撒母耳記下 20
1 當時，在那裏有個敗類，始叫舍尸巴，是本雅明人彼革黎的兒子。吹著號，喊說：「我們和達味沒有關係，對葉瑟兒子的產業沒有分子。以色列人! 各自回本家吧!
Aa teo t’indaty nte-Beliale, i Sebà ty añara’e, ana’ i Bikrý nte-Ieminý, ie nampipopo tsifan’ añondry nitsey ty hoe: Tsy aman’ anjara amy Davide tika, vaho tsy aman-dova amy ana’ Iesey. Vonjeo ty kiboho’o ry Israeleo.
2 因此，眾以色列人離開達味，跟隨了彼革黎的兒子舍巴；但猶大人仍然緊隨他們的君王，由約旦河直到了耶路撒冷。
Aa le nisitak’ amy Davide o ana’ Israele iabio vaho nañorike i Sebà, ana’ i Bikrý; fe nipitek’ amy mpanjaka’ey t’Iehoda boak’ am’ Iordaney pake Ierosalaime.
3 達味王進了耶路撒冷的宮殿，就將他留下看守宮殿的十個個嬪妃，留在禁官裏，養活她們，卻不再親近她們。她們被禁在冷官內，一直到死，終身守寡。
Ie nitotsak’ añ’ anjomba’e Ierosalaime ao t’i Davide le rinambe’ i mpanjakay i rakemba folo nisakeza’e rey, i nenga’e ao hañambeñe i anjombay rey naho nagorogoda’e an-traño nigaritañe naho nifahana’e, f’ie tsy nimoak’ am’ iereo ka. Le songa nigabeñe ao ampara’ te nivetrake, ie niveloñe ho vantotse avao.
4 王對阿瑪撒說：「三天之內，你應給我召集猶大人，你也親自也該來到這裏」。
Hoe i mpanjakay amy Amasà: Koiho o lahilahy nte-Iehodao hifanontoñe atoy añate’ ty telo andro, le miatrefa ka.
5 阿彼撒去召集猶大人，但他遲延耽擱，過了君王他所定的期限。
Aa le nimb’eo t’i Amasà hikanjy o nte-Iehodao hivory; f’ie nitambatse añe mandikoatse i andro nafè’e azey.
6 達味就對阿彼撒說：「現今彼革黎的兒子舍巴危害我們，恐怕甚於阿貝沙隆。你快去領你主人的軍隊去追趕他，免得他佔了設防的城，由我們眼前逃脫」。
Le hoe t’i Davide amy Abisay: Ie amy zao, handikoara’ i Seba ana’ i Bikrý ty joy nanoe’ i Absalome; rambeso arè o mpitoro’ i talè’oio, vaho horidaño, tsy mone ho rambese’e o rova aman-kijolio, vaho hipoliotse tsy ho onin-tika.
7 約阿布的部下，革肋提人和培肋提人，以及所有的勇士，都跟阿彼撒去了。他們由耶路撒冷出發，趕走彼革黎的兒子舍巴。
Aa le niavotse hañoridañe aze ondati’ Ioabeo, naho o nte-Kereteo naho o nte-Peleteo, vaho o fanalolahy iabio; niakatse Ierosalaime hañoridañe i Sebà ana’ i Bikrý.
8 當他們來到基貝紅的大石旁，阿瑪撒也迎面而來。約阿布身穿戰袍，束著腰帶，腰間掛著一把帶鞘的刀。約阿布的刀出鞘落地。
Ie nivotrak’ an-damilamy jabajaba’ i Gibone eo, le nimb’eo t’i Amasà nifanalaka am’ iereo. Nisikiñe o sarom-pialiañe fiombea’eo t’Ioabe, ama’e ty fiètse reketse fibara an-kotra’e nidiañe an-toha’e ao; aa ie nionjomb’eo le napontsoa’e.
9 約阿布對阿瑪撒說：「吾兄，你好﹖」約阿布遂用石手抓住阿瑪撒的鬍鬚，與他親吻。
Le hoe t’Ioabe amy Amasà: Akore v’iheo rahalahiko? Le rinambe’ Ioabe am-pità’e havana ty volon-tsomo’ i Amasà hañorofa’e aze.
10 阿瑪撒沒有提防約阿布手中的刀；約阿布就用刀刺穿了他的肚腹，五臟傾流在地上，沒有再刺第二下，他就死了。約阿布與自己的兄弟阿彼瑟，便往前追趕彼革黎的兒子舍巴。
Fe tsy nioni’ i Amasà ty fibara am-pità’ Ioabe; aa le trinofa’e ambane’ ty pa’e fahalime ao, naho nivorotrak’ an-tane o aova’eo vaho tsy nipaok’ aze fañindroe’e; fa nihomake. Nañinjake i Sebà ana’ i Bikrý t’Ioabe naho i Abisay rahalahi’e.
11 看守阿瑪撒屍首的約阿布的一個兵士喊說：「誰喜愛約阿布，誰屬達味，就跟約阿布去! 」
Nijohañe eo ty ajalahi’ Ioabe nanao ty hoe; Ze miantoke Ioabe naho mpiamy Davide, ee te horihe’e t’Ioabe.
