列王紀下 5
1 阿蘭王的軍長納阿曼在他的主上面前，是個很受尊重愛戴的人，因為上主曾藉他使阿蘭人獲得勝利；這人雖英勇有為，無奈患了癩病。
Koro Naaman ne en jatend to jolweny mar ruodh Aram. Ne en ngʼat ma ruodhe ogeno kendo morgo, nikech kokalo kuome Jehova Nyasaye nomiyo jo-Aram oloyo lweny. Ne en jalweny molony kendo ma jachir, to kata kamano ne en ja-dhoho.
2 阿蘭人先前曾結隊出外劫掠，從以色列地擄來一個少女，這少女做了服侍納阿曼妻子的婢女；
Jolweny moa Aram nodhi momako nyako matin ma nyar Israel kendo ne en jatij chi Naaman.
3 她對自己的主母說：「哎! 如果我的主人去見撒瑪黎雅的先知，他一定會治好他的癩病。」
Nyakono nowachone chi Naaman niya, “Ka dipo ni ruodha ne nyalo dhi ir janabi modak Samaria, to donge ne onyalo change kuom dhohone.”
4 納阿曼去告訴他的主上說：「以色列地的少女曾如此如此說。」
Naaman nodhi ir ruodhe mowachone gima jatich ma nyar jo-Israel owacho.
5 阿蘭王說：「你去! 我也給以色列王寫一封信。」納阿曼於是帶了十「塔冷通」銀子，六千「協刻耳」金子和十套禮服去了。
Ruodh Aram nodwoko niya, “Dhi ma ok ilewo. Abiro oro baruwa ne ruodh Israel.” Omiyo Naaman nowuok mokawo mich mar fedha ma pekne romo kilo mia adek gi piero angʼwen, dhahabu ma pekne romo kilo piero abiriyo kod lewni motwe nyadipar.
6 他給以色列王呈上信，信上說：「你收到這封信，就知道我打發我的臣僕納阿曼來見你，是要你醫好他的癩病。」
Baruwa mane okawo koterone ruodh Israel nondik kama: “Gi baruwani aoro jatichna Naaman iri mondo ichange kuom dhoho man kuome.”
7 以色列王一念了這信，就撕裂自己的衣服說：「難道我是天主，能使人死使人活嗎﹖這人竟然給送這個人來，叫我醫好他的癩病! 你們只要想一想，便可看出，他是找機會來與我為難。」
Kane ruodh Israel osomo baruwano, ne oyiecho lepe kowacho niya, “An e Nyasaye koso, ma anyalo nego ngʼato kata miye ngima? Ere kaka ngʼatni oro ngʼato ira mondo achang dhohone. Neye kaka odwaro chako koda lweny!”
8 天主的人厄里叟聽說以色列王撕裂了自己的衣服，叫他來見我，他就會知道在以色列有先知。」
Kane Elisha ngʼat Nyasaye owinjo ni ruodh Israel oyiecho lepe, ne oorone wach kama, “Angʼo momiyo iseyiecho lepi? We ngʼatno obi ira kendo enongʼe ni nitie janabi e piny Israel.”
9 納阿曼於是乘坐車馬來到厄里叟的屋門口，就停下了。
Omiyo Naaman nowuok modhi gi farese kod geche mag lweny nyaka e dhood Elisha.
10 厄里叟派了一個使者對他說：「你去，在約旦河裏洗七次，你的肌肉就會復原，得到潔淨。」
Elisha ne ooro jatichne mondo odhi okone niya, “Dhiyo, inyumri e aoro Jordan nyadibiriyo, to dendi biro chango kendo ibiro pwodhori.”
11 納阿曼生了氣，且走且說：「看，我原想他會出來見我，站在我面前，呼求上主他的天主的名，在患處揮動他的手，治好這癩病。
To Naaman nowuok odhi ka iye owangʼ kowacho niya, “Ne aparo ni dowuog obi ira mi ochungʼ kendo oluong nying Jehova Nyasaye ma Nyasache, korieyo bade kama tuo nitie mondo ochang dhohona.
12 大馬士革的阿巴納河和帕爾帕爾河，不比以色列所有的河水都好嗎﹖我不能在那裏洗得潔淨嗎﹖」他於是轉過車來，氣憤憤地走了。
Aore man Damaski ma gin Abana kod Farpar, donge beyo moloyo aore mag Israel? Donge ne anyalo lwokora e aorego mi achangi?” Omiyo nodok ka iye owangʼ.
13 他的僕人們前來對他說：「我父! 如果先知吩咐你作一件難事，你豈不是也要做嗎﹖何況他只對你說：你去洗洗，就潔淨了呢! 」
Jotich Naaman nodhi ire mokwaye niya, “Wuonwa, kapo ni janabi dine okwayi mondo itim gik matek, donge dine itimogi? To koro ka owacho mana niya, ‘Dhi ilwokri mondo ichangi ibed mapoth’!”
14 納阿曼便下去，按照天主的人的話，在約旦河裏浸了七次；他的肌肉就復了原，如同嬰兒的肌肉一樣，完全潔淨了。
Bangʼ mano nodhi monimo e aora Jordan nyadibiriyo mana kaka ngʼat Nyasaye nowachone kendo dende nochango mobedo mapoth ka mar wuowi ma rawera.
15 納阿曼於是同他的全體隨員，再回到天主的人那裏，站在他面前說：「現在我確實知道：全世界只在以色列有天主。現在，請你收下你僕人的禮物罷! 」
Eka Naaman kod jotichne duto nodok ir ngʼat Nyasaye. Nochungʼ e nyime mowachone niya, Koro angʼeyo ni onge Nyasaye moro e piny mangima makmana e Israel. Koro kiyie kaw mich moa kuom jatichni.
