歷代志下 7
1 [祝聖聖殿]撒羅滿祈禱完了，有火從天上降下，焚燒了全燔祭和其他的犧牲；上主的榮耀充滿了聖殿。
Hina bagade Soloumane ea sia: ne gadosu dagoloba, lalu da Hebeneganini misini, gobele salimusa: liligi huluane gobele sali dagoi. Amola Hina Gode Ea esalebe olelema: ne, Debolo da sinenemegi hadigi amoga nabai ba: i.
2 由於上主的榮耀充滿了上主的殿，司祭不能進入上主的殿。
Debolo Diasu da sinenemegi hadigi amoga nabaiba: le, gobele salasu dunu da amo ganodini masunu hamedei ba: i.
3 所有的以色列子民看見有火降下，上主的榮耀充滿了聖殿，便俯伏在石鋪的地上，叩拜稱頌上主說：「因為他是聖善的，因為他的仁慈永遠常存。」
Isala: ili dunu da lalu Hebeneganini gudu dabe ba: beba: le, ilia da midadili dafane mi gududili gala: la sa: ili, Hina Gode Ea noga: idafa hou amola Ea mae fisili dialoma: ne asigidafa hou amoma nodoi.
4 君王和眾百姓在上主面前祭殺了犧牲。
Amalalu, Soloumane amola ea fi dunu huluane da Hina Godema gobele salasu hamoi.
5 撒羅滿王那時祭殺了二萬二千頭牛，十二萬隻羊；這樣君王和全百姓為上主的聖殿行了奉獻禮。
E da bulamagau 22,000 agoane amola sibi 120,000 agoane Hahawane Gilisili Olofele Iasu hamoma: ne gobele sali. Ilia da agoanewane Debolo Diasu Godema modale ligiagai.
6 司祭各站在自己的岡位上，肋未人拿著達味王所製的上主的樂器，奏「因為他的仁慈永遠常存」稱頌上主的歌；這讚美歌是達味令他們唱的；司祭們面對著他們吹號筒，同時全以色列人都站立不動。
Gobele salasu dunu da sogebi ilima ilegei amogai lelu. Ilia odagia galu, Lifai fi dunu da lelu. Ilia dusu liligi amo Da: ibidi ilima i, amoga dulalu, amola Hina Godema nodomusa: , gesami amo, “Hina Gode Ea asigidafa hou da eso huluane mae yolele, dialumu!”, amo hea: i. Dunu huluane da leloba, gobele salasu dunu da dalabede fulabolalu.
7 撒羅滿祝聖了上主殿前的內院，在那裏，獻了全燔祭與和平祭的脂油，因為他製造的銅壇容不下那麼多全燔祭、素祭和脂油。
Soloumane da Debolo gagoi dogoa amola sogebi amo da Debolo midadi galu, amo huluane Godema modale ligiagai. Amalalu, e da amogawi gobele salasu ohe gogo gobesi amola Hina Godema Gala: ine Iasu amola Hahawane Gilisili Olofele Iasu ohe liligi ilia sefe, amo huluane gobele sali. Bai amo iasu bagadedafa da balasega hamoi oloda da: iya gobele salimu da hamedei ba: i.
8 那時，撒羅滿舉行慶節七天之久，所有的哈瑪特渡口到埃及小河的以色列百姓，都與他在一起，實是一大集會。
Debolo Diasu amogawi, Soloumane amola Isala: ili fi dunu huluane da eso fesuale amoga, Sogega Fasela Diasu Lolo Nasu Gilisisu hamoi. Dunu gilisisu da bagadedafa ba: i. Ilia da soge sedagaganini misi - ga (north) da Ha: ima: de Bobaligila amola ga (south) da Idibidi soge alalo-amoga amola amo ganodini soge huluanedafa amoga ilia da misi.
9 第八天又舉行了盛大的集會，如此舉行獻壇七天，過節七天。
Ilia da eso godoane amoga, oloda modale ligiagama: ne esalebe ba: i. Amola ilia da eso godoane eno Sogega Fasela Diasu Lolo Nasu Gilisisu hamoi. Amalalu, ilia dagomusa: lolo nanu,
10 七月二十三日，君王遣散了民眾。他們因上主對達味、撒羅滿和他的百姓以色列所施的恩惠，都滿懷歡樂，回了自己的帳幕。[上主的俯允與警告]
golale hahabe, (eso 23, oubi fesuga), Soloumane da dunu huluane ilia diasuga buhagima: ne asunasi. Ilia huluane ema nodone sia: ne, ilia diasuga hahawane buhagi. Bai hahawane dogolegesu hou bagade amo Hina Gode da Ea hawa: hamosu dunu Da: ibidi amola egefe Soloumane amola Ea fi Isala: ili dunuma i dagoi, amo ilia da dawa: i.
