列王紀下 11
1 阿哈齊雅的母親阿塔里雅見自己的兒子已死，便起來消滅王室所有的後裔。
Hina bagade A: ihasaia ea ame A: dalaia da egefe da medole legei nababeba: le, e da hina bagade ea sosogo fi dunu huluane medole legema: ne sia: si.
2 但約蘭王的女兒，阿哈齊雅的姊姊約舍巴，將阿哈齊雅的兒子約阿士，從被殺的王太子中偷了出來，把他和他的奶媽安置在寢室內，藏了起來，沒有讓阿塔里雅看見：這樣纔沒有被殺。
A: ihasaia egefe Youa: se e fawane da hame medole legei ba: i. Ilia da e amola eno sosogo fi dunu fane legemusa: misini, ea awa Yihosiba (hina bagade Yihoula: me ea idiwi amola A: ihasaia ea dalusi) e da Youa: se gei. E da Youa: se amola ea ouligisu uda amo dia ahoasu sesei Debolo ganodini amoga oule asili, amola A: dalaia ea mae ba: ma: ne, ela wamolegei. Amalalu, ilia da Youa: se hame medole legei.
3 約阿士和他的奶媽，在上主的殿內隱藏了六年，當時由阿塔里雅主持國政。
Yihosiba da ode gafeyale agoanega Youa: se ouligi. A: dalaia da Yuda fi ouligilaloba, Youa: se da Debolo diasu ganodini wamoaligili esalebe ba: i, amola Yihosiba da e ouligi.
4 第七年，約雅達派人將眾百夫長，加黎人隊長和衛隊長召來，領進上主的殿，與他們立約，在上主殿內起誓，然後引君王的兒子出來與他們相見，
Be ode fesuga, gobele salasu dunu Yihoida da hina bagade uda ea da: igene sosodo aligisu dunu amola hina bagade diasu sosodo aligisu dunu ilia hina dunu, ilima Debolo diasua misa: ne sia: i. Amogawi, e da sia: beba: le, ilia da ea hamomu liligi amo fidima: ne dafawane ilegele sia: i. E da hina bagade A: ihasaia egefe Youa: se wamo esalu, amo ilima olei.
5 同時吩咐他們說：「你們應這樣行事，在安息日進宮值班的三分之一，要照例守衛王宮，
6 另三分之一守衛穌爾門，另三分之一把守守衛者的後門；仍照舊值班守衛聖殿。
E da ilima amane hamoma: ne sia: i, “Dilia da Sa: bade eso hawa: hamomusa: masea, mogi udiana amoga eno da hina bagade uda ea diasu sosodo aligima: ne sia: ma! Mogi udiana amoga, eno da Se Logo Ga: suga sosodo aligima: ne sia: ma! Amola mogi udiana amoga, eno da logo ga: su sosodo aligisu dunu ilia baligia sosodo aligima: ne sia: ma!
7 在安息日從上主殿內下班的兩隊，仍應在上主的殿內戒備，
Be sosodo aligisu dunu gilisisu aduna amo da Sa: bade esoga helefisia, ilia da hina bagade Youa: se gemusa: , Debolo diasu sosodo aligima: ne sia: ma!
8 各人要手裡拿著武器環繞君王。擅入防線的，即將他殺死；君王出入時，你們要緊隨不離。」
Dilia da gegesu gobihei duga: le gadolewane, hina bagade Youa: se noga: le gema: mu! E da habidili ahoasea, dili e sigi masa. Nowa da dilima gadenena masea, medole legema!”
9 百夫長就按照司祭約雅達所吩咐的一切去行，各自帶領在安息日值班，和在安息日下班的士兵，來見司祭約雅達。
Ouligisu dunu ilia da Yihoida ea hamoma: ne sia: i defele hamoi. Ilia da ilia dunu, gilisisu amo da Sa: bade esoga helefi amola gilisisu amo da Sa: bade esoga hawa: hamonanu, amo huluane Yihoidama oule asi.
10 司祭便將上主殿內屬達味王的刀槍和盾牌，交給了眾百夫長。
Yihoida da musa: hina bagade Da: ibidi ea goge agei amola ludasa: besa: le gaga: su liligi huluane Debolo diasu ganodini modaligi, amo lale, ouligisu dunu ilima i.
11 衛兵每人所持武器，自殿右至殿左，面對祭壇和聖殿，環立在君王四周；
Amola e da dunu ilia gegesu gobihei duga: le gadole, amo hina bagade Youa: se gemusa: , Debolo diasu midadi sisiga: le dadalema: ne asunasi.
