使徒行傳 7
1 大司祭遂問說：「真是這樣嗎﹖」
Zvino mupristi mukuru akati: Ko zvinhu izvi zvakadai here?
2 斯德望答說：「諸位仁人弟兄，諸位父老，請聽！當我們的祖先亞巴郎還在美索不達米亞，還未住在哈蘭以前，榮耀的天主曾顯現給他，
Zvino akati: Varume, hama nemadzibaba, teererai. Mwari wekubwinya wakaonekwa kuna baba vedu Abhurahama vari muMesopotamia, vasati vagara Harani,
3 向他說：『你要離開你的故鄉和你的家族，往我所指示你的地方去！』
akati kwaari: Buda munyika yako nekuhama dzako, uuye kunyika yandichakuratidza.
4 那時，他遂離開了加色丁人的地方，住在哈蘭；他父親死後，天主又叫他從那裏遷移，來到你們現今所住的地方。
Zvino vakabuda munyika yeVaKaradhia, vakagara muHarani; zvino kubva ipapo shure kwekufa kwababa vavo, wakavabvisira kunyika iyi yamunogara imwi ikozvino;
5 在此地天主並沒有賜給他產業，連腳掌那麼大的地方也沒有給，卻應許了把此地賜給他和他以後的子孫做產業，雖然當時他還沒有兒子。
asi haana kuvapa nhaka mairi, kwete kunyange chitsiko chetsoka, asi wakavimbisa kuvapa iyo ive yavo, neyembeu yavo shure kwavo, vasati vava nemwana.
6 天主還這樣說過：『他的子孫要僑居異地，人要奴役虐待他們，共四百年之久。』
Mwari ndokutaura seizvi, kuti mbeu yavo ichava mutorwa kunyika yeumweni, uye vachaiita nhapwa nekuibata zvakaipa makore mazana mana;
7 天主還說：『我要懲治那奴役他們的異民。此後，他們要出來，要在這地方恭敬我。』
asi rudzi urwo rwavachava varanda kwarwuri ndicharwutonga ini, wakadaro Mwari; uye shure kweizvozvo vachabuda vagondishumira panzvimbo ino.
8 天主又賜給了他割損的盟約；這樣，他生了依撒格後，第八天，給他行了割損禮。以後，依撒格生了雅各伯，雅各伯生了十二位宗祖。
Zvino akavapa sungano yedzingiso, naizvozvowo vakabereka Isaka, vakamudzingisa zuva rerusere; naIsaka wakabereka Jakobho; naJakobho mateteguru gumi nemaviri.
9 宗祖們嫉妒若瑟，把他賣到埃及，天主卻同他在一起，
Mateteguru akagodoka, vakatengesa Josefa kuEgipita; asi Mwari waiva naye.
10 救他脫離了一切磨難，並在埃及王法郎面前使他得寵，有智慧，法郎就派他總理埃及和王家事務。
Akamusunungura pamatambudziko ake ese, akamupa nyasha nenjere pamberi paFarao mambo weEgipita; ndokumuita mutungamiriri pamusoro peEgipita neimba yake yese.
11 後來在全埃及和客納罕發生了饑饉和大難，我們的祖先找不到食物。
Zvino kwakauya nzara panyika yese yeEgipita neKenani, nedambudziko guru; madzibaba edu akasawana kudya.
12 雅各伯聽說在埃及有糧食，就打發了我們的祖先去，這是第一次。
Asi Jakobho wakati anzwa kuti kwaiva nezviyo kuEgipita, wakatuma madzibaba edu kwekutanga.
13 第二次，若瑟被他的兄弟們認出來了。法郎也明悉了若瑟的親族。
Zvino kwechipiri Josefa wakaziviswa kuvanakomana vababa vake; uye rudzi rwaJosefa rwukaziviswa kuna Farao.
14 若瑟遂打發人請自己的父親和所有同族前來，共計七十五人。
Zvino Josefa akatumira akadana baba vake Jakobho nehama dzake dzese, iri mweya makumi manomwe nemishanu.
