< 申命記 11 >
1 你應愛上主你的天主,天天遵守他的訓令、法律、規則和誡命。
Dilia Hina Godema asigima. Ea sia: , Ea sema amola Ea hamoma: ne sia: i liligi amo noga: le nabima.
2 今天你們應知道:你們的子孫並沒有見過,也沒有經歷過上主你們天主的懲戒、偉大強力的手和伸展的臂,
Wali dawa: ma! Dilia mano da Hina Gode Ea Hina hou hame ba: i. Ilia da Ea hadigi amola Ea lobo ea gasa bagade hou amola Ea dilima se iasu hame ba: i.
3 以及他在埃及對埃及王法郎及其全國所行的神蹟和奇事;
E da musa: hame ba: su gasa bagade hou amola Idibidi soge ganodini Idibidi hina bagade (Felou) amola Idibidi fi huluane ilima gasa bagade hamosu.
4 他如何對待了埃及的軍隊、戰馬和車輛;當他們追趕你們時,上主怎樣使紅海的水淹沒了他們,將他們消滅,直到今日;
Amola E da Idibidi dadi gagui dunu, hosi amola gaguli fula ahoasu (sa: liode) huluane fane legei, amola Maga: me Hano Wayabo Bagade amo ea hanoga ili dedeboi. Ilia da dili fane legemusa: fa: no bobogei be Hina Gode da ili fane lelegele gugunufinisidafa.
5 並且在曠野裏給你們作了什麼,直到你們來到此地;
Dilia Hina Gode da wadela: i hafoga: i soge amo ganodini dili noga: le ouligili asili guiguda: oule misi.
6 他怎樣對待了勒烏本的後裔厄里雅布的兒子達堂和阿彼蘭,地怎樣裂開了口,在全以色列中間吞沒了他們同他們的眷屬,帳棚以及屬他們的一切;
E da Da: idane amola Abailame (Liubenaide dunu Iliabe amo ea mano) amo fane legei. Osobo da lafi agoane doasili, ela amola elea sosogo fi amola elea abula diasu amola elea liligi huluane mai dagoi.
Amo huluane dilia mano da hame ba: i, be amo gasa bagade hou Hina Gode da hamoi dilia da dilisu siga ba: i dagoi.
8 所以你們應該遵守我今日吩咐你們的一切誡命,好能有力量去佔領你們過河要去佔領的地方,
Amaiba: le, dilia da Yodane Hano degele, soge amo gesowale fimu, amo hamomusa: gasa lama: ne, na wali eso olelesu Gode Ea Sema amo huluane nabawane hamoma.
9 並在上主向你們祖先誓許要給他們和他們後裔的地方,即流奶流蜜的地方,得享長壽。
Amo soge da noga: idafa fedege agoane dodo maga: me amola agime hani da hano nawa: li agoane ahoa. Amo soge Hina Gode da dilia aowalali ilima imunusa: ilegele sia: i. Amo ganodini dilia eso bagohame esaloma: ne, Hina Gode Ea sema nabawane hamoma.
10 因為你要去佔領的地方,不像你們出來的埃及地,在那裏你撒了種,還要用腳灌溉,像灌溉菜園一樣;
Soge dilia waha golili masunu soge da Idibidi soge agoai hame. Amogawi dilia da hawa: bugili dilia dadami bugi defele emoga hano logo hahamoi amola gasa bagade hawa: hamosu.
11 但你們過河去佔領的地方,卻是一個有山有谷,有天上的雨水所滋潤的地方,
Be soge dilia da wali Yodane Hano degele amo gesowale fimu da agolo amola umi gilisi soge. Ea hano da gibu muagado maha.
12 是上主你的天主自己照管的地方,是上主你的天主,自年首至年尾,時常注目眷視的地方。
Dilia Hina Gode da amo soge ouligisa. Dilia Hina Gode da mae yolesili ode gaheabolo lasea asili ode gidigisia, amo soge Ea siga ba: lala.
13 如果你們真聽從我今日吩咐你們的誡命,愛上主你們的天主,全心全靈事奉他,
Amaiba: le, dilia da mae yolesili, hamoma: ne sia: i na da wali eso dilima iaha, amo noga: le nabasea (amo da dilia dogo huluane, dilia asigi dawa: su amola da: i hodo huluane amoga dilia Hina Godema asigima),
14 他必按時給你們的土地降下時雨,秋雨和春雨;必使你豐收五穀、新酒和新油;
amasea, E da gibu amo ea oubi dabe defele dilima imunu. Amasea, dilia da ha: i manu faimu, amo widi, waini amola olife susuligi lamu.
15 也必使田野給你的牲畜生出青草;如此你必能吃飽。
Na da dilia bulamagau moma: ne, gisi dilia soge ganodini imunu. Amasea, dilia da ha: i nanu sadimu.
16 你們應謹慎,免得你們的心受迷惑,離棄正道,去事奉敬拜其他的神,
Be dawa: ma! Eno dunu ilia sia: nabasea dilia da sinidigili ogogosu ‘gode’ liligi ilima nodone begudumu, amasa: besa: le dawa: ma.
