歷代志下 33
1 [默納舍崇拜偶像]默納舍登極時年十二歲，在耶路撒冷作王凡五十五年。
Nifolo taoñe ro’amby t’i Menasè te niorotse nifehe, le nifehe limampolo taoñe lim’ amby e Ierosalaime ao;
2 他行了上主視為惡的事，仿傚上主從以色列子民前驅逐的異民所行的可恥之事。
naho nitolon-karatiañe am-pivazohoa’ Iehovà, manahake ty haloloa’ o kilakila’ ondaty niroahe’ Iehovà aolo’ o ana’ Israeleoo.
3 他重建了他父親希則克雅所拆毀的高丘，又為巴耳建立了祭壇，製造阿舍辣，叩拜奉事天上的萬象。
Rinanji’e indraike o tamboho rinoba’ Iekizkia rae’eo naho nampitroara’e kitrely o Baaleo naho nitsenea’e Asere; naho nitalahoa’e vaho nitoroñe i valobohòn-dikerañey.
4 雖然上主曾指著聖殿說過：「我要將我的名永遠立在耶路撒冷，」他仍在上主殿內建立了一些祭壇；
Le namboara’e kitrely añ’ anjomba’ Iehovà ao, ie nanao ty hoe t’Iehovà: E Ierosalaime ao nainai’e ty hampipohako ty añarako.
5 且在上主殿的兩庭院內，為天上萬象建立了一些祭壇；
Le nandranjia’e kitrely iaby i valobohòn-dikerañey an-kiririsa roe’ i anjomba’ Iehovày.
6 使自己的兒子在本希農山谷中經火，行占卜，邪術，立招魂師和術士；不斷行上主視為惡的事，惹上主發怒。
Nampirangae’e añ’afo am-bavatanen’ ana’ i Hinome ao o ana’eo naho nañandro naho nanikily naho namoreke naho nitroboen-jiny naho kokolampa; vaho nitolon-kaloloañe am-pivazohoa’ Iehovà, hiviñera’e.
7 他又在天主殿內立了他所彫製的偶像；雖然論及這殿天主曾對達味和他的兒子撒羅滿說過：「我要在這殿內，和在我由以色列各支派所選出的耶路撒冷城，立我的名，直到永遠。
Le napo’e añ’ anjomban’ Añahare ao ty saren-drahare nitsene’e, ie fa nanao ty hoe amy Davide naho amy Selomò t’i Andrianañahare, te, Ami’ty anjomba toy, e Ierosalaime etoa, i jinoboko amy ze hene’ fifokoa’ Israeley ty hampijadoñako ty añarako nainai’e;
8 只要以色列人遵行我藉梅瑟所吩咐他們的一切法律、典章和律例，我不再使他們的腳，離開我賜予你們祖先的土地。」
le tsy hasintako an-tane’ tinendreko aman-droae’ areo ty fandia’ Israele naho ambena’ iareo ty hanao ze nandiliako iareo amy Hake ao iaby naho amo fañè vaho fepetse am-pità’ i Mosèo.
9 但默納舍誘惑猶大和耶路撒冷的居民行惡，甚至上主由以色列子民前所消滅的那些民族。[默納舍受罰改過]
Le nampanan-kakeo o mpimone’ Ierosalaimeo t’i Menasè, nandikoara’ iareo ty haratia’ o kilakila’ ondaty rinotsa’ Iehovà aolo’ o ana’ Israeleoo.
10 為此，上主曾警告莫舍納和他的百姓，但是他們不肯聽從。
Mbore nitsara amy Menasè naho ondati’eo t’Iehovà, fe tsy nañaoñe.
11 因此，上主使亞述王的將官前來攻打他們，用鉤子勾住默納舍，用鎖鏈鎖住，解送到巴比倫。
Toly ndra nampivotrahe’ Iehovà am’ iereo o mpifehem-balobohò’ i mpanjaka’ i Asoreio naho nendese’ iareo am-porengotse t’i Menasè, vinahotse an-torisike vaho nasese mb’e Bavele añe.
12 默納舍在這患難中，呼求了上主他的天主，在他祖先的天主前，大發謙卑，
Aa ie nisotry, le nipay Iehovà Andrianañahare’e vaho nidrakadrakak’ añatrefan’ Añaharen-droae’e;
13 哀懇上主，上主便俯允了他的祈求，垂聽了他的哀禱，使他歸回耶路撒冷，恢復了他的王位；默納舍這才知道只有上主是天主。[掃除偶像]
le nitoreova’e; aa le niferenaiña’e naho jinanji’e i halali’ey naho nendese’e nimpoly mb’e Ierosalaime, mb’am-pifehea’e ao vaho nifohi’ i Menasè amy zao te Iehovà ro Andrianañahare.
14 此後，默納舍在達味城外另築了一道城牆，西邊由谷內的基紅起，直到魚門，將敖斐耳圍起，且將城牆加建的很高；在猶大各堅城內派有將帥駐守。
Ie añe le namboare’e kijoly alafe’ i rova’ i Davidey, añ’ ila’ ahandrefa’ i Gihone, am-bavatane eo, pak’ amy fimoahañe an-dalambeim-piañey, niarikatoke ty Ofele naho nampitroare’e an-tiotiotsey; le nampijadoña’e mpifehen-dahindefoñe o rova-fatrats’ Iehoda iabio.
15 又從上主殿內除去了外神和偶像，將他在上主殿的山上和耶路撒冷所建立的祭壇，都一律拆毀，拋在城外，
Le nafaha’e o ndrahare ankafankafao naho i samposampon-draha añ’ anjomba’Iehovày naho ze fonga kitrely niranjie’e an-kaboa’ i anjomba’ Iehovày naho e Ierosalaime ao vaho navokovoko’e alafe’ i rovay.
16 重修了上主的祭壇，在上面獻和平祭和感恩祭，命令猶大人只奉事上主以色列的天主。
Le nisomontie’e ty kitreli’ Iehovà naho nañenga sorom-pañanintsiñe naho fañandriañañe añama’e vaho linili’e t’Iehoda ty hitoroñe Iehovà Andrianañahare’ Israele.
17 但是民眾仍然在高丘獻祭，不過只巷上主天主獻祭。[默納舍逝世]
Fe mb’e nisoroñe amo tambohoo ondatio, fa toe amy Iehovà Andrianañahare’ iareo.
18 默納舍其餘的事蹟，以及他巷天主所發的禱詞，並諸先見者奉上主，以色列天主的名對他所說的話，都記載在以色列列王實錄上。
Aa le ty ila’ o fitoloña’ i Menasèo naho i halali’e aman’ Añahare’ey naho ty saontsi’ o mpioniñe nisaontsy ama’e ami’ ty tahina’ Iehovà Andrianañahare’ Israeleo; oniño t’ie misokitse amo fitoloñam-panjaka’ Israeleo.
19 他如何祈禱和上主如何應允，他未自卑以前的一切罪惡和不忠，以及他在何處建立高丘，立阿舍辣和彫刻的偶像等事，都記載在諸先見者的言行錄上。
Le i fitoreo’ey naho