撒母耳記下 21
1 達味在位時，飢荒接連三年，他求問了上主，上主答說：「在撒烏耳和他家中尚有血債，因為他殺了基貝紅人」。
Da: ibidi ea Isala: ili soge ouligibi ganodini, ha: i bagade ba: i. Amo da mae yolele dialu, ode udiana gidigi. Amaiba: le, Da: ibidi da Hina Godema amo ea bai adole ba: i. Hina Gode da ema bu adole i, “Solo amola ea sosogo da wadela: i fane legesu hou hamosu. E da Gibione fi dunu medole lelegei dagoi.”
2 君王遂將基貝紅人召來，詣問 。 ──基貝紅不屬以色列人，他們原是阿摩黎人的遺民。以色列子民曾向起過誓，但撒烏耳為表示愛以色列和猶大的熱情，曾設法屠殺他們。
(Gibione dunu da Isala: ili fi hame. Ilia da A: moulaide fi mogi fonobahadi. Amola Isala: ili fi da Gibione dunuma gousa: su hamone, ili gaga: ma: ne ilegei. Be Solo da amo ilegesu mae dawa: le, Gibione fi medole legemusa: dawa: i. Bai e da Isala: ili amola Yuda fi fawane esaloma: ne dawa: i galu).
3 達味向基貝紅人說：「我該為你們作什麼﹖該怎樣贖罪才可以使你們祝福上主的遺產﹖」
Amaiba: le, Da: ibidi da Gibione fi dunu ema misa: ne sia: nu, ilima amane sia: i, “Na da dili fidima: ne adi hamoma: bela: ? Isala: ili dunu da dilima wadela: le bagade hamoi. Na da amoba: le dabe hamomusa: dawa: lala. Amasea, dilia da Hina Gode Ea fi dunu hahawane dogolegele ba: ma: ne sia: mu.”
4 基貝紅人回答他說：「我們和撒烏耳和他家不是金銀的問題，也不願在以色列殺一個人。」達味說：「你們論什麼，我必為你們作到。」
Ilia da bu adole i, “Ninia Solo amola ea sosogo ilima gegei da silifa o gouli amoga dabemu da hamedei. Amola ninia da udigili Isala: ili dunu afae fane legemu higasa.” Da: ibidi da amane adole ba: i, “Amaiba: le, na da dili fidima: ne, adi hamoma: bela: ?”
5 他們向君王說：「破壞我們，設法消滅我們，我們不在以色列任何中存在的人，
Ilia da bu adole i, “Solo da nini huluane wadela: le gugunufinisilalu, niniga afae Isala: ili soge ganodini mae esaloma: ne hanai galu.
6 要將他七個子孫交給我們，我們要在基貝紅的山上，將他們懸掛在上主面前」。君王答說：「我必將他們交出來」。
Amaiba: le, Solo egaga fi dunu fesuale amo ninima ima. Amasea, Hina Gode da amo ba: ma: ne, ninia da amo dunu Solo (Hina Gode Ea ilegei hina bagade) amo ea moilai Gibia, amoga hegoa: nesisimu.” Da: ibidi da amane sia: i, “Na da ili dilima imunu.”
7 君王為了自己同撒烏耳的兒子約納堂間向上主所起的誓約，饒恕了撒烏耳的孫子，約納堂的兒子默黎巴耳，
Be Da: ibidi amola Yonada: ne elea dabele hamomu sia: ne sema ilegei amo baiga e da Solo ea aowa Mifibousiede, Yonada: ne ea mano amo hegoa: nesima: ne, ilima hame i.
8 只將阿雅的女兒黎茲帕給撒烏耳所生的兩個兒子阿爾摩尼和默黎巴耳，以及撒烏耳的女兒默辣布給默曷拉人巴爾齊來的兒子阿德黎耳所生的五個兒子，
Be Da: ibidi da Amounai amola Mifibousiede (ela da Solo ea mano. Elea ame da A: iya ea idiwi Lisiba), amola Solo ea uda mano Mila: be egefe biyale (amo e da Basila: iai ea mano A: idilia: le, Mehoula soge dunu amo elea mano) amo huluane oule afia: i.
9 交給基貝紅人手裏；基貝紅人把他們在山上懸掛在上主面前； 他們七人死在一處，死在收割初期。
Da: ibidi da ili Gibione dunugili i. Ilia da amo dunu Hina Gode ba: ma: ne, goumi da: iya hegoa: nesisi. Amo dunu fesuale da ili galuwane bogogia: i. Amo esoha woufo geabe galu amola bali gagobe galu, ilia amo dunu fane legei dagoi.
10 阿雅的女兒了麻衣，舖在石上，開始收割大麥，直到雨從天上落到屍首上，白天她不讓飛鳥飛近，夜間不讓野獸起近。
Amalalu, Solo ea gidisedagi uda ea dio amo Lisiba (A: iya ea idiwi) da eboboi abula lale, gele da: iya (amoga bogoi da: i hodo dialebe ba: i), e amogai abula diasu gagui. E da amogai esalobawane, bali bugi da muni gami. Amo esohaga e da sio amo bogoi da: i hodo mae moma: ne sefasisu. Amola gasia e da amo sigua ohega mae moma: ne sefasisu.
