撒母耳記下 6
1 達味又調集了以色列所有的精兵，共三萬人。
Da: ibidi da bu Isala: ili dadi gagui dunu noga: i amo gilisimusa: bu wele sia: i. Ilia idi da dunu 30,000 agoane.
2 達味和他身邊所有的人，起身到猶大巴阿拉去，要從那裏將天主的約櫃運上來。這約櫃名叫「坐於革魯賓上的萬軍的上主。」
E da ili bisili, Ba: ila agolo, Yuda soge ganodini, amoga oule asi. Ilia da Gode Ea Gousa: su Sema Gagili (amoga da Hina Gode Bagadedafa Ea Dio gala. Ea Fisu da `selabimi’ amoga gadodili ba: sa, ) amo bu gaguli misa: ne asi.
3 人遂將天主的約櫃，從丘陵上的阿彼納達布家裏抬出，放在一輛新車上，阿彼納達布的兩個兒子，烏匝和阿希約駕駛新車。
Ilia da Gode Ea Gousa: su Sema Gagili amo Abinada: be ea diasu agolo da: iya galu amoga lale, gaguli fula ahoasu gaheabolo bulamagauga hiougima: ne, amo da: iya ligisi. Asa amola Ahaiou (Abinada: be egefela) da amo gaguli fula ahoasu ea ahoabe amo adonana ahoanu.
4 烏匝走在天主約櫃的後面，阿希約走在前面。
Ahaiou da bisili ahoanu.
5 達味和以色列全家在上主面前興高彩烈地舞蹈作樂，彈琴、擊弦、敲鼓、搖鈴、擊鈸。
Da: ibidi amola Isala: ili dunu huluane da Hina Gode Ea nodoma: ne, gogosa: amola gesami hea: sa ahoanebe ba: i. Ilia da sani baidama, ilibu, gesolo dabi, amola gisanidulu amo dudududaha ahoasu.
6 當他們來到納貢的禾場時，因為牛幾乎使天主的約櫃傾倒，烏匝便伸手扶住。
Ilia da Na: igone widi dadabisu sogebi doaga: loba, bulamagau da didigaboi. Asa da ea lobo ligiagale, Gousa: su Sema Gagili mae sa: ima: ne banene gagui.
7 為了他一時的冒失，上主就向烏匝發怒，將他擊殺，他更死在天主的約櫃旁。
Amogaluwane hedolo, Hina Gode da Asama ougi. E da Asa fane legei. Bai e da Gode Ea Gousa: su Sema Gagili amoma nodoiba: le, e da hame beda: i. Asa da amogawi Gousa: su Sema Gagili dafulili bogoi dagoi.
8 達味因為上主擊殺了烏匝，很覺悲傷，於是那地方名叫培勒茲烏匝，直到今日。
Amaiba: le, amogainini amo sogebi ea dio da `Bilese Asa’ dialu. (Amo ea dawa: loma: ne da “Asa ea se Iasu”). Hina Gode da ougili Asa medole legeiba: le, Da: ibidi amola da ougi bagade ba: i.
9 那天，達味對上主害了怕，心想：「上主的約櫃如何能進入我那裏﹖」
Amalalu, Da: ibidi da Hina Godeba: le beda: i galu. E da amane sia: i, “Na da habodane Gousa: su Sema Gagili amo bu gaguli masa: bela: ?”
10 因此，達味不願上主的約櫃遷入達味城自己那裏，卻運往加特人敖貝得厄東家中。
Amaiba: le, e da amo Yelusaleme moilai bai bagadega hame gaguli masunu dawa: i. E da logo yolesili, dunu ea dio amo Oubede Idome (Ga: de moilai bai bagade dunu) amo ea diasuga Gousa: su Sema Gagili gaguli asi.
11 上主的約櫃在加特人敖貝得厄東家中，存放了三個月，上主祝福了敖貝得厄東和他的全家。
Gousa: su Sema Gagili amo da amogawi oubi udiana dialu. Amola Hina Gode da Oubede Idome amola ea sosogo fi ilima hahawane dogolegele hamoi.
12 有人告訴達味，上主為了天主的約櫃祝福了敖貝得厄東的家，和他所有的一切。達味就去將天主的約櫃，由貝得厄東家興高彩烈地抬上達味城來。
Hina Da: ibidi da Oubede Idome amola ea sosogo fi da Gousa: su Sema Gagili ouligibiba: le, Hina Gode Ea ilima amola ilia gagui amoma hahawane dogolegele hamosu, amo nabi. Amaiba: le, e da gilisisu bagade hamone, Gousa: su Sema Gagili amo Oubede Idome ea diasuga lale, bu Yelusaleme moilai bai bagadega gaguli asi.