15 雅各伯下到了埃及，以後他和我們的祖先都死了；
Zvino Jakobho akaburukira Egipita, ndokufa iye nemadzibaba edu;
16 後來他們被運到舍根，埋葬在亞巴郎用銀價從哈摩爾的兒子在舍根所買的墳墓中。
uye vakatakurirwa Shekemi, vakaradzikwa paguva Abhurahama raakange atenga nemutengo wesirivheri kuvanakomana vaEmori weShekemi.
17 天主向亞巴郎所應承的恩許的時期來近了，這民族在埃及就逐漸繁殖增多起來，
Zvino nguva yechivimbiso yakati yaswedera Mwari chaakange apikira kuna Abhurahama, vanhu vakakura, vakawanda muEgipita,
18 直到另一位不認識若瑟的君王起來統治埃及，
kusvikira umwe mambo amuka wakange asingazivi Josefa.
19 他就用計謀壓迫我們的親族，虐待我們的祖先，叫他們拋棄自己的嬰孩，不容生存。
Ndiye wakabata rudzi rwedu nemano-mano, akatambudza madzibaba edu, achivarasisa vacheche vavo kuti varege kurarama.
20 就在那時期梅瑟誕生了，他為天主所喜愛；在父親家中養育了三個月。
Munguva iyoyo Mozisi wakaberekwa, uye wakange akanaka kuna Mwari; ndokurerwa mumba mababa vake mwedzi mitatu.
21 他被拋棄後，法郎的女兒卻將他拾去，當自己的兒子養育。
Zvino wakati araswa, mukunda waFarao akamunonga, akazvirerera iye kuti ave mwanakomana wake.
22 梅瑟學習了埃及人的各種智慧；他講話辨事，都有才幹。
Mozisi akadzidziswa muuchenjeri hwese hweVaEgipita; akava nesimba pamashoko nepamabasa.
23 當他滿了四十歲的時候，他心中起了看望自己的弟兄──以色列子民的願望。
Zvino makore makumi mana akati asvika kwaari, zvakasvika mumoyo make kushanyira hama dzake, vana vaIsraeri.
24 他看見一個人受欺壓，就加以衛護，為受欺負的人報仇，打死了那個埃及人。
Zvino achiona umwe achiitirwa zvisakarurama, akamurwira ndokutsivira wakange achitambudzwa, akarova muEgipita;
25 他以為自己的弟兄明白天主要藉他的手拯救他們， 但他們卻不明白。
zvino waifunga kuti hama dzake dzichanzwisisa kuti Mwari anovapa ruponeso neruoko rwake; asi havana kunzwisisa.
26 第二天，他看見他們打架，就勸他們和解說：同仁！你們原是弟兄，為什麼彼此傷害呢﹖
Zvino zuva raitevera wakazvionesa kwavari vachirwa, akavayananisa nesimba achiti: Varume, imwi muri hama; munoitiranirei zvisakarurama?
27 那欺壓近人的推開他說：誰立了你做我們的首領和判官﹖
Zvino iye wakange achiitira umwe wake zvakaipa wakamusundidzira achiti: Ndiani wakuita mutungamiriri nemutongi pamusoro pedu?
28 難道你願意殺死我，就像昨天你殺死了那埃及人一樣嗎﹖
Iwe unoda kundiuraya, sezvo wakauraya muEgipita zuro here?
29 梅瑟因這句話，便逃跑了，在米德楊地方作客，在那裏生了兩個兒子。
Zvino neshoko iri Mozisi wakatiza, ndokuva mutorwa munyika yeMidhiani, kwaakabereka vanakomana vaviri.
30 過了四十年，在西乃山的曠野裏，有一位使者在荊棘叢火燄中顯現給他。
Zvino makore makumi mana akati azadziswa, kwakaonekwa kwaari murenje regomo Sinai mutumwa waIshe mumurazvo wemoto wemugwenzi.
31 梅瑟一見，就奇怪這異像；他正要前去觀察，有上主的聲音說：『
Mozisi wakati aona, akashamisika nechionekwa ichi; zvino paaiswedera kunocherekedza, inzwi raIshe rikasvika kwaari richiti:
32 我是你祖先的天主，即亞巴郎、依撒格和雅各伯的天主。』梅瑟就戰慄起來，不敢前去觀察。
Ndini Mwari wemadzibaba ako, Mwari waAbhurahama, naMwari waIsaka, naMwari waJakobho. Zvino Mozisi akadedera akasashinga kucherekedza.
