申命記 21
1 如果上主你的天主賜給你作產業的地方，發現有人被殺，曝屍原野，卻不知道是誰殺了他，
Ie zoeñe mibabòke an-kivoke ey, an-tane atolo’ Iehovà Andrianañahare’o azo, ho rambese’o t’indaty, ie tsy fohiñe te ia ty nanjevoñ’ aze,
2 你的長老和官長應出來，從被殺者測量到四周各城，
le hiavotse mb’eo o androanavi’oo naho o mpizaka’oo hanjehe pak’amo rova mañohoke i nañohofan-dozaio.
3 看那一座城離被殺者最近；然後這城的長老應牽來一頭尚未耕作，尚未負軛的母牛犢。
Ie oniñe ty rova marine’ i vinonoy le o androanavi’ i rovaio ro handrambe kiloa mbe tsy nampitoloñeñe, mbe tsy nitari-joka,
4 這城的長老應把母牛犢牽到尚未耕耘播種的地方，靠近常流的溪水旁，就在那溪水上砍斷母牛瀆的頸。
le hendese’ o androanavi’ i rovaio hizotso mb’ am-bavatane aman-torahañe tsy mai-drano mb’ an-toetse tsy nirokafeñe tsy nitongiseñe mb’eo i kiloay vaho ho folahe’ iereo ty loha’ i kiloay am-bavatane eo;
5 肋未的子孫司祭們應上前來，因為上主你的天主揀選了他們為事奉自己，因上主之名頒賜祝福，所以一切爭論毆打的事，都應憑他們的裁判來決斷。
le hitotoke mb’eo amy zao o mpisoroñe ana’ i Levio, amy t’ie jinobo’ Iehovà Andrianañahare’o hitoroñe aze naho hitata ami’ ty tahina’ Iehovà, vaho mahavoa zaka amy ze ali-vava naho lafa ty saontsi’ iareo;
6 那離被殺者最近城市的長老，都應用溪水在被砍斷頸項的母牛犢身上洗手，
le hanasa fitàñe ambone’ i kiloa finola-doha am-bavataney i androanavi’ i rova marine i vinonoy rey;
7 同時聲明說：「這血不是我們的手流的，我們的眼也沒有看見。
le ty hoe ty ho lañona’ iareo: Tsy nampiorike ty lio tiañe o fità’aio vaho tsy niisam-pihaino’ay.
8 上主! 求你赦免你所救贖的以色列人民，不要讓這流無辜血的罪債，留在你以色列人民中間。」這樣他們算是贖了流血的罪。
Apoho ondati’o Israele nijebañe’oo ry Iehovà vaho ko apo’o añivo’ondati’o Israeleo ty hakeon-dio-màliñe. Le ho hahàñe am’ iereo i lioy.
9 你由你中間也除去了流無辜血的罪，因為你行了上主眼中視為正直的事。
Izay ty hamongora’o ama’o ty lio-màliñe, ihe mitolon-kavantañañe am-pivazohoa’ Iehovà.
10 當你出征進攻你的敵人時，上主你的天主將他們交在你手中，你獲得了一些俘虜；
Ie mionjoñe hialy amo rafelahi’oo mb’eo, naho atolo’ Iehovà Andrianañahare’o am-pità’o ao iereo vaho asese’o mb’eo o tsinepakeo,
11 你若在俘虜中看見了一個容貌美好的女人，對她愛戀不捨，願娶她為妻，
le zoe’o amo mirohio ty ampela maintelè, naho harinea’o, vaho te handrambe aze ho vali’o;
12 你可帶她到你家中，叫她剃去頭髮，剪短指甲，
le hasese’o mb’ añ’ akiba’o mb’eo naho ho hitsife’e ty volo’e vaho ho tomore’e o hoho’eo,
13 脫去自己被擄時所穿的衣服，住在你家裏，哀悼她的父母一個月；然後，你纔能親近她：你做她的丈夫，她做你的妻子。
le hafaha’e ama’e i fisikim-pandrohizañey naho hitobok’ añ’anjomba’o ao re handala an-drae’e naho an-drene’e volañe raike do’e, modo izay le mete himoak’ ama’e irehe hanambaly aze vaho ie ty ho tañamjomba’o.
