列王紀下 16
1 勒瑪里雅的兒子培卡黑十七年，約堂的兒子阿哈次登極為猶大王。
Isala: ili hina bagade Biga (Lemalaia egefe) amo ea ouligibi ode 17 amoga, A:iha: se (Youda: me egefe) da Yuda hina bagade hamoi.
2 他登極時年二十歲，在耶路撒冷作王十六年。他沒有像他祖先達味一樣，行了上主視正義之事，
A: iha: se da lalelegele, ode 20 agoane esalu, e da muni Yuda hina bagade hamoi, amola e da Yelusaleme moilai bai bagadega esala, ode 16 agoanega Yuda fi ouligilalu. E da ea aowa hina bagade Da: ibidi ea molole hamosu hou defele hame hamoi. Be e da wadela: i hou hamobeba: le, Hina Gode da ema hahawane hame galu.
3 卻走了以色列土的路，仿效上主從以色列子民面前趕走的異民的醜惡之事，令自己的兒女經火獻神，
E da Isala: ili hina bagade ilia wadela: i hou defele hamoi. E da wadela: idafa hou amo Ga: ina: ne dunu ilia hamoi (Isala: ili dunu da Ga: ina: ne soge fedele lamusa: gusuba: i mogodigisia, Hina Gode da Ga: ina: ne dunu gadili sefasi) amo ilia hou defele hamoi. Bai e da hina: egefe amo ogogosu loboga hamoi ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadomusa: , gobele sali.
4 又在高丘和綠樹下，焚香獻祭。
E da ogogosu ‘gode’ma nodone sia: ne gadosu sogebi agolo da: iya galu, amola ifa huluane ilia ougiha galu amogai, A:iha: se da ohe amola gabusiga: manoma gobele salalusu.
5 那時，阿蘭王勒斤和以色列王勒瑪里雅的兒子培卡黑前來進攻耶路撒冷，圍困阿哈次，卻不能取勝。
Silia hina bagade, Lisini amola Isala: ili hina bagade Biga da Yelusaleme doagala: le, eale disi, be ilia da A: iha: se hasalimu hamedei ba: i.
6 就在這時，厄東王收回厄拉特重歸厄東，將猶大人從厄拉特趕走；厄東人進入厄拉特，住在那裏直到今日。
(Amogalu, Idome hina bagade da Ila: de moilai bu fedelai. E da Yuda fi dunu Ila: de moilai amo ganodini esalebe, amo gadili sefasi. Idome dunu da Ila: de ganodini fimusa: heda: i. Amola amoganini ilia da wali amoga esala)
7 阿哈次派者去見亞述王提革拉特丕肋色爾你的僕人，你的兒子，請你上來救我脫離阿蘭王和以色列王的手，因為他們來攻打我」。
A: iha: se da sia: adola ahoasu dunu ili amo Asilia hina bagade Digala: de Bilisa ema asunasi. Ilia da ema A: iha: se ea sia: da amane adosi, “Na da dia dogolegei hawa: hamosu dunu! Silia hina bagade amola Isala: ili hina bagade da nama doagala: lala! Di misini, na gaga: ma!”
8 阿哈次拿出上主殿內和王宮府庫內貯藏的金銀來，送給亞述王作為禮品。
A: iha: se da silifa amola gouli, amo da Debolo Diasua dialu, amola hina bagade diasua dialu, amo lale, Asilia hina bagadema iasi.
9 亞述王遂聽從了他的要求，立即前去進攻大馬士革，佔領了那城，將那裏的居民往克爾，殺了勒斤。
Digila: de Bilisa da A: iha: se ea adole ba: su nababeba: le, ea dadi gagui dunu wa: i huluane gadili mogodigili asili, Dama: saga: se moilai bai bagade doagala: i. E da moilai fedelale, hina bagade Lisini medole legele, amola dunu fi huluane Ge sogega udigili hawa: hamomusa: mugululi asi.
10 阿哈次曾去大馬士革，會見亞述王提革拉特丕肋色爾，他看見了大馬士革的祭壇，就給司祭烏黎雅送去了那座祭壇的圖案模型，和詳盡的製造法。
Yuda hina bagade A: iha: se da Dama: saga: se moilai bai bagadega, Digala: de Bilisa gousa: musa: asili, e da oloda amogawi dialu amo ba: i dagoi. E da amo oloda agoaila defele, liligi huluanedafa hahamonanu, amo hamone, gobele salasu dunu Iulaiama iasi.