13 每當抬上主約櫃的人走六步，他就祭獻一頭牛和一隻肥羊。
Da: ibidi da dunu amo da Gousa: su Sema Gagili gaguli ahoasu, ilia da emo gafeyale osa: le gale aligima: ne sia: i. Amalalu, e da bulamagau gawali amola sefena bulamagau mano Godema gobele sali.
14 同時達味束著細麻的「厄弗得，」在上主面前盡力跳舞。
Da: ibidi da ahea: iai abula buluale gale banene idiniginisi. E da Hina Godema nodone, ea gasa defele bagadewane giginisa lai.
15 這樣，達味與以色列全家大聲歡呼，吹起號筒，將上主的約櫃迎上來。
Amola e amola Isala: ili dunu huluane ilia da nodone wele sisa: ne amola `dalabede’ fulabolalu, ilia da Gousa: su Sema Gagili Yelusaleme moilai bai bagadega gaguli asi.
16 當上主的約櫃進入達味城時，撒烏耳的女兒米加耳，由窗內窺看，見達味王在上主面前跳躍舞蹈，心中就輕視他。
Ilia da Gousa: su Sema Gagili amo Yelusaleme ganodini gaguli ahoanoba, Solo idiwi Maiga: le da fo misa: ne agenesi amoga gadili ba: lu, hina bagade Da: ibidi giginisa lalebe amola soagala: ga gadolalebe ba: beba: le, e higale ba: i.
17 他們將上主的約櫃抬來，安置在預備好的地方，停在達味為約櫃建立的帳幕中央；達味給上主奉獻了全燔祭與和平祭。
Ilia da Gousa: su Sema Gagili amo gaguli misini, abula diasu amo Da: ibidi ea hamoi, amo ganodini ligisi. Amalalu, Da: ibidi da Hina Godema gobele salasu amola Hahawane Gilisili olofole Iasu amo hamoi.
18 達味獻完了全燔祭與和平祭後，以萬軍上主的名祝福了百姓。
E da gobele salasu hamoi dagoloba, e da Hina Gode Bagadedafa Ea Dioba: le, ea fi dunuma hahawane dogolegele sia: i.
19 以後，分給所有百姓，全以色列民眾，不論男女，每人一塊餅，一塊肉，一塊葡萄乾餅。然後百姓各自回了本家。
Amola e da ili huluane ilima ha: i manu sagoi. E da Isala: ili dunu amola uda huluane afae afae ilima agi ga: gi afae amola hu damui gobele gala: i afae amola fofogai waini fage mogili ilima sagoi. Amalalu, dunu huluane da ilia diasuga buhagi.
20 達味回來祝福本家時，撒烏耳的女兒米加耳出來迎接達味說：「以色列的君王今天多麼榮耀! 他今天在臣僕的婢女前赤身露體，活像一個赤身露體的小丑。」
Amogalu fa: no, Da: ibidi da hi diasu ea sosogo fi gousa: musa: ahoanoba, Maiga: le da gadili e ba: la misi. E amane sia: i, “Isala: ili hina bagade da wali eso ea dio gaguia gadoma: ne hidale bagade hamoi! E da gagaoui dunu agoane, ea ouligisu dunu ilia hawa: hamosu a: fini ba: ma: ne, ea abula gisa: le fasi!”
21 達味回答米加耳說：「在廢棄你父他全家，而選拔了我的上主面前，在派我為上主百姓以色列首領的上主面前，我甘願舞蹈，
Da: ibidi da bu adole i, “Na da Hina Godema nodone gigini. Bai E da dia ada, ea sosogo amo fisili, na Ea fi Isala: ili ouligima: ne ilegei dagoi. Amola na da mae yolesili, Hina Godema nodoma: ne bu gigininimu.
22 甘願加倍卑賤我自己! 我在你眼中被視為卑賤，但在你所說的婢女們前，我必受到尊敬。」
Amola bu gogosiasu ba: mu. Di da na da hamedei dunu dawa: mu. Be amo ouligisu dunu ilia hawa: hamosu a: fini da na nodone ba: mu.”
23 從此撒烏耳的女兒米加耳，到死再沒有生育。
Solo idiwi Maiga: le da gebewane aligime esalu.
