但以理書 1
1 猶大王約雅金在位第三年，巴比倫王拿步高前來圍攻耶路撒冷，
E higa mar adek mar loch Jehoyakim, ruodh Juda, Nebukadneza ruodh Babulon nobiro Jerusalem molwore gi jolweny mondo okawe.
2 上主將猶大王約雅金和天主殿內的一部分器皿，交在拿步高手中，他便將這些器皿帶到史納爾地方，存放在他神殿的庫房內。
Bangʼe Jehova Nyasaye nochiwo Jehoyakim ruodh Juda e lwete, kaachiel gi gik moko mitiyogo e hekalu mar Nyasaye. Notingʼo gigi motero nyaka e hekalu mar nyasache, man Babulon, kendo noketogi ei od kano mwandu mar nyasache.
3 君王吩咐他的宦官長阿市培納次，要他由以色列子民中，選一些王室或貴族的青年，
Eka ruoth nogolo chik ni Ashpenaz, ma jatelo maduongʼ mar jotij od ngʼado bura mondo okelne jo-Israel moko mogen mane oa e anywola joka ruoth,
4 他們應沒有缺陷，容貌俊美，足智多才，富有知識，明察事理，適合在王宮內充當侍從，應教給他們加色丁文字和語言。
ma gin yawuowi matindo man-gi chia maonge songa, molony e migepe duto mag rieko, mosomo malach, ma wach donjonegi piyo kendo mowinjore gi tiyo e od ruoth. Ne onego opuonjgi dho jo-Babulon kaachiel gi weche mamoko mag jo-Babulon.
5 君王且給他們指定了，每天要吃君王所吃的食品和所飲的美酒，如此教養他們三年；期滿以後，他們便可侍立在君王左右。
Ruoth noketonigi chiemo mar odiechiengʼ kodiechiengʼ moromogi kod kongʼo moa e mesane. Ne onego otieggi kuom higni adek bangʼe gichak tiyo ka ruoth.
6 他們中為猶大後裔的，有達尼爾、阿納尼雅、米沙耳和阿匝黎雅。
Kuom joma noa e dhood Juda ne gin: Daniel, Hanania, Mishael gi Azaria.
7 宦官長另給他們起了名字：給達尼爾起名叫貝特沙匝，阿納尼雅叫沙得辣客，米沙耳叫默沙客，阿匝黎雅叫阿貝得乃哥。
Jatelo maduongʼ nomiyogi nying manyien machal kama: Daniel nochako ni Belteshazar; Hanania nochako ni Shadrak; Mishael nochako ni Meshak; to Azaria nochako ni Abednego.
8 但是阿尼爾心中早已拿定主意，決不讓自己為君王的食品和君王飲的美酒所玷污，所以他請求宦官長使自己免受玷污。
Daniel to nongʼado e chunye ni ok nobed mogak kuom chamo chiemo kendo madho divai moa e od ruoth, omiyo nokwayo jatelo maduongʼ thuolo mondo oweye kik ocham chiemo mogakgo.
9 天主賞達尼爾在宦官長眼中獲得寵遇和同情。
Nyasaye nosemiyo jatelo maduongʼ obedo mangʼwon gi Daniel,
10 宦官長對達尼爾說：「我害怕我的主上君王，他原給你們指定了飲食，若見你們的面容比你們同年的青年消瘦，這樣你們豈不是將我的頭斷送給君王! 」
to kata kamano jatelono nowachone Daniel niya, “Aluoro ruodha nikech en ema ogolo chik ni mondo uchiem kendo umethi. Angʼo dimi inenri matin moloyo mbesini mamoko? Ka ok atimoni kamano, to onyalo nega.”
11 達尼爾對宦官長派來照管達尼爾、阿納尼雅、米沙耳和阿匝黎雅的人說：「
Eka Daniel nowachone jarit mane jatelo maduongʼ oketo mondo orit Daniel, Hanania, Mishael gi Azaria niya,
12 請你一連十天試一試你的僕人們，只給我們蔬菜吃，清水喝；
“Kiyie to tem ane jotichni kuom ndalo apar; ka ok imiyowa gimoro amora makmana alot gi pi modho.
13 然後，你親自觀察我們的容貌，和那些吃君王食品的青年的容貌，就照你所觀察的，對待你的僕人們罷! 」
Bangʼ mano to ipimwa gi yawuowi mamoko machamo chiemo moa e od ruoth mondo ineane ka bende nitie pogruok, eka itim ne jotichni kaluwore gi gima ineno.”
14 他答應了他們的要求，試驗了他們十天。
Omiyo ne oyie gi wachno mi otemogi kuom ndalo apar.
15 十天以後，他們的容貌比那些吃君王食品的青年顯得更為美麗，肌肉更為豐滿。
Bangʼ ndalo apargo ndendgi ne ber moloyo mar yawuowi mane chamo chiemo moa e od ruoth.
16 負責照管的人，遂將他們的食品和應喝的美酒撤去，祇給他們蔬菜。
Kuom mano, jaritono ne ok omiyogi chiemb od ruoth kod divai, to ne omiyogi mana alot kende.
17 至於這四個青年，天主賜給了他們精通各種文字和學問的才智與聰明，而且達尼爾還通曉各種神視和夢兆。
Nyasaye nomiyo yawuowi angʼwen-go, ngʼeyo gi lony mar winjo tiend kit ndiko duto gi puonjruok. Kendo Daniel ne nigi rieko matut mar loko tiend fweny ka fweny kod lek ka lek.
18 君王規定帶他們進宮的期限一滿，宦官長就領他們進見拿步高。
Kane ochopo kinde mane onego ter yawuowigo ir ruoth, jatelo maduongʼ nokelogi e nyim Nebukadneza.
19 君王和他們交談，發現其中沒有一個能及得上達尼爾、阿納尼雅、米沙耳和阿匝黎雅的，於是他們隨侍在君王前，
Ruoth nowuoyo kodgi, kendo ne ok oyudo ngʼama ne nyalo romo gi Daniel, Hanania, Mishael kod Azaria, omiyo yawuowi angʼwen-go nochako tiyo ne ruoth.
20 君王無論詢問他們什麼智識和學問，發現他們都十倍於自己全國所有的巫師和術士。
E kit rieko duto gi lony kuom winjo tiend weche matek mane ruoth otemogie gi penjo, noyudo ka giriek moloyo ajuoke gi jokor wach duto mane ni e pinyruodhe duto nyadipar.
21 達尼爾就這樣一直到居魯士王元年。
Kendo Daniel nodhi nyime katiyo kanyo nyaka higa mokwongo mar loch mar ruoth miluongo ni Sairas.
