申命記 1
1 以下是梅瑟在約但河東岸，對全以色列所講的話。──即在穌夫對面的阿辣巴曠野中，在帕蘭與托費耳、拉班、哈則洛特和狄匝哈布之間。
Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
2 從曷勒布經色依爾山，到卡得士巴爾乃亞，共有十一天的程路。──
Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
3 在第四十年十一月一日，梅瑟將上主吩咐他的一切事，全訓示了以色色列子民。
А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,
4 當時他已擊敗住在赫市朋的阿摩黎王息紅，和住在阿舍塔洛特和厄得勒的巴商王敖格。
Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.
5 梅瑟在約但河東岸摩阿布地方開始宣講這法律說：「
С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
6 上主，我們的天主，在曷勒布曾訓示我們說：你們在這山下住得夠久了，
Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.
7 現在起身出發，到阿摩黎人的山地去，到那些住在阿辣巴荒野、山地、盆地、乃革布和沿海一帶地方去，到客納罕地，到黎巴嫩，直到大河，即幼發拉的河那一帶地方去。
Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.
8 看，我已將此地擺在你們面前，你們應去佔領上主誓許給你們祖先亞巴郎、依撒格、雅各伯和他們後裔的地方。」
Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.
9 那時我對你們說過：我個人無法負擔你們。
И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.
10 上主你們的天主使你們的人數增加，看，你們今天多得有如天上的繁星。
Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.
11 惟願上主你們祖先的天主，再千百倍地增加你們的數目，照他所應許的，祝福你們!
Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
12 但我個人怎能承擔起你們的煩務、重任和訴訟的事!
Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
13 你們各支派應推舉一些有智慧，有見識，有經驗的人，我好立他們為你們的首領。
Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.
14 你們回答我說：「你建議的事很好。」
Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.
15 我遂選了你們各支派中有智慧有經驗的首領，立為你們的首領：即千夫長、百夫長、五十夫長、十人長，並為各支派立了監督，
Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
16 同時我也吩咐你們的判官說：你們要聽斷你們兄弟間的訴訟：無論是兄弟彼此訴訟，或與方外人訴訟，都應秉公審斷。
И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.
17 審案時不可偏袒，無論貴賤，同樣聽斷；任何人都不要怕，因為審判是天主的事。若遇有難斷的案件，該呈報給我，我來聽斷。
Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
18 同時，凡你們當做的事，我都吩咐了你們。
И заповедих вам онда све што ћете чинити.
19 我們由曷勒布起程，經過了你們所見的這整個遼闊的可怖的曠野：照上主我們的天主對我們的吩咐，我們向阿摩黎人山地進發，一直來到了卡德士巴爾乃亞。
Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
20 那時我曾對你們說：你們已來到上主我們的天主即將賜給我們的阿摩黎人的山地。
Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
21 看上主你的天主已將這地擺在你面前，你要照上主你祖先的天主對你所許下的，去佔領這地；不要害怕，也不要膽怯。
Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.
22 你們眾人便來到我跟前說：「讓我們先派些人去，替我們偵探那地方，然後回報我們，我們當走那條路，當去那些城。」
А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
23 我就由你們中挑選了十二人，每支派一人；
И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;
24 他們起身上了山地，一直到了厄市苛耳山谷，偵探了那地。
И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
25 他們帶回來那地方的一些果品，並回報我們說：「上主我們的天主即將賜給我們的地方實在好。」
И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
26 但你們卻不肯上去，竟違背了上主你們天主的命令，
Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.
27 在你們的帳幕內抱怨說：「上主因為恨我們，才將我們由埃及地領出來，將我們交在阿摩黎人手中，消滅我們。
И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
28 我們上那裏去呢﹖我們的兄弟又說了些使我們心灰意冷的話。他們說：我們在那裏看見了一個比我們又大又高的民族，他們的城邑廣大，城牆高聳摩天；我們在那裏還看見了阿納克人的子孫。」
Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.
29 我遂對你們說：「不要畏懼，不要害怕。
А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.
30 因為上主你們的天主，走在你們面前，他必為你們作戰，正如他在埃及在你們眼前，為你們所做的一樣；
Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
31 並且在曠野裏，你也看出上主你的天主在你所走的長途中，攜帶你們，如同人攜帶自己的兒子一樣，直到你們來到這地方。
И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.
32 雖然如此，但你們仍不信賴上主你們的天主，
Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,
33 他一路原走在你們前面，替你們找安營的地方：夜間藉著火，日間藉著雲彩，指示你們應走的道路。
Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
34 上主一聽見你們的怨聲，就發怒起誓說：「
И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:
35 這個邪惡世代的人，一個也不得見我誓許要賜給你們祖先的樂土；
Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36 只要耶孚乃的兒子加肋布除外，他必見到此地，並且我要將他踏過的地，賜給他和他的子孫，因為他一心隨從了上主。」
Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
37 為了你們的緣故，上主也對我發怒說：「連你也不能進入那地。
Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.
38 那侍候你的農的兒子若蘇厄，要進入那地；你應壯他的膽，因為他要使以色列佔領那地作為產業。
Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.
39 此外，你們所說要成為戰利品的幼童，至今尚不知好歹的子女，他們都要進入那地。我要將那地賜給他們作為產業。
А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.
40 至於你們應轉向紅海出發，往曠野裏去。」
Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.
41 你們回答我說：「我們得罪了上主；現在我們願全照上主我們的天主的吩咐上去交戰。」你們各人遂都武裝起來，輕率地上了山地。
А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.
42 但上主對我說：「你告訴他們說：你們不要上去，不要作戰，因為我不在你們中間，免得被敵人擊敗。」
А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
43 我立即告訴了你們，你們卻不聽，違背上主的命令，擅自上了山地。
И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.
44 住在山地的阿摩黎人蜂擁而出，攻擊你們，追趕你們，由色依爾直殺到曷爾瑪。
Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
45 你們回來，在上主面前哭泣哀號，但上主未曾俯聽你們的哭聲，也未向你們側耳；
И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.
46 你們只得長期地停留在卡德士，停留得這樣長久。
И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.