33 上主向他說：『將你腳上的鞋脫下！因為你站的地方是聖地。
Zvino Ishe akati kwaari: Kurura shangu patsoka dzako, nokuti nzvimbo yaumire pairi ivhu dzvene.
34 我看見了我百姓在埃及的苦楚，也聽見了他們的哀歎，遂下來拯救他們。現在你來，我要打發你到埃及去。』
Ndaonesesa dambudziko revanhu vangu vari muEgipita, ndikanzwa kugomera kwavo, zvino ndaburuka kuzovasunungura; ikozvino uya, ndichakutuma kuEgipita.
35 這梅瑟就是他們曾否定說：『誰立了你做我們的首領和判官』的，天主卻藉著在荊棘中顯現的使者的手，打發他做首領和救贖者。
Uyu Mozisi wavakaramba vachiti: Ndiani wakakuita mutungamiri nemutongi? Ndiye Mwari waakatuma kuva mutungamiriri nemudzukunuri neruoko rwemutumwa, wakaonekwa kwaari mugwenzi.
36 就是他領了他們出來，在埃及，在紅海，在曠野四十年之久，行了奇蹟異事。
Iye akavabudisa, aita zvishamiso nezviratidzo munyika yeEgipita nemuGungwa Dzvuku, nemurenje makore makumi mana.
37 這人就是那給以色列子民說：『天主要從你們弟兄們中間，給你們興起一位像我似的先知』的梅瑟。
Ndiye uyu Mozisi wakati kuvana vaIsraeri: Ishe Mwari wenyu achakumutsirai Muporofita pahama dzenyu, wakafanana neni; muchamunzwa iye.
38 就是他在曠野時，在會眾中，立在西乃山給他說話的使者和我們的祖先之間，領受生命的話，傳授給我們。
Uyu ndiye wakange ari mukereke murenje, ane mutumwa wakataura naye mugomo Sinai ane madzibaba edu; wakagamuchira mashoko mapenyu kuti atipe.
39 我們的祖先卻不肯聽從他，反而拒絕他；他們的心已轉向埃及，
Ndiye madzibaba edu wavakange vasingadi kuteerera; asi vakamusundidzira parutivi, vakadzokera kuEgipita mumoyo yavo.
40 遂向亞郎說：『請給我們製造神像，在我們面前引路，因為領我們出埃及地的這位梅瑟，我們不知道他遭遇了什麼事。』
Vachiti kuna Aroni: Tiitire vamwari vachatitungamirira; nokuti Mozisi uyu wakatibudisa munyika yeEgipita, hatizivi zvamuwira.
41 他們就在那幾天製造了一個牛犢，向那偶像奉獻祭品，並因他們手中的作品而歡樂。
Zvino vakaita mhuru mumazuva ayo, vakauisa chibairo kuchifananidzo, vakafara nemabasa emaoko avo.
42 於是天主轉過身去，任憑他們恭敬天上的軍旅，就如在先知書上所載的：『以色列家！你們四十年在曠野中，何嘗向我奉獻過犧牲和祭品﹖
Zvino Mwari akafuratira, akavakumikidza kuti vashumire hondo yekudenga, sezvakanyorwa mubhuku revaporofita, zvichinzi: Ko makauisa kwandiri here zvibairo nezvipo makore makumi mana murenje, imwi imba yaIsraeri?
43 你們抬著摩肋客的帳幕和楞番神的星辰，為朝拜你們所製造的偶像。為此，我要把你們遷徙到巴比倫那邊去。』
Uye makatakura tabhenakeri yaMoroki, nenyeredzi yamwari wenyu Remifani, zvifananidzo zvamakaita kuti muzvinamate; uye ndichakutamisirai mberi kweBhabhironi.
