歷代志下 36
1 [約阿哈次王朝]當地的人民立了約史雅的兒子約阿哈次在耶路撒冷繼父位為王。
Kendo jopinyno nokawo Jehoahaz wuod Josia mokete obedo ruoth e Jerusalem kar wuon mare.
2 約阿哈次登極時二十三歲，在耶路撒冷為王三個月，
Jehoahaz ne ja-higni piero ariyo gadek kane odoko ruoth kendo nobedo e loch kodak Jerusalem kuom dweche adek.
3 因為埃及王在耶路撒冷廢了他，且要那地方納一百「塔冷通」銀子，一「塔冷通」金子的罰款。
Ruodh jo-Misri nogole e loch Jerusalem kendo nochuno jo-Juda mondo ochiw osuru mar fedha ma pekne romo kilo alufu adek gi mia angʼwen kod dhahabu ma pekne romo kilo piero adek gangʼwen.
4 以後，埃及王立了他的兄弟厄里雅金為猶大和耶路撒冷王，給他改名叫約雅金；乃苛將他的兄弟約阿哈次帶到埃及去了。[約雅金王朝]
Ruodh Misri noketo Eliakim owadgi Jehoahaz ruodh Juda kod Jerusalem kendo noloko nying Eliakim ni Jehoyakim. Neko nokawo Jehoahaz owadgi Eliakim mi otero e twech Misri.
5 約雅金登極時年二十五歲，在耶路撒冷為王凡十一年。他行了上主視為惡的事。
Jehoyakim ne ja-higni piero ariyo gabich kane odoko ruoth kendo nobedo e loch kuom higni apar gachiel kodak Jerusalem. Kendo notimo gik maricho e nyim wangʼ Jehova Nyasaye ma Nyasache.
6 巴比倫王拿步高前來攻擊他，用銅鏈將他綑住，帶往巴比倫。
Nebukadneza ruodh Babulon nomonje motweye gi rateke mag mula motere Babulon.
7 拿步高也將上主殿內一部份器皿帶到巴比倫，安置在巴比倫他的神廟裏。
Bende Nebukadneza nokawo gige lemo mar hekalu mar Jehova Nyasaye moketogi e hekalu mare e piny Babulon.
8 約雅金其餘的事蹟，以及他所行的醜惡，和他遭遇的一切，都記載在以色列和猶大列王實錄上。他的兒子耶苛尼雅繼位為王。耶苛尼雅王朝
Kuom gik mamoko duto mag ndalo loch Jehoyakim, timbe maricho manotimo kod ketho malingʼ-lingʼ mane ofweny kuome, ondiki e kitap ruodhi mag Israel kod Juda. Kendo Jehoyakin wuode nobedo ruoth kare.
9 耶苛尼雅即位時年十八歲，在耶路撒冷作王三個月又十天。他行了上主視為惡的事。
Jehoyakin ne ja-higni apar gaboro kane odoko ruoth kendo nobedo e loch kodak Jerusalem kuom dweche adek kod ndalo apar. Notimo richo e nyim wangʼ Jehova Nyasaye.
10 次年歲首，拿步高派人來，將耶苛尼雅和上主殿內的珍器，帶往巴比倫，立了他的叔父漆德克雅為王，管理猶大和耶路撒冷。[猶大滅亡]
E ndalo chwiri ruoth Nebukadneza nooro wach mondo oome otere Babulon kaachiel gi gige lemo mabeyo mag hekalu mar Jehova Nyasaye kendo noketo owadgi wuon Jehoyakin, ma nyinge Zedekia mondo obed ruodh Juda kod Jerusalem.
11 漆德克雅登極時年二十一歲，在耶路撒冷為王凡十一年。
Zedekia ne ja-higni piero ariyo gachiel kane obedo ruoth kendo nobedo e loch kuom higni apar gachiel kodak Jerusalem.
12 他行了上主視為惡的事，雖然先知耶肋米亞奉上主的命來勸勉他，他仍不在耶肋米亞面前自謙自卑。
Notimo richo e nyim Jehova Nyasaye ma Nyasache kendo ne ok obolore e nyim Jeremia janabi mane nyise wach Jehova Nyasaye.
13 拿步高王雖曾叫他指著天主起誓，他仍背叛了拿步高；更加執拗頑固，總不肯歸依上主，以色列的天主。
Bende nongʼanyo ni ruoth Nebukadneza mane okete mokwongʼore gi nying Nyasaye. Ne toke obedo matek ta kendo chunye ne ok odewo mondo oduog ir Jehova Nyasaye ma Nyasach Israel.
