撒母耳記下 24
1 上主對以色列又大發憤怒，遂激動達味去難為他們，並向他們說：「你去統計以色列和猶大人口」。
Eso afaega, Hina Gode da bu Isala: ili fi ilima ougi galu. E da Da: ibidi ilima bidi hamosu doaga: ma: ne hamoi. Hina Gode da ema amane sia: i, “Masa! Isala: ili amola Yuda fi dunu idima.”
2 王遂對在自己身邊的約阿布和其餘的軍長說：「你們應走遍以色列各支派，由丹直到具爾舍巴，統計人民，我好知道人民的號目」。
Amaiba: le, Da: ibidi da dadi gagui wa: i ouligisudafa amo Youa: be, ema amane sia: i, “Di amola dia afoha ouligisu dunu huluane amo Isala: ili fi huluane fodomane fasisa asili muni na: iyado soge bega: asili na: iyado bega: doaga: le amola dunu huluane idima. Na da ili idi dawa: mu hanai gala.”
3 約阿布對君王說：「願上主你的天主將目前的百姓增加百倍，願我主大王親眼見到! 但我主大王，為什麼要行此事﹖」
Be Youa: be da amane adole i, “Hina noga: idafa! Dia Hina Gode da Isala: ili dunu ilia idi amo bagalesili, bu afae da 100 ba: ma: ne hamomu da defea. Amola amo dafawane ba: ma: ne, di da esalumu da defea. Be di, hina noga: idafa, abuliba: le amo hamomusa: hanabela: ?”
4 可是君王堅持向約阿布和眾軍長所出命令，約阿布和眾軍長便離開君王，去統計以色列百姓。
Be Da: ibidi da Youa: be amola ea afoha ouligisu dunu ea sia: i nabawane hamoma: ne logei. Ilia da e fisili, Isala: ili dunu idimusa: asi.
5 他們過了約旦河，由阿洛厄爾及山谷間城市開始，經過加得直到雅則爾，
Ilia da Yoda: ne Hano degele, Aloua moilai ga (south) la: idi amoga fi dialu. (Aloua da Ga: de soge ganodini, fago dogoa dialebe ba: i). Amogainini asili, ilia ga (north) Ya: isa moilai bai bagadega asi.
6 而後來來到基肋阿得及赫特人地方的刻德士，再由此到丹，轉到漆東。
Amo yolesili, ilia da Gilia: de baligili, Ga: idese soge (Hidaide fi soge amo ganodini dialebe) amoga doaga: i. Amalalu, ilia da Da: ne moilaiga asili, amola bu guma: dini, Saidone moilai bai bagadega asi.
7 以後來到提洛的堡壘，希威人和客納罕人的各城，然後經過猶大南部，來到了貝爾舍巴。
Amalalu, ilia da bu ga (south) asili, gagili sali moilai bai bagade Daia amoga doaga: i. Amalalu, ilia da Haifaide dunu amola Ga: ina: ne dunu ilia moilai huluane amoga asili, amola ilia ahoabe dagomusa: , Biasiba moilai bai bagade (Yuda ga [south] soge ganodini diala) amoga doaga: i.
8 他們走遍了全國，經過九個月零二十天，回到了耶路撒冷。
Ilia da oubi sesegeyale amola eso 20 amoga ahoanu, ilia da Yelusalemega buhagi. Ilia da soge huluanedafa amo ganodini ahoanu dagoi ba: i.
9 約阿布將統計的人民的數目，呈報給君王：以色列能執刀的士兵有八十萬人，猶大有五十萬人﹖
Ilia da hina bagadema amo dunu huluane amo da gegemusa: defele esalu, amo ilia idi ema sia: ne iasu. Ilia idi da Isala: ili dunu 800,000 amola Yuda dunu 500,000.
10 達味統計人民以後，心中感到不安，遂向上主說：「做這事，實在是犯了重罪。上主，現在我求你，赦免你僕人的罪，因為我所行實在昏愚」。
Be Da: ibidi da amo dunu fi idisu lai dagobeba: le, e da ea asigi dawa: su ganodini se nabalu, Hina Godema amane sia: i, “Na da amo hamobeba: le, wadela: le bagadedafa hamoi. Dafawane! Na da gagaoui agoane hamoi dagoi. Na gogolema: ne olofoma.”
11 達味清早一起來，上主有話向先知加得──達味的先見者說：
12 「你去告訴達味：上主這樣說：我給你提出三件事，任你揀選一件，我好向你實行」。
Hina Gode da Ga: de (Da: ibidi ea balofede dunu) ema amane sia: i, “Di Da: ibidima asili, amola ema Na da ilegesu udiana ema olelemu. Amo ilegesu hi da ilegesea, amo Na da ema hamomu.” Golale hahabe, Da: ibidi da wa: legadole, amola amogalu,
13 加得來到達味前，告訴他說：「你要在國內三年飢荒呢﹖或要三個月逃避趕你的敵人呢﹖或者要在國內發生三天瘟疫呢﹖現在請你考慮一下，決定我應向那派我來者回覆什麼」。
Ga: de da ema asili, Hina Gode Ea sia: i ema alofele i. E da Da: ibidima amane adole ba: i, “Di da adi ilegesala: ? Dia soge amo ganodini ode udiana ha: mu ilegema: bela: ? O oubi udiana amoga dia ha lai da di hasalabeba: le, di sefasimu, amo ilegema: bela: ? O eso udiana olo bagade di dia sogega ba: mu, amo ilegema: bela: ? Di dawa: lalu, nama adole ima. Amasea, na da Hina Godema alofele adole imunu.”
