申命記 20
1 當你出征進攻你的仇敵，見到戰馬戰車和比你更多的群眾時，你不必害怕，因為領你出埃及地的上主你的天主與你在一起。
Dilia da dilima ha lai dunu amoga gegemusa: ahoasea, ilia hosi bagade amola sa: liode bagohame amola dunu bagohame dilia dunu idi amo bagade baligisa, amo ba: sea mae beda: ma. Bai dilia Hina Gode amo da dili Idibidi soge fisimusa: guiguda: oule misi, Hi da dili sigi masunu.
2 當你們快要交戰時，司祭應上前來，對民眾訓話，
Dilia da gegemusa: ahoasea, gobele salasu dunu da misini, dilia gegesu dunu ilima sia: ma: mu.
3 向他們說：「以色列，請聽! 你們今天就要上陣攻打你們的仇敵，你們不要灰心，不要害怕，不要恐慌，不要在他們面前戰慄，
E da agoane sia: mu, “Isala: ili dunu nabima! Dilia da wali eso dilima ha lai dunu ilima gegemusa: ahoa. Dilia mae beda: ma! Dilia beda: iba: le mae hobeama.
4 因為上主你們的天主與你們同去，幫助你們攻打你們的仇敵，使你們勝利。」
Bai dilia Hina Gode Hi da dilimagale gegesu fidimusa: sigi ahoa. Amaiba: le, dilia da dilima ha lai hasalimu.”
5 然後長官對民眾說：「誰若蓋了新房屋，還沒有祝聖，他可回家去，免得他死在戰場，別人來替他祝聖。
Dadi gagui ouligisu dunu da gegesu dunu ilima amane sia: ma: mu, ‘Nowa dunu da diasu gaheabolo gagui be doasima: ne hame lolo mai, e da ea diasu doasima: ne buhagimu da defea. E da bogosea eno dunu da ea diasu doasisa: besa: le, e da buhagimu da defea.
6 誰若栽種了葡萄園，還沒有享用過，他可回家去，免得他死在戰場，別人來替他收穫。
Nowa dunu da waini sagai dagoi be amo ea ha: i manu hame mai. E amola buhagimu da defea. E da gegesu amo ganodini bogosea amola eno dunu ea waini hahawane nasa: besa: le, buhagimu da defea.
7 誰若與女人訂了婚，還沒有迎娶，他可回家去，免得他死在戰場，別人來娶她。」
Nowa dunu da uda lama: ne sia: si be hame lai galea, e amola da buhagili amo uda lamu da defea. E da gegesu amo ganodini bogosea amola eno dunu ea uda lasa: besa: le, buhagimu da defea.’
8 長官再繼續對民眾致辭說：「誰若害怕灰心，他可回家去，免得他使兄弟的心，如他的一樣沮喪。」
Amasea, dadi gagui ouligisu dunu da eno amane sia: ma: mu, ‘Nowa dunu da ea dogo hame denesi amola beda: i galea buhagimu da defea. Ea na: iyado dunu da ea beda: i hou ba: sea, ilia amola da beda: sa: besa: le, ilia buhagimu da defea.’
9 長官向民眾訓完話，就派定軍官統率部隊。
Ouligisu dunu da gegesu dunuma sia: i dagosea, ilia da amo gegesu dunu afae afae lale, ilia da ouligisu hawa: hamoma: ne ilegemu.
10 當你臨近一城要進攻時，應先向那城提議和平；
Dilia da moilai bai bagade amoga gegemusa: ahoasea, amo fi dunu da gegemu hihiba: le olofomusa: dawa: bela: le adole ba: ma.
11 若那地給你和平的答覆，給你開門，城內所有的人民就臣服於你，給你服役。
Ilia da gegemu hihi galea amola olofomusa: dawa: sea, amola ilia logo ga: su doasisia, defea, amo dunu mae medole, lale, ilia da dilia udigili hawa: hamosu dunu esalumu.
12 如不與你講和，反願與你作戰，你就圍攻。
Be ilia da olofosu higasea, amola dilima bu gegemusa: dawa: sea, defea, amo moilaiga doagala: musa: masa.
13 幾時上主你的天主將城交在你手中，你應用利刃殺盡所有的男人；
Dilia Hina Gode da amo moilai bai bagade dilima iasea, dilia dunu huluane amo ganodini esala amo gobiheiga medole legema.
14 至於婦女、嬰兒、牲畜和在城內所有的一切，算是你奪得的勝利品，你可享用你由仇人奪得的勝利品，因為是上主你的天主賜給你的。
Be uda, mano, ohe fi amola liligi huluane amo moilai bai bagade ganodini diala, amo dilia lama. Dilia Hina Gode da amo liligi dilima ia dagoiba: le, dilia lama.
15 這是你對於離你很遠，且不屬於這些民族的城市的作法。
Moilai bai bagade da dilia gesowale fimu soge amoga gadenene hame galea, dilia amo hou ilima hamoma.
16 但是在上主你的天主賜給你作產業的這些人民的城市內，你不可讓任何生靈生活，
Be dilia moilai bai bagade amo da soge dilia Hina Gode da dilima iaha amo ganodini diala-amo fedele lasea, dilia amo moilai bai bagade ganodini liligi huluane da mifo naha amo medole legema.
17 應將他們：即赫特人、阿摩黎人。客納罕人、培黎齊人、希威人和耶步斯人，盡行毀滅，如上主你的天主吩咐你的，
Dilia ili huluane gugunufinisima. Amo da Hidaide, A:moulaide, Ga: ina: naide, Belesaide, Haifaide amola Yebiusaide. Amo huluane, dilia Hina Gode da dilima sia: i defele, medole legema.
18 免得他們教你學習他們對自己的神所行的一切可惡之事，使你們得罪上主你們的天主。
Bai ilia wadela: idafa hou ilia da ogogosu ‘gode’ liligi ilima sia: ne gadosu hamosea, dilima olelesa: besa: le, dilia da dilia Hina Godema wadela: le hamosa: besa: le, agoane hamoma.
19 若你圍攻一座城，需要多日纔能攻取佔領，你不可用斧頭砍伐那裏的樹木；你可以吃樹上的果子，卻不可砍倒樹；難道田間的樹可當作你圍攻的敵人看待﹖
Dilia da moilai bai bagade amoga doagala: sea, amola hedolo hame hasalasisia, amo moilai bai bagade ea ha: i manu ifa goaheiga mae abima. Be ilia fage faili moma. Ifa da dunu hame. Amaiba: le, mae hedofama.
20 只是那些你不知道不結實的樹木，你可毀壞砍伐，用來建築圍攻的設備，為進攻與你交戰的城市，直到將城攻下。
Be ifa eno amo da ha: i manu fage hame legesa, amo abimu da defea. Amoga dilia da moilai bai bagade mugulumusa: , fafai hamone, moilai bai bagade da dafai dagoi ba: sea fawane yolesima.