11 有人把阿雅的女身兒，撒烏耳的妾黎茲帕所行的事，報告給達味。
Da: ibidi da Lisiba ea hamoi nababeba: le,
12 君王就去把撒烏耳和他的兒子約納堂的遺骸，從雅貝士基肋阿得的居民那裏收殮起來；這骨骸是他們從貝特商偷來的。原來培肋舍特人那天在基耳波殺了撒烏耳，將他們懸在廣場上。
e da asili, Solo amola egefe Yonada: ne amo elea gasa, Ya: ibese moilai bai bagade Gilia: de soge fi dunuma dialu, amo hi lai dagoi. (Ya: ibese dunu da musa: elea gasa amo Bede Sia: ne moilai fi mogoa amogai wamolai. Filisidini dunu da amo esoha, ilia da Solo amola Yonada: ne Giliboua Goumia fane legeiya, ilia da ela da: i hodo amogawi hegoa: nesi).
13 達味那裏將撒烏耳和他的兒子的遺骸，那七個被懸掛的遺骸，一同運了回來，
Da: ibidi da Solo amola Yonada: ne elea gasa lale, amola dunu fesuale hegoa: nesi amo ilia gasa amolawane lidili,
14 與撒烏耳和他兒子約納堂的遺骸，一同埋在本雅明地方的責拉，撒烏耳的父親克的墳墓內。人門全依照君王所吩咐的作了；以後，天主才憐憫了那地方。
amalalu, ilia da Yonada: ne amola Solo elea gasa amo lale, Solo ea eda Gisia ea uli dogoi (amo da Sila moilai Bediamini soge ganodini galu) amo ganodini sanasi. Ilia hina bagade ea sia: i defele hamoi dagoi. Amalalu, ilia da ilia soge amo fidima: ne sia: ne gadoloba, Gode da ilia hanai liligi ilima I.
15 培肋舍特人與以色列人之間又發生戰事，達味帶著他的軍隊下來，駐紮在哥布，攻打培肋舍特人。正當達味疲乏時，約阿士的兒子多多出來了，
Filisidini dunu amola Isala: ili dunu da eno gegesu ba: i. Da: ibidi amola ea dunu da Filisidini dunuma gegemusa: asi. Gegesu afae amoga, Da: ibidi da hele nabi.
16 他是辣法巨人的後裔，他所持的矛的銅有三百「協刻耳」重，腰間佩著一把新劍，揚言要擊殺達味。
Filisidini dunu bagadedafa ea dio amo Isabaibinobe (e da balase gegesu goge agei bagade ea dioi defei da 3.5 gilogala: me gaguli ahoasu, amola gaheabolo gegesu gobihei sedade ga: i ba: i) e da Da: ibidi fane legemusa: dawa: i.
17 責魯雅的兒子阿彼瑟就來協助達味，打敗了那培肋舍特人，將他殺死。那時，達味的臣僕向他起誓說：「你可可跟隨我們出征打戰，怕你熄滅了以色列的明燈」。
Be Abisia: i (ea ame da Selouaia), e Da: ibidi gaga: musa: misi. E da amo dunu bagade doagala: le, fane legei. Amalalu, Da: ibidi ea dunu ilia da ema amane sia: i, “Di gegemusa: bu maedafa masa: ne, dafawane ilegema!” Ilia da amane sia: i, “Bai di da Isala: ili sogega hobea misunu hahawane hou dafawane hamoma: beyale ouligisu dunu esalu. Amola, ninia da di fisimu higa: i.”
18 此後，又在哥布和發生了戰事，這次胡沙人息貝開擊殺了撒夫，他也是辣法巨人的後裔。
Amogalu fa: no, Isala: ili dunu da Filisidini dunuma Gobe sogega gegei. Amo gegesu ganodini, Hiusia fi dunu amo Sibigai, ea da dunu bagade ea dio amo Sa: fe fane legei.
19 以後，在哥布又與培肋舍特人交戰，白冷人雅依爾的兒子厄耳哈，殺了加特城人哥肋雅的兄弟拉赫米；這人的長矛粗如織布機的橫軸。
Isala: ili da Filisidini dunuma Gobe sogega eno gegei. Amoga Eleha: ina: ne (Bedeleheme dunu Yie amo egefe) da Ga: de dunu Goulaia: de (1 Hou Olelesu 20:5 da Goulaia: de eya sia: sa) amo fane legei. Ea goge agei ea gadugagi defei da abula amunasu masini fanu ea defei amo defele galu.
20 此後，在加特又了戰事，在那裏有一巨人，兩手各有六指，兩腳也各有六趾，共有二十四個，也是辣法巨人的。
Amalalu, gegesu eno da Ga: de moilai ba: i. Amogawi, dunu bagadedafa esalu. E da gegemu bagade hanai galusu. Ea lobo da afae afae lobosogo gafeyale galu amola ea emo afae afae amoga emo sasafo gafeyale galu.
21 由於他辱罵了以色列，達味的兄弟史默亞的兒子約納堂，便擊殺了他：
E da Isala: ili dunuma gegene halasu. Amalalu, Yonada: ne (Da: ibidi ea ola Sia: ma amo egefe) da e fane legei.
22 以上四人，都是加特城辣法巨的後裔，都喪身在達味和他的臣僕的手下。
Amo Filisidini dunu biyaduyale da Ga: de fi dunu bagadedafa (La: fa) amo egaga fi dunu. Amola Da: ibidi amola ea dunu da ili fane legei dagoi.
