歷代志下 35
1 [慶祝逾越節]事後，約史雅王在耶路撒冷向上主舉行逾越節；正月十四日宰殺了逾越節羔羊，
Hina bagade Yousaia da Hina Godema nodone, Yelusalemega Baligisu Lolo Nasu hamoi. Eso ba: , oubi agega, ilia da Lolo Nasu hamoma: ne, ohe medole lelegei.
2 分派了司祭的職務，勉勵他們在上主殿內服務；
E da gobele salasu dunu, ilia Debolo Diasu ganodini hawa: hamosu amo ilima ilegei. Amola amo noga: le hawa: hamoma: ne, e da ilia dogo denesima: ne sia: i.
3 然後對那些教誨以色列民眾並祝聖於上主的肋未人說：「你們應將約櫃放在以色列王達味的兒子撒羅滿所建的殿裏，不必再用肩扛；從今以後，只應為上主你們的天主，和他的人民以色列服務。
Amola e da Lifai fi dunu (ilia da Isala: ili fi ilima olelesu dunu, Hina Gode Ea momogili gagai galu) ilima amane hamoma: ne sia: i, “Dilia Gode Ea Hadigi Gousa: su Sema Gagili amo Debolo Diasu (hina bagade Soloumane, Da: ibidi egefe ea gagui) amo ganodini ligisima. Dilia amo soge eno, soge enoga gaguli ahoasu hou fisili, guiguda: dilia Hina Gode amola Ea fi Isala: ili dunu ilima hawa: hamoma.
4 你們應依家族和班次，照以色列王達味和他的兒子撒羅滿所規定的，自做準備；
Dilia sosogo fi defele, amola dilia hawa: hamosu amo hina bagade Da: ibidi amola egefe hina bagade Soloumane ela dilima ilegei, amo defele, Debolo Diasu ganodini hawa: hamoma.
5 要按照家族的班次，照平民兄弟們的需要，在聖殿內值班，每班內應有幾個肋未家族的人。
Dilia Isala: ili sosogo fi afae afae noga: le fidima: ne momagema.
6 應宰殺逾越節羔羊，聖潔自己，為你們弟兄預備一切，全照上主藉著梅瑟吩咐的進行。」
Dilia Baligisu Lolo Nasu sibi mano amola goudi huluane medole legema: ne momagema. Amaiba: le, Isala: ili fi dunu da hamoma: ne sia: i amo Hina Gode da Mousese ea lafidili, ninima i, amo noga: le fa: no bobogema: ne, dilia nigima: dodofema, amola gobele salimusa: ohe momagema.”
7 約史雅於是送給了百姓綿羊羔和山羔羊，凡三萬隻，為在場的人作逾越節的祭品；此外，還有公牛羊三千頭，全是出於君王所有的。
Yuda fi dunu da Baligisu gobele salasu hamoma: ne, hina bagade Yousaia da hina: ohe fofoi wa: i amoga sibi, sibi mano amola goudi mano gilisi 30,000 agoane, amola bulamagau gawali 3,000 agoane i.
8 他的朝臣也自願給百姓、司祭和肋未人贈送祭品。天主聖殿的主管希耳克雅、則加黎雅和耶希耳，送給了司祭們二千六百之羔羊，三百頭公牛，作為逾越節的祭品。
Yousaia eagene ouligisu dunu da gobele salasu ohe mogili, dunudafa, gobele salasu dunu amola Lifai fi dunu ilima i. Amola Debolo Diasu ouligisu dunu amo gobele salasu dunuma sibi mano 2,600 agoane, goudi mano mogili amola bulamagau gawali 300 agoane amo gobele salima: ne ilima i.
9 肋未人的領袖苛納尼雅和他的兩個兄弟舍瑪雅和乃塔乃耳，以及哈沙彼雅、耶依耳和約匝巴得，送給了肋未人五千隻羔羊，五百頭公牛，作為逾越節的祭品。
Lifai fi ouligisu dunu amo Gononia, Siema: ia, Nida: niele (Siema: ia eya), Ha: siabaia, Yiaiele amola Yosaba: de - ilia da sibi mano amola goudi waha debe mogili 5000 agoane, amola bulamagau gawali 500 agoane - amo Lifai dunu ilia gobele salimusa: ilima i.