11 撒羅滿完成了上主的殿和王宮，凡撒羅滿心中要在上主的殿和自己的宮內所作的，都順利完成了。
Hina bagade Soloumane da Debolo diasu amola hina bagade diasu amola ea gagumusa: dawa: i liligi huluane, amo gagui dagoloba,
12 夜間上主顯示給撒羅滿，對他說：「我已聽了你的祈禱，我也為我揀選了這地方作為祭祀的大殿。
Hina Gode da musa: Gibione sogega ema misi, amo defele ema bu misi. Hina Gode da ema amane sia: i, “Na da dia sia: ne gadosu nabi dagoi. Na da amo Debolo (amo di da dunu ilia amo ganodini Nama sia: ne gadomusa: gagui) amo Debolo da hadigiwane dialoma: ne Na ilegesa.
13 我如果使天閉塞不雨，使蝗蟲吞吃這地，或使瘟疫在我百姓中間流行，
Na da gibu logo ga: sea, o dunu ilia ha: i manu bugi moma: ne, danuba: asunasisia, o olo madelama: ne hamosea,
14 這稱為我名下的百姓，如果謙遜祈禱，尋求我的面，遠離自己的惡行，我必從天上俯聽，寬恕他們的罪過，使他們的土地生產。
ilia da Nama sia: ne gadosea, amola ilia wadela: i hou yolesea, Na da Hebenega nabimu amola ilia wadela: i hou gogolema: ne olofomu, amola ilia bu bagade gaguiwane ba: ma: ne hamomu.
15 自今以後，我必睜眼垂顧，側耳諦聽在此處發出的祈禱。
Na da amo Debolo Diasu noga: le ouligimu amola dilia amo ganodini sia: ne gadosu amoma dabe ima: ne momagele ouesalumu.
16 現今我已選擇這殿，予以祝聖，使我的名永遠在這殿中；我的眼和我的心，也時時留在那裏。
Bai amo Debolo Diasu Na da Nama eso huluane dialoma: ne nodone sia: ne gadosu diasu, amo Na da modale ligiagai dagoi. Na da eso huluane mae yolele, amo Diasu ouligilalumu.
17 至於你，如果你在我面前行走，像你父親達味那樣行走，遵行我吩咐你的一切，恪守我的法律和典章，
Di da moloidafawane, dia ada Da: ibidi defele, Na hawa: hamosu noga: le hamosea, amola Na sema amola Na hamoma: ne sia: i amo nabawane hamosea,
18 我必鞏固你的王位，一如我應許你父親達味所說：你的子孫中，決斷不了有人作以色列的統治者。
Na da dia ada Da: ibidima sia: ilegei (amo da egaga fi da mae fisili, Isala: ili fi ouligibi ba: mu) amo huluane hamomu.
19 但是，如果你們遠離我，離棄我在你們前所頒布的法律和誡命，而去服侍敬拜別的神，
Be di, o digaga fi da Nama fa: no bobogelalu yolesisia, amola Na sema amola Na hamoma: ne sia: i dilima i, nabawane hame hamone, eno ogogosu ‘gode’ liligi ilima fa: no bobogesea,
20 我必將你們從我賜予你們的地上根除，且要拋棄這座為我名而祝聖的殿，毫不顧惜，使它成為萬民的笑話和話柄。
Na da Na fi dunu Isala: ili, amo soge Na da ilima i, amoga fadegamu. Amolawane, Na da amo Debolo (amo Na da wali dili Nama nodone sia: ne gadomusa: eso huluane hahawane dialoma: ne ilegei) Na da amo Debolo fisidigimu. Amasea, fifi asi gala dunu huluane da Isala: ili dunuma gadele amola igigabomu.
21 這殿雖然宏大，凡經過的人必將驚愕說：上主為什麼這樣對待了這地方和這座殿﹖
Amo Debolo Diasu da wali noga: idafa ba: sa. Be amo esoga, amo Debolo da mugululi, mebui dagoi ba: mu. Amola dunu huluane amodili baligili ahoasea, ilia da gilulasia fofogadigimu. Ilia da amane adole ba: mu, ‘Abuliba: le, Hina Gode da amo soge amola Debolo Diasu amoma agoane hamobela: ?’
22 人必回答說：是因為他們離棄了領他們出離埃及地的上主，他們祖先的天主，而歸依、崇拜、服侍了別的神；為此，上主使這一切災禍臨到他們身上。」
Amasea, eno dunu ilia da amane adole imunu, ‘Isala: ili dunu ilia Hina Gode da musa: ilia aowalali Idibidi sogega esalu amo fadegale, ilia hahawane ga masa: ne oule asi. Be ilia da amo mae dawa: le, ilia Hina Gode Ea hou yolesi dagoi. Ilia da ogogosu ‘gode’ma fa: no bobogei amola ilima nodone sia: ne gadosu. Hina Gode Ea ilima gugunufinisisu iabe ea bai da goea.’”