16 厄里叟回答說：「我指著我所服事的永生上主起誓：我決不接受。」納阿曼再三催促他接受，厄里叟只有拒絕。
To janabi nodwoke niya, “Akwongʼora gi nying Jehova Nyasaye mangima, ma atiyone, ni ok anakaw gimoro kuomi.” Kata obedo ni Naaman nomedo saye kamano, nodagi.
17 納阿曼遂說：「你既不接受，至少請你讓你的僕人裝去兩個驢子所能馱的土，因為你的僕人從此不再給別的神，只給上主奉獻全燔祭和祭祀；
Naaman nokone niya, “Ka idagi, to we mondo an jatichni miya lowo moromo kenje ariyo tingʼo, nikech chakre kawuono ok abi timo misango miwangʼo pep kod misango moro amora ne nyasaye moro makmana Jehova Nyasaye.
18 但有一件事，願上主寬赦你的僕人：就是當我的主上進入黎孟廟宇叩拜時，常是攙扶著我的手，這樣我也得隨他在黎孟廟宇參拜。當我在黎孟廟宇參拜時，願上主在這件事上赦免你的僕人! 」
Gimoro achiel ma Jehova Nyasaye onego ngʼwon-ne jatichne ema: Ruodha pod biro donjo e od Rimon nyasaye mondo olem kuno, koyiengore e bada. Obiro kulore e od Rimon kendo an bende abiro kulora kode, to Jehova Nyasaye mondo owena kuom timo kamano.”
19 先知對他說：「你放心去罷! 」
Elisha nokone niya, “Dhi gi kwe.” Bangʼ ka Naaman nosewuotho mochwalore,
20 納阿曼離開先知，已走了一段路。 那時，天主的人厄里叟的僕人革哈齊心裏想。「我的主人白白放過了這個阿蘭人納阿曼，沒有接受他所贈送的禮物；我指著永生的上主起誓：我一定要去追上他，向他要點東西。」
Gehazi jatich Elisha ngʼat Nyasaye nowacho e chunye niya, Ruodha ne oketone Naaman mayot ahinya, koweyo mich ma ja-Aram-ni okelo. Akwongʼora gi nying Jehova Nyasaye mangima ni abiro lawe manyaka ayud gimoro kuome.
21 革哈齊遂去追趕納阿曼。納阿曼見他在後面追來，便下車迎接他說「都好嗎﹖」
Omiyo Gehazi nolawo Naaman, kane Naaman onene kolawe, ne olor piny oa e gache mondo oromne, kopenje niya, Gik moko duto nikare?
22 革哈齊回答說：「都好。我主人打發我來對你說：剛才有先知的兩個青年弟子，從厄弗辣因山地來看我，請你給他們一「塔冷通」銀子和兩套禮服。」
Gehazi nodwoke niya, “Gik moko duto beyo. Ruodha oora mondo anyisi ni, ‘Ji ariyo matindo moa e kanyakla mar jonabi obiro ira koa e gode mag Efraim. Yie imigi fedha moromo kilo piero adek gangʼwen kod lewni motwe otwe nyadiriyo.’”
23 納阿曼說：「好，就請拿兩「塔冷通」罷! 」它再三催促革哈齊，將兩「塔冷通」銀子，放在兩個布袋裏；還有兩套禮服。將這些東西交給兩個僕人，叫他們在革哈齊前面拿著。
Naaman nowachone Gehazi niya, “Kuom ngʼwono duto yie ikawgi fedha ma pekne romo kilo piero auchiel gaboro.” Nokwayo Gehazi mondo okawgi kendo notweyo fedha ma pekne romo kilo piero auchiel gaboro e mifuke ariyo kod lewni motwe otwe nyadiriyo. Naaman nomiyo jotijene ariyo gigo mondo otingʼ ka gitelo e nyim Gehazi.
24 當革哈齊到了一座山崗上，便從他們手中接過來，藏在家裏；然後辭別他們兩人，讓他們回去了。
Kane Gehazi ochopo e got, ne okawo michgi kuom jotichgo mokanogi e ot. Bangʼ mano nomiyo jogo thuolo mondo odhiyo kendo negidhi.
25 當革哈齊進去侍立在主人面前時，厄里叟問他說：「革哈齊，你從那裏來! 」他回答說：「你僕人那裏也沒有去。」
Eka nodhi mochungʼ e nyim Elisha ruodhe. Elisha openje niya, “Gehazi, ia kanye?” En to nodwoke ni, Jatichni ne ok odhi kamoro.
26 先知對他說：「那人下車轉來迎接你的時候，我的心豈沒有跟你去嗎﹖好罷! 現在你既然收下銀子，自然也可以買衣服、橄欖園、葡萄園、牛、羊、僕婢了。
To Elisha nowachone niya, “Donge chunya ne ni kodi kane ngʼatno olor e gache duogo romo kodi? Bende en sa ma ikawoe pesa, kata law, kata zeituni, kata mzabibu, kata chiayo, kata dhok, kata jotich machwo, kata ma nyiri?
27 但是，納阿曼的癲病也要附在你身上和你的後裔身上，直到永遠。」革哈齊從厄里叟面前出來，就患了癩病，像雪那樣白。
Dhoho mar Naaman biro gore kuomi kendo kuom kothi ndalo duto.” Kuom mano Gehazi nowuok e wangʼ Elisha ka dhoho omako dende duto marachar ka pe.