12 然後引出太子來，給他加冕，將約書交給他，立他為王，給他傅油，在場民眾都鼓掌歡呼：「君王萬歲! 」
Amalalu, Yihoida da Youa: se amo gadili oule asili, hina bagade habuga ea dialuma da: iya figisili, meloa amo ganodini da hina bagade ilia sema dedei ema i. Amalalu, e da Youa: se ea dialuma da: iya susuligi sogagala: le, e Yuda hina bagade hamoma: ne ilegei. Dunu huluane da lobo fane, amane wele sia: i, “Hina bagade da sedagili esalumu da defea!”
13 阿塔里雅聽見民眾叫喊聲，就進上主的殿，到民眾前。
Hina bagade uda A: dalaia da sosodo aligisu dunu amola gilisi dialu dunu ilia nodosa gugulubi amo nababeba: le, e da hehenaia Debolo diasuga doaga: loba, dunu bagohame amogawi gilisi dialebe ba: i.
14 她一看，見君王照儀式站在高台上，官長和吹號角的，都站在君王兩旁，所有當地人民歡樂吹號；阿塔里雅就撕裂了自己的衣服，喊叫說：「反了，反了! 」
Amogawi, e da hina bagade gaheabolo, Yuda fi ilia hou defele, golasu ifa bagade Debolo Diasu logo holeiga dialu, amo dafulili lelebe ba: i. Ouligisu dunu huluane amola dalabede dusu dunu ilia da e sisiga: le lelefulu. Amola dunu huluane da hahawane wele sia: nanebe amola dalabede fulabolalebe ba: i. A: dalaia da bagadewane da: i dioiba: le, ea abula gadelale, ha: giwane amane wele sia: i, “Hohonosu! Hohonosu da doaga: i dagoi.”
15 約雅達司祭即吩咐帶領軍隊的眾百夫長說：「將她從行列中趕出去，凡跟隨她的，都用刀殺死。」原來司祭曾吩咐說：不可在上主的殿內殺她。
Yihoida da A: dalaia amo Debolo diasu sogebi ganodini medole legei ba: mu higa: i galu. Amaiba: le e da dadi gagui wa: i ouligisu dunu ilima amane hamoma: ne sia: i, “A: dalaia amo sosodo aligisu dunu ilia dadalei dogoa amoga gadili oule masa. Nowa da e gemusa: hamosea, amo medole legema!”
16 於是眾人捉住她；當她由馬門進入王宮時，就地將她殺了。
Ilia da A: dalaia gagulaligili, hina bagade diasuga gaguli oule asili, Hosi Logo Ga: sua amogai, e medole legei dagoi.
17 此後，約雅達使君王和人民與上主立約，作上主的人民；又使君王與人民立約。
Gobele salasu dunu Yihoida da amane hamoma: ne sia: beba: le, hina bagade Youa: se amola Yuda fi dunu da Hina Godema ilia da Ea fidafa fawane esaloma: ne, dafawane ilegele sia: su hamoi. Amola Yihoida da sia: beba: le, Yuda fi dunu da, ilia hina bagade noga: le fuli gala: ma: ne, dafawane ilegele sia: su.
18 然後，所有當地人民都到巴耳廟去，將廟拆毀，將祭壇推翻，將神像完全打碎，在祭台前斬了巴耳的司祭瑪堂。司祭約雅達又調派士兵把守上主的殿，
Amalalu, dunu huluane da ogogosu ‘gode’ Ba: ile ea debolo diasuga asili, amo mugululi, wadela: lesi. Ilia da oloda amola loboga hamoi ‘gode’ agoaila huluane gugunufinisi. Amola ilia da oloda amo ilia midadi, Ba: ile gobele salasu dunu Ma: da: ne, medole legei dagoi. Yihoida da sosodo aligisu dunu Debolo Diasu ouligima: ne asunasi.
19 以後，率領眾百夫長、加黎人、衛兵和所有當地人民，請君王從上主的殿下來，經衛兵門進入王宮，請他坐在王座上。
Amalalu, e amola dadi gagui wa: i ouligisu dunu amola hina bagade da: i sosodo aligisu dunu, ilia da hina bagade amo Debolo diasu fisili, hina bagade diasuga oule asi. Dunu huluane da ili bobogei. Youa: se da Sosodo Aligisu Logo Ga: su amoga hina bagade diasu golili sa: ili, hina bagade fisu amoga fila heda: i.
20 全國人民都歡樂喜慶，京城也很平靜。至於阿塔里雅，已在王宮用刀殺死。
Dunu huluane da hahawane bagade ba: i. Moilai fi da ouiya: i dialebe ba: i. Bai A: dalaia da hina bagade diasu ganodini fane legei ba: i.
21 約阿士即位時，纔七歲；
Youa: se da lalelegele, ode fesuale esalu, e da muni Yuda hina bagade hamoi.