10 職務安排好了以後，司祭各站在自己的地方，肋未人亦各按班次，照君王所吩咐的，站在自己的地方，
Baligisu Lolo Nasu liligi huluane da momagei dagoloba, hina bagade da amo hamoma: ne sia: beba: le, gobele salasu amola Lifai fi dunu da ilila: sogebiga dadalei.
11 宰殺逾越節羔羊，司祭由他們手中接過血來灑，肋未人繼續剝去牲皮，
Ilia da sibi mano amola goudi medole lelegelalu, Lifai fi dunu da ilia gadofo houga: i. Gobele salasu dunu da maga: me oloda da: iya fogagaga: la: i.
12 將應燒的一份取出來，交給平民按家族分成的小組，叫他們依照梅瑟法律所載，奉獻給上主；他們也照樣奉獻了公牛。
Amalalu, ilia da Mousese ea Sema dedei defele, Hina Godema gobele salimusa: , ilia da sosogo fi afae afae ilima amo ohe gogo fane i.
13 然後按照常例，用火烤熟逾越節羔羊，用鍋或鼎，或罐煮熟其於奉獻的聖物，迅速分給百姓。
Lifai fi dunu da God Ea hamoma: ne sia: i dedei defele, Baligisu gobele salasu ohe liligi amo laluma gobele gala: i. Amola ilia da hadigi iasu liligi amo gobele nasu ofodo, sosobeni amola gaga ganodini gobei. Amalalu, ilia hedolowane hu gobei amola dunu ilima sagoi.
14 這以後纔為自己和司祭預備，因為亞郎的子孫司祭們，直到晚上，忙於奉獻全燔祭和脂油，故此肋未人應為自己，也為亞郎的子孫司祭準備一切。
Amalu, Lifai fi dunu da ili manusa: , amola Elane egaga fi gobele salasu dunu ili moma: ne, hu momagele legei. Bai gobele salasu dunu da hawa: hamonanawane gasi. Ilia da ohe mogili gogo gobele sali, amola eno ohe amoga sefe duga: i, amo gobele sali.
15 阿撒夫的後裔歌詠者，遵照達味、阿撒夫、赫曼和王的先見者耶杜通的規定，立在自己的地方；門丁看守各門，無須離開自己的職守，因為有他們的弟兄肋未人為他們準備。
Da: ibidi ea musa: hamoma: ne sia: i defele, Lifai fi amola A: isa: fe sosogo gesami hea: lala dusu dunu, ilia da ilila: hawa: hamosua lefulubi ba: i. Ilia dio da A: isa: fe, Hima: ne amola Yediudane (hina bagade ea balofede dunu). Debolo Diasu logo ga: su sosodo aligisu dunu da ilia sosodo aligisu sogebi fisili hame ahoasu. Bai Lifai fi dunu oda da Baligisu Lolo ilia moma: ne momagei.
16 這樣，一切為供奉上主，守逾越節，在上主的祭壇上奉獻全燔祭的事務，當日都依照約史雅王的吩咐準備好了。
Amaiba: le, hina bagade Yousaia ea hamoma: ne sia: i defele, ilia da Baligisu Lolo Nasu amola oloda da: iya gobele salasu hou, amo huluane ilia da Hina Godema nodomusa: hamoi.
17 在場的以色列子民當時便舉行逾越節，並舉行無酵節七天。
Eso fesuale amoga, Isala: ili fi dunu huluane Yelusalemega esalu, ilia da Baligisu Lolo Nasu amola Agi Yisidi Hame Sali Lolo Nasu hahawane hamoi.