14 此外，所有的司祭首長和百姓罪上加罪，仿傚了異族所行的一切醜惡之事，污辱了上主在耶路撒冷祝聖的殿宇。
To bende jotelo madongo duto mag jodolo kod ji nomedo bedo joma ok jo-ratiro, ka giluwo timbe mamono mag oganda kendo ne gichido hekalu mar Jehova Nyasaye mane osepwodho Jerusalem.
15 上主他們祖先的天主，由於愛惜自己的百姓和自己的居所，時常不斷派遣使者警戒他們；
Jehova Nyasaye, ma Nyasach kweregi nooronegi wach kokalo kuom jootene kinde ka kinde nikech nokecho joge kod kar dakne.
16 無奈他們都嘲笑了天主的使者，輕視了他的勸告，譏笑了他的先知，致使上主的怒火發洩在他的百姓身上，直到無法救治。
To negimedo jaro joote Nyasaye ka gichayo wechene kendo ka ginyiero jonabi mage nyaka mirima nomako Jehova Nyasaye kod joge maonge kaka dikony.
17 因此，上主使加色丁人的君王前來攻打他們，用刀將他們的壯丁在聖殿裏殺死，沒有憐恤他們的幼男少女，以及白髮耆老；上主將所有的人都交在敵人手中。
Omiyo ne okelonigi ruodh jo-Babulon mane onego yawuotgi matindo gi ligangla e kama ler mar lemo kendo ne ok okecho wuowi kata nyako, ngʼat motegno kata jaduongʼ moti. Nyasaye nochiwogi duto e lwet Nebukadneza.
18 加色丁人王又將天主殿內所有的大小器皿，上主殿內的寶物，君王和朝臣的寶物，都帶往巴比倫，
Nokawo gige lemo duto madongo gi matindo mane nitiere e hekalu mar Nyasaye, kod gik mane okan e hekalu mar Jehova Nyasaye gi gik moko duto mane okan e od ruoth kod od jodonge moterogi Babulon.
19 焚毀了上主的殿宇，拆壞了耶路撒冷的城牆，燒了城中所有的宮殿，毀壞了城內一切珍貴的器皿；
Ne giwangʼo hekalu mar Nyasaye kendo negimuko ohinga mar Jerusalem; mane giwangʼo ute ruoth duto kendo negiketho gimoro amora ma nengogi tek mane ni kanyo.
20 凡免於刀下的人，都被擄到巴比倫去，作他及他子孫的奴僕，直到波斯帝國興起。
Nokawo jogo mane otony e nek mag ligangla noterogi e twech Babulon kendo olokogi wasumbinige kod mag yawuote nyaka ochopo ndalo mane jo-Pasia okawe loch.
21 這樣，就應驗了上主藉耶肋米亞的口所說的話：「直到這地域補享了它的安息年，應該在荒蕪期中獲享安息，直到七十年。」[居魯士頒發上諭]
Piny nobedo mamor koyudo yweyone mag Sabato, kinde duto mane odongʼ gunda, nyaka higni piero abiriyo orumo mana kaka wach Jehova Nyasaye nowacho gi dho Jeremia.
22 波斯王居魯士元年，為應驗上主藉耶肋米加的口所說的話，上主感動了波斯王居魯士的心，叫他出一道號令，向全國頒發上諭說：「
E higa mokwongo mar loch Sairas ruodh Pasia, mondo ochop singo mar wach Jehova Nyasaye mane Jeremia okoro, Jehova Nyasaye nowuoyo gi chuny Sairas ruodh Pasia mondo ogol lendo e pinye duto koketo e ndiko kama:
23 波思王居魯士這樣說：上主的神「雅威，」將地上萬國交給了我，囑咐我在猶大的耶路撒冷為他建築一座殿宇，你們中間凡作他子民的，可以上去；願他的神與他同在! 」
Ma e gima Sairas ruodh Pasia wacho: “‘Jehova Nyasaye, ma Nyasach polo osemiya pinjeruodhi duto manie piny kendo oseyiera mondo agerne hekalu e Jerusalem manie piny Juda. Ngʼato angʼata kuom joge manie dieru, nyalo dhi kendo mad Jehova Nyasaye ma Nyasache bed kode.’”