12 阿瑪撒此時臥在路中血泊中，那人見眾人停留不前，就將阿瑪撒的屍首，由路上搬到田裏，上面蓄上一件衣服，因為他見軍人到了那裏，就停在屍首前。
Nilomoloañe an-dio’e añivo’ i lalañey t’i Amasà. Aa ie niisa’e te nijohañe ama’e avao ze hene ondaty le nijinie’e t’i Amasà naho nente’e alafe’ i lalañey mb’ an-teteke mb’eo vaho nañifike saroñe ama’e, amy te nioni’e te fonga nijohañe eo avao ze nañarine aze.
13 屍首由路上搬走後，軍人就都過去，跟隨約阿布追趕彼革黎的兒子舍巴。
Aa ie navike tsy ho an-dalañey le norihe’ ondaty iabio t’Ioabe, hañoridañe i Sebà ana’ i Bikrý.
14 舍巴走遍了以色列各支派，人都不理他。隨後到了貝特瑪阿加的阿貝耳，眾彼革黎人卻聚集起來，跟隨了他。
Niranga ze hene fifokoa’ Israele re pak’ Abele, naho e Betemaakà, naho amo nte-Berìo; aa le nifanontoñe iereo, nanonjohy aze.
15 約阿布大軍前來，把他包圍在貝特瑪阿加的阿貝內，興築攻城的壁壘。跟隨約阿布的大軍遂下手挖城牆，使牆倒塌。
Nionjomb’ eo iereo haname aze e Abele’ i Betemaakà ao, nampitoboarañe tamboho i rovay, le tiname’ ondaty iabio i kijoliy; finofo’ ze hene’ ondati’ Ioabe i kijoliy handrotsak’ aze.
16 當時城中有個聰明的婦人，站在城牆上喊說：「請聽! 請聽! 你們對約阿布說：來這裏，我有話對你說」。
Nikaik’ amy zao ty rakemba mahihitse boak’ amy rovay, ty hoe: Eo hey nahareo, mijanjiña, taroño am’ Ioabe ty hañarine mb’etoa, hivolañako.
17 約阿布來到她那裏，婦人便問說：「你是約阿布嗎﹖」他答說：「我是」。她便對他說：「請你聽你婢女一言! 」他答說：「我聽」。
Aa ie niharinea’e le hoe i rakembay: Ioabe v’iheo? Le namale re: Izaho ‘nio. Le hoe re ama’e: Janjiño ty enta’ o anak’ ampata’oo. Le hoe ty natoi’e, Mitsanon-draho.
18 她說：「從前有句話說：你去問問阿貝耳，事便可解決。
Aa le hoe re, Sinaontsi’ o taoloo ty ti-hoe: Ie aman’ ontane, añontaneo e Abele ao: izay ty fampigadoña’ iareo.
19 我在以色列算是一座和平忠厚的城，你卻圖謀消滅一座以色列的母城。為什麼你要吞滅上主的產業﹖」
Mpiamo mpampilongo migahiñe e Israeleo atoan-draho; aa mipay handrotsake rova naho ty rene raike e Israele ao v’iheo, Ino ty hampigodraña’o ty lova’ Iehovà?
20 約阿布答說：「決無此事，我決無意消滅或破壞。
Natoi’ Ioabe ty hoe: Mitotse amako izay; lavitse ahy t’ie hagodrako ndra harotsako.
21 完全不是這麼一回事；只因厄弗辣因山地的一人，即彼革黎的兒子名叫舍巴的，造反抗拒達味王；只要你們將他交來，我即撤離此城」。婦人對約阿布說：「請看，他的頭由城上拋給你」。
Tsy izay o rahao; fe nañonjo haoke hiatreatre i Davide mpanjaka t’indaty boak’ am-bohibohitse ao, i Sebà ana’ i Bikrý ty tahina’e. Aa le ie avao ty aseseo. Le hoe i rakembay am’ Ioabe: Ingo, hahiririñe ama’o hiranga o kijolio ty añambone’e.
22 婦人就去憑自己的智慧勸說眾百姓。他們便砍了彼革黎的兒子舍巴的頭，拋給約阿布。約阿布遂吹起號角，撤兵離城，各自了本家。約阿布也回了耶路撒冷君王那裏。
Aa le nimb’ am’ ondaty iabio i rakembay amy fahiti’ey. Le kinitsi’ iareo ty añambone’ i Sebà ana’i Bikrý vaho natorake mb’ am’ Ioabe ao. Pinopò’e amy zao i antsivay, le niparaitake boak’ amy rovay ondatio, songa mb’an-kiboho’e añe. Nimpoly mb’e Ierosalaime mb’ amy mpanjakay mb’eo t’Ioabe.
23 約阿布統率以色列的眾軍隊；約雅達的兒子貝納雅管理革勒提人和培肋提人；
Ie amy zao: mpifehe’ ty valobohò’ Israele t’Ioabe vaho nifeleke o nte-Kereteo naho o nte-Peleteo t’i Benaià ana’ Iehoiadà;
24 阿多蘭管理奴役；阿希路得的兒子約沙法特作御史；
i Adorame ty mpifelek’ i habay vaho mpamolily t’Iehosafate, ana’ i Aklode;
25 史沙作書記；匝多克和厄貝雅塔爾作司祭；
mpanokitse t’i Seva, le mpisoroñe t’i Tsadoke naho i Abiatare;
26 此外，雅提爾人依辣也也作達味的司祭。
mpifehe amy Davide ka t’Irà nte-Iaire.
