defea, be dilia na: iyado Isala: ili dunu ilima hamomu da sema gala. Dilia amo sema nabawane hamosea, dilia Hina Gode da soge dilia da gesowale fimu amo ganodini dilia hou huluane hahawane dogolegelewane fidimu.
21 幾時你向上主你的天主許願，不要遲延還願，因為上主你的天主必向你追討，你就不免有罪了。
Dilia Hina Godema hou hamomu ilegele sia: sea, defea, dilia sia: i liligi hedolowane hamoma. Hina Gode da dilia sia: i liligi nabi amola dilia da Ema ogogomu higasa. Hame hamosea, amo da dima wadela: i hou.
22 如果你不許願，你就沒有罪。
Dilia da Godema hou hamomu hame ilegele sia: sea, amo da wadela: i hame.
23 凡你口中說出來的，你應遵守；凡你親口說出向上主你的天主所許的願，你應執行。
Be ilegele sia: sea, dawa: ma! Dilia sia: i liligi noga: le hamoma.
24 幾時你進入你鄰人的葡萄園，你可隨意摘食葡萄，可以吃飽，但不可裝入你的器皿內。
Di da dunu eno ea waini sagai ganodini logoga ahoasea, dia hanai defele waini fage faili manu da defea. Be waini fage amo faili, dia esa ganodini gaguli masunu da sema bagade.
25 幾時你進入你鄰人的麥田，可以伸手摘麥穗，但不可在你鄰人的麥田內動鐮刀。
Di da dunu eno ea gagoma bugi soge amo ganodini logoga ahoasea, dia loboga gagoma faili manu da defea. Be gagoma gobihei amoga damusia da sema bagade.