44 我們的祖先在曠野中有一個作證的帳幕，這帳幕就是天主吩咐梅瑟，按他所指示的式樣製造的。
Madzibaba edu aiva netabhenakeri yeuchapupu murenje, sekuraira kwaiye wakataura naMozisi kuti aiite nemufananidzo waakange aona;
45 我們的祖先相繼承受了它；當天主把異民從我們祖先的面前趕走之後，他們便同若蘇厄將此帳幕運到繼承為業之地，直到達味的時日。
yakatiwo madzibaba edu aitevera aigamuchira, akaipinza pamwe naJoshua munhumbi dzevahedheni, Mwari vaakadzinga pamberi pechiso chemadzibaba edu, kusvika kumazuva aDhavhidhi;
46 達味在天主面前獲得了寵愛，就懇求要為雅各伯的天主尋找一個住所；
wakawana nyasha pamberi paMwari, akakumbira kuwanira Mwari waJakobho tabhenakeri.
47 撒羅滿便為天主建築了殿宇。
Asi Soromoni wakamuvakira imba.
48 但至高者本不住在人手所建造的殿宇中：正如先知說：
Asi Wekumusoro-soro haagari mutembere dzakaitwa nemaoko, sezvinoreva muporofita achiti:
49 『天是我的寶座，地是我的腳凳。你們要為我建築什麼樣的殿宇﹖──上主說──或者我安息的地方是怎樣的呢﹖
Denga chigaro changu cheushe, nenyika chitsiko chetsoka dzangu; muchandivakira imba yakadini? ndizvo zvinoreva Ishe; kana nzvimbo yezororo rangu ndeipi?
50 這一切不是我的手所造的嗎﹖』
Ruoko rwangu haruna kuita zvinhu izvi zvese here?
51 執坳和心耳未受割損的人啊！你們時常反抗聖神，你們的祖先怎樣，你們也怎樣。
Imwi vemitsipa mikukutu uye vasina kudzingiswa pamoyo nenzeve, imwi munogara muchipikisa Mweya Mutsvene; semadzibaba enyu saizvozvo imwi.
52 那一位先知，你們的祖先沒有迫害過﹖他們殺害了那些預言義人來臨的人，現在你們都成了那義人的出賣者和兇手。
Ndeupi wevaporofita madzibaba enyu wavasina kushusha? Vakauraya avo vaifanozivisa nezvekuuya kweWakarurama, iye ikozvino wamava vatengesi nevaurayi vake.
53 你們這些人接受了藉天使所傳佈的法律，卻不遵守。」
Imwi vakagamuchira murairo neurongwa hwevatumwa, asi mukasauchengeta.
54 他們一聽這些話，怒從心起，向他咬牙切齒。
Zvino vanzwa zvinhu izvi vakabaiwa pamoyo yavo, vakamugedera-gedera meno.
55 斯德望卻充滿了聖神，注目向天，看見天主的光榮，並看見耶穌站在天主右邊，
Asi azere neMweya Mutsvene wakatarisisa kudenga, akaona kubwinya kwaMwari, naJesu amire kuruoko rwerudyi rwaMwari,
56 遂說道：「看，我見天開了，並見人子站在天主右邊。」
akati: Tarirai, ndinoona matenga akazaruka, neMwanakomana wemunhu amire kuruoko rwerudyi rwaMwari.
57 他們都大聲亂嚷，掩著自己的耳朵一致向他撲去，
Zvino vakadanidzira nenzwi guru, vakadzivira nzeve dzavo, vakamhanyira paari nemoyo umwe;
58 把他拉出城外，用石頭砸死了。證人脫下自己的衣服放在名叫掃祿的青年人腳前。
vakamubudisira kunze kweguta, ndokumutaka nemabwe; nezvapupu zvikaisa nguvo dzazvo patsoka dzejaya rainzi Sauro.
59 當他們用石頭砸斯德望的時候，他祈求說：「主耶穌！接我的靈魂去罷！」
Zvino vakataka Sitefano nemabwe, achidana achiti: Ishe Jesu, gamuchirai mweya wangu.
60 遂屈膝跪下，大聲呼喊說：「主，不要向他們算這罪債！」說了這話，就死了。
Zvino wakafugama, akadanidzira nenzwi guru, achiti: Ishe, musavaverengera chivi ichi. Zvino wakati areva izvi, akarara.