11 烏黎雅完全照樣依照阿哈次王從大馬士革送來的祭壇式樣，建築了一座祭壇；烏黎雅司祭就在阿哈次王從大馬士革回來以前，完全照樣造好。
Amaiba: le, gobele salasu dunu Iulaia da amo Dama: saga: se oloda A: iha: se da Yelusalemema bu mae doaga: le, amo defele, eno hamoi.
12 君王從大馬士革回來，看見那座祭壇，就近前上去，
A: iha: se da Yelusaleme moilai bai bagadega buhagili, oloda hamoi dagoi ba: i.
13 奉獻了他的全燔祭和素祭，行了奠祭，將和平祭的血灑在祭壇上。
Amaiba: le, e da amo da: iya ohe amola gala: ine iasu gobele salasu. Amola amo da: iya waini hano iasu amola olofosu gilisisu iasu maga: me soga: digi.
14 然後將上主面前的銅祭壇，從殿的前面，即從新祭壇和上主之殿的中間搬出來，放在祭壇的北邊。
Balasega hamoi oloda amo da Hina Godema nodoma: ne ilegei da Debolo Diasu amola gaheabolo oloda amo dogoa dibiga dialebe ba: i. Amaiba: le, A:iha: se da Hina Gode Ea oloda fadegale, ea oloda ea ga (north) bega: amoga gaguli asi.
15 阿哈次王吩咐司祭烏黎雅說：「你應在這大祭壇上焚燒早晨的全燔祭，晚上的素祭，君王的全燔祭和素祭，地方上全體人民的全燔祭、素祭和奠祭；全燔祭的血和各種犧牲的血，你也應灑在這祭壇上；至於這銅祭壇，讓我再加考慮」。
Amalalu, e da Iulaiama amane hamoma: ne sia: i, “Na oloda bagade amo da: iya hahabe wadela: i hou dabe iasu amola daeya gala: ine iasu amola hina bagade amola dunu fi ilia wadela: i hou dabe iasu amola gala: ine iasu amola dunu fi ilia waini iasu huluane, na oloda da: iya gobele salima. Amola amogawi, gobele salasu ohe huluane ilia maga: me soga: digima. Be Hina Gode Ea oloda balasega hamoi amoga na ba: la: lusu hou hamoma: ne yolesima.”
16 司祭烏黎雅就照阿哈次所吩咐的一切做了。
Iulaia da hina bagade ea hamoma: ne sia: i defele hamoi.
17 後來，阿哈次王又拆毀了盆座上的鑲板，挪去了座的銅盆，將銅牛上的銅海搬下，放在石鋪的地上。
Hina bagade A: iha: se da balasega hamoi gaguli fula ahoasu gagili liligi (amoga ilia da Debolo ganodini hawa: hamosu) amo mugului amola ofodo amo da: iya dialu, amo fadegale fasi. Amola e da balasega hamoi ofodo sugi bagade amo balasega hamoi bulamagau ilia baligi da: iya dialu, amo fadegale, bu gele baiga ligisi.
18 此外，為了亞述王的緣故，又拆除了殿內建造的寶座，和君王從外面來到上主殿內的外門。
Amola e da Asilia hina bagade ema nodoma: ne, e da Debolo Diasuga fafai amo da: iya ilia da hina bagade fisu bugisi, amo fadegai amola hina bagade hina: Debolo Diasuga golili dasu logo holei, amo ga: si dagoi.
19 阿哈次其餘的事蹟，都記載在猶大列王寶錄上。
Hina bagade A: iha: se ea hawa: hamonanu eno huluane da “Yuda hina bagade Ilia Hamonanu Meloa,” amo ganodini dedene legei.
20 阿哈次與祖先同眼，與祖先同葬在達味城；他的兒子則克雅繼位為王。
A: iha: se bogole, hina bagade bogoi uli dogosu sogebi Da: ibidi Moilai Bai Bagadega uli dogone sali. Egefe Hesegaia da, e bagia, Yuda fi ilia hina bagade hamoi.