14 達味對加得說：「我很作難! 我們寧願落在上主的手中，因為衪富於仁慈，而不願落在人手中」。
Da: ibidi da bu adole i, “Na da bidi hamosu bagadedafa amoga sisiga: i. Be na da osobo bagade dunuga se nabimu higa: i. Hina Gode Hisu da ninima se imunu da defea. Bai e da asigisa, amola gogolema: ne olofosu dawa:”
15 達味就揀選了瘟疫；正當收割麥子時，上主遂使瘟疫降於以色列，為早晨直到規定的時期，由丹直到貝爾舍巴，民間死了七萬人。
Amaiba: le, Hina Gode da olo bagade Isala: ili dunuma iasi. Olo da amogala hahabe muni, Gode ea ilegei eso idi ganodini ba: i. Olo da Isala: ili soge bega: asili, la: idi bega: doaga: le, amola Isala: ili dunu 70,000 da bogogia: i ba: i.
16 當時，上主派一位使者往耶路撒冷去，要毀滅那座城。達味看見那打擊人民的使者，遂向上主說：「是我犯了罪，行了不義，而這些羊作了什麼﹖請你伸手打擊我和我的父家」。上主後悔降災，遂吩咐那毀滅人民的使者說：「夠了，現今收回你的手! 」那時，上主的使者正站在耶步斯人敖爾難的打禾場上。
Hina Gode Ea a: igele dunu da Yelusaleme wadela: lesimu amo galuwane, Hina Gode da da: i dione, a:igele dunuma sia: i, “Aligima! Bu mae wadela: lesima.” Amogalu, a:igele dunu da Yebiusaide dunu ea dio amo Alona ea widi dabasu sogebi amoga lelebe ba: i.
17 當時，上主派一位使者往耶路撒冷去，要毀滅那座城。達味看見那打擊人民的使者，遂向上主說：「是我犯了罪，行了不義，而這些羊作了什麼﹖請你伸手打擊我和我的父家」。上主後悔降災，遂吩咐那毀滅人民的使者說：「夠了，現今收回你的手! 」那時，上主的使者正站在耶步斯人敖爾難的打禾場上。
Da: ibidi da a: igele amo da Isala: ili dunuma se ianabe amo ba: i. E da Hina Godema amane sia: i, “Na fawane da wadela: le hamoi. Amo hahani dunu da adi hamobela: ? Di da na amola na sosogo ninima se imunu da defea galu.”
18 那一天，加得來到達味前，對他說：「你上去，在敖爾難的打禾場上，為上主建立一座祭壇」。
Amo eso amagalawane, Ga: de da Da: ibidima asili, amane sia: i, “Dia Alona ea widi dabasu amoga asili, Hina Godema gobele salimusa: , oloda gaguma.”
19 達味便照加奉上主所吩咐的話上去了。
Da: ibidi da Hina Gode Ea sia: Ga: demadi misi, amo nababeba: le, asi.
20 敖爾難望見君王和他的臣僕向他走來，敖爾難就上前去，俯首至地叩拜君王，
Alona da ba: le guduli, hina bagade amola ea ouligisu dunu ema manebe ba: i. E da Da: ibidi midadi amoga hi gobele osoba gala: la sa: ili,
21 說：「我主大王，為什麼到他僕人這裡來？」達味回答他說：「願向你買這禾場，給上主建立一座祭壇，為平息民間的災禍。」災禍」。
amane adole ba: i, “Hina noga: idafa! Dia abuliba: le guiguda: misibala: ?” Da: ibidi da bu adole i, “Na da dia widi dabasu sogebi amogawi amo olo hedofama: ne, Hina Godema oloda hamomusa: , amo bidi lama: ne misi.”
22 敖爾難對達味說：「我主大王看著好的，就拿去祭獻吧! 看，這裏有牛可作全燔祭，有打禾場和牛軛可作木柴。
Alona da amane sia: i, “Defea, hina noga: idafa! Lama! Amola dia hanaiga Hina Godema gobele salima. Amola na bulamagau di oloda da: iya gobele salimusa: lama. Ilia `youge’ amola dabasu ifa amo lalu didima: ne lama.”
23 大王，敖爾難願將這一切獻於大王! 」繼而又對君王說：「願上主你的天主悅納你的祭獻! 」
Alona da amo liligi huluane amo hina bagadema udigili i. E da ema amane sia: i, “Dia Hina Gode da dia iasu hahawane lamu da defea.”
24 君王對敖爾難說：「不成，我非用錢向你買不可 ，我不願用不化錢的全燔祭，獻給上主我的天主」。於是達味以五十「協刻耳」銀子，買了那塊打禾場和牛。
Be hina bagade da bu adole i, “Hame mabu! Na da amo liligi ea bidi defele dima imunu. Liligi amo na da bidi mae iawene udigili lai, amo na da na Hina Godema hame gobele salimu.” Amola, e da widi dabasu sogebi amola bulamagau, amo silifa fage 50amoga bidi lai.
25 達味在那裏為上主建立了一座祭壇，奉獻了全燔祭與和平祭。這樣上主才憐恤了那地，以色列間的災禍遂告平息。
Amalalu, e da Hina Godema oloda gaguli, amola amo da: iya Wadela: i Hou Dabe Ima: ne Iasu amola Hahawane Olofosu Gobele Salasu hamosu. Hina Gode da Da: ibidi ea sia: ne gadosu nababeba: le, dabe adole i. Amola olo bagade Isala: ili sogega dialu da hedofai dagoi ba: i. Sia: ama dagoi