17 叫上主對你們發怒,使蒼天封閉,雨不下降,地不生產,你們必由上主賜給你們的肥美土地上迅速滅亡。
Amane hamosea, Hina Gode Ea ougi dilima da gia: iwane ba: mu. E da mu ea logo ga: simu. Gibu da hame sa: imuba: le, osobo da ha: i manu hame heda: mu. Amasea, Gode da dilima soge noga: iwane iaha, be amogawi dilia da hedolo bogogia: mu.
18 你們應將我這些話銘刻在你們的心靈上,繫在你們的手上,當作標記;懸在你們的額上,當作徽號。
Dilia! Amo hamoma: ne sia: i esa agoane sala, dilia dogo amola dilia asigi dawa: su amo ganodini salimu. Amo sia: ilegesu agoane dilia lobo amola dilia odagi amoga la: gimu.
19 應將這些話教給你們的子孫,不論住在家裏,或在路上行走,或臥或立,不斷地講述;
Dilia mano ilima olelema. Dilia da dilia moilai ganodini fi dialea, dilia logoga ahoasea, dilia golasea amola dilia bu wa: legadosea, eso huluane amo hamoma: ne sia: sa: ima.
Dilia logo holei mimogodilali amoga dedema amola dilia gagoi logo ga: su amoga dedema.
21 好使你們和你們子孫的歲月,在上主誓許給你們祖先的土地上,如天覆地之久長。
Agoane hamosea, dilia amola diligaga fi amola da soge amo Hina Gode da dilia aowalali ilima imunu ilegele sia: i, amo ganodini eso bagohame esalumu. Mu da eso bagohamedafa osobo bagade amo gadodili dialumu. Amo eso idi defele, dilia da amo sogega esalumu.
22 如果你們謹慎遵守我吩咐你們遵行的這一切誡命,愛上主你們的天主,履行他的一切道路.一心依賴他,
Dilia da sema na da wali dilima iaha (dilia Hina Godema asigima, Ema noga: le fa: no bobogema amola Ea hou noga: le lalegaguma) amo noga: le hamosea,
23 上主必由你們面前將這一切民族驅逐,使你們能征服比你們更強大的民族。
Hina Gode da dilia gusuba: i ahoasea, amo dunu fi gadili sefasimu. Dilia da dunu fi amo ilia idi amola ilia gasa da dilia idi amola gasa baligisa amo sefasili, ilia soge gesowale fimu.
24 凡你們的腳掌所踏之地,都必成為你們的;由曠野直到黎巴嫩,由大河,即幼發拉的河直到西海,是你們的疆界。
Adi sogebi dilia da emoga osa: gisia, amo soge da dilia soge lai dagoi ba: mu. Dilia soge da wadela: i hafoga: i soge amoga asili Iufala: idese Hano doaga: le, asili guma: hano wayabo bagade amoga doaga: mu.
25 沒有人能對抗你們,上主你們的天主必照他對你們所許的,將害怕和畏懼你們的心情,散佈在你們所要踏進的地面。
Dunu eno da dilima bu gegemu hamedeiwane ba: mu. Dilia adi sogega masunu, dilia Hina Gode Ea dilima ilegele sia: i defele, da dunu fi huluane dilima beda: ma: ne hamomu.
Ba: ma! Na da dilima la: ididili hahawane dogolegesu hou amola la: ididili gagabusu aligima: ne hou olelesa.
27 如果你們聽從上主你們天主的誡命,就是我今天吩咐你們的,你們必蒙祝福;
Dilia da dilia Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i na da wali eso dilima olelesa amo nabawane hamosea, dilia da hahawane dogolegele fidisu hou, amo ba: mu.
28 如果你們不聽從上主你們天主的誡命,離棄我今天吩咐你們的道路,去跟隨你們素不相識的其他神祇,必遭詛咒。
Be dilia da Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i na da wali eso dilima olelesa, amo hame nabasea amola sinidigili eno ogogosu ‘gode’ liligi ilima fa: no bobogesea - gagabusu aligibi ba: mu.
29 幾時上主你的天主領你進入你要去佔領的地方,你應在革黎斤山上宣佈祝福,在厄巴耳山上宣佈詛咒。──
Dilia Hina Gode da dili oule ahoasea, dilia soge ganodini doaga: sea, dilia Gelisime Goumiga heda: le, hahawane dogolegele hou amogawi sia: ma. Amola Iba: le Goumi amoga heda: le, gagabusu aligima: ne hou amo olelema.
30 這兩座位於約但河西,日落之處,在居於阿辣巴荒野的客納罕人的境內,與基耳加耳相對,靠近摩勒橡樹。
Dilia dawa: Amo goumi aduna da Yodane Hano naiyadodili diala. Dilia da eso dabe amoga ahoasea, sema ifa bagade amo da Moule soge ganodini lela, amo gadenene ba: mu. Amo ifa bagade da Ga: ina: ne fi ilia soge (A: laba soge Giliga: le soge gadenene) amo ganodini diala.
31 你們就快要過約但河,去佔領上主你們的天主賜給你們的土地。當你們佔領了那地,居住在那裏時,
Be dilia da Yodane Hano degele, soge amo dilia Hina Gode da dilima iaha, amo gesowale fima: ne momagele ouesala. Dilia da amo soge lale, fi dagosea,
32 你們應謹慎遵行我今天在你們面前所頒佈的一切法令和規則。
dawa: ma! Amo sia: amola sema huluane na da wali eso dilima olelesa, amo huluane noga: le nabawane hamoma.