14 以後如果你不喜歡她，應讓她隨意離去，決不能將她賣錢，也不能以她為奴，因為你曾玷污了她。
Ie amy zay he malaiñ’ aze irehe, apoho handeha mb’an-tsatrie’e mb’eo; f’ie tsy haleta’o drala, vaho tsy ampisoañeñe fa narè’o.
15 一人如有兩妻，一為所愛，一為所惡，所愛所惡的，都給他生了兒子；但是長子卻是他所惡的妻子生的，
Ie mampirafe roe t’indaty, le tea’e ty raike naho heje’e ty raike, vaho songa mampipok’ anake ho aze i kokoa’ey naho i heje’ey; aa naho amy heje’ey i tañoloñoloña’ey,
16 在他將自己的產業分給他的兒子的那一天，不能將愛妻的兒子視作長子，而廢棄所惡妻子所生的長子；
le ie amy andro ampandova’e o ana’eo o fanaña’eoy le tsy mete hatao’e valohan’ ana’e ty ana-dahi’ i vali-iso’ey hasolo i ana-dahim-baly heje’ey, ie toe tañoloñoloña’e.
17 必須承認所惡妻子的兒子為長子，將所有的產業，多分給他一份，因為他是自己壯年時的首生子，應獲得長子的權利。
Tsy mahai-tsy iantofe’e ho tañoloñoloña’e ty ana-dahi’ i heje’ey, am-panolorañe ama’e ty anjara roe amy ze hene fanaña’e; amy te ie ty valohan-tolin-kaozara’e, vaho aze ty zon-tañoloñoloñañe.
18 人若有一個忤逆不孝的兒子，不聽從父母的勸告，責罰他以後仍不聽從，
Naho eo ty manañ’ana-dahy miola, naho manjehatse tsy mañaoñe ty fiarañanañan-drae’e ndra ty fiarañanañan-drene’e, mbore tsy haoñe’e ty fandilova’ iareo aze,
19 父母就該將他捉住，帶到當地的城門前，見本城的長老，
le ho rambese’ ty rae naho i rene’e, naho hasese mb’amo roandria’ i rovaio mb’andalambei’ i tanà’ey mb’eo;
20 對本城的長老說：「我們這個兒子忤逆不孝，不聽我們的勸告，是個放蕩的酒徒。」
le hanao ty hoe amo roandria’ i rovaio: Manjehatse naho miola ty ana-dahi’ay toy, tsy mañaoñe anay fa màhake naho jike.
21 本城的眾人就應用石頭將他砸死：這樣由你中間剷除了這邪惡，每個以色列人聽了，必然害怕。
Le ho retsahe’ o hene lahilahi’ i rova’eio vato hañohofan-doza ama’e. Izay ty hamongora’o ty hatserehañe ama’o; le ho janjiñe’ Israele iaby vaho ho hembañe.
22 若人犯了該死的罪，處死以後，應將他懸在木桿上，
Naho eo t’indaty voa zaka ami’ty hakeo mahafate vaho vonoeñe, aa ie aradorado’o an-katae,
23 但不可讓他的屍體在木桿上過夜，應在當天將他埋葬。因為凡被懸者，是天主所咒罵的；你不可玷污上主你的天主所賜給你作產業的土地。
asoao tsy hapok’ amy hataey ampara’ te porea’ ty maraindray i fañova’ey; tsy mete tsy haleve’o amy àndroy avao fa onjitse aman’ Añahare ze ampiradoradoeñe an-katae, tsy handeora’o ty tane atolo’ Iehovà Andrianañahare’o azo ho lova.