18 自先知撒慕爾時日以來，在以色列就從未曾舉行過這樣的逾越節；以色列各君王也沒有舉行過像約史雅同司祭、肋未人，在場的猶大和以色列民眾，並耶路撒冷居民所舉行的這逾越節。
19 這次逾越節是在約史雅第十八年上舉行的。]約史雅逝世]
Balofede dunu Sa: miuele ea fifi misi eso amogalu, ilia agoane hamedafa hamosu. Isala: ili hina bagade musa: fifi masu, ilia da Baligisu Lolo Nasu amo hina bagade Yousaia, gobele salasu dunu, Lifai fi dunu amola Isala: ili amola Yuda amola Yelusaleme fi dunu ilia da Yousaia ea ouligisu ode 16 amoga hamoi, agoai afae hamedafa hamoi.
20 這些事以後，約史雅修理完了聖殿，埃及王乃苛上來攻打幼發拉的河畔的加革米士。約史雅便出兵抵抗他。
Hina bagade Yousaia da Debolo Diasu hou noga: le hahamoi. Amogalu, Idibidi hina bagade Nigou da ea dadi gagui wa: i oule, Gagimisi moilai bai bagade (Iufala: idisi Hano bega: dialu) amo doagala: musa: wa: i misi. Yousaia da e gagabomusa: dawa: i.
21 乃苛派使者對約史雅說：「猶大王，我與你有什麼關係﹖我今天來不是攻擊你，而是要進攻幼發拉的河，並且天主吩咐我急速前進；你不要干預天主的事，因為天主與我同在，免得他毀滅你。」
Be Nigou da Yousaiama amo sia: adoma: ne sia: si, “Yuda hina bagade! Amo gegesu na waha gegenanebe da dia liligi hame. Na da dima hame gegena misi. Be na da na ha lai dunuma gegena misi. Amola Gode da hedoloma: ne nama adoi. Gode da nama gaiba: le, E da di gugunufinisisa: besa: le, na logo mae hedofama!”
22 約史雅不但不轉身離去，反而堅持要攻打他，不聽從天主藉乃苛所說的話，遂到默基多平原去作戰。
Be Yousaia da dafawane gegemusa: dawa: i. E da Gode Ea sia: , Nigou ea lafidili sia: be, amo nabimu higa: i galu. Amaiba: le, e da ea da: i afadenene, Migidou umi amoga gegemusa: asi.
23 弓手射傷了約史雅王，王對自己的僕人說：「我受了重傷，將我帶走! 」
Gegenana, Idibidi dunu da gala: gonoba, hina bagade Yousaia da ludi dagoi. E da ea hawa: hamosu dunuma amane sia: i, “Na da se bagade nababeba: le, na enodi gaguli masa!”
24 他的僕人將他由所乘的車中抱出來，放在另一輛車上，帶到耶路撒冷，王去了世，葬在他祖先的墳墓裏。全猶大和耶路撒冷都舉喪哀悼約史雅，
Ilia da e sa: liode da: iya dialu, laleguduli, eno sa: liode da: iya ligisili, Yelusalemega gaguli asi. Amogawi, e da bogobeba: le, ilia da ea da: i hodo amo hina bagade ilia bogoi gele gelaba ligisila asi. Yuda fi dunu amola Yelusaleme fi dunu huluane da e bogoiba: le didigia: i.
25 耶肋米亞為約史雅作了一首輓歌，所有歌唱的男女都唱這首歌詞來哀悼約史雅，直到今日，甚至在以色列中成了常例。這些歌詞都載在輓歌集內。
Balofede dunu Yelemaia da Yousaia dawa: musa: , fofagini gesami hahamoi. Wali, Isala: ili gesami hea: su dunu amola uda da Yousaia ea hou dawa: beba: le, didigia: sea, ilia da amo gesami hea: sa. Amo gesami hea: su da fofagini gesami hea: su dedei buga ganodini dedene legei dagoi.
26 約史雅其餘的事蹟，以及他遵循上主法律所載而行的大業，
Yousaia ea hamonanu huluane - ea Hina Godema asigi hou, ea Sema amoma nabasu hou,
27 和他前後所行的事蹟，都記載在以色列和猶大列王時錄上。
amola ea hawa: hamonanu hemosu asili dagosu - amo huluane da “Isala: ili amola Yuda hina bagade ilia Hamonanu Meloa”, amo ganodini dedene legei.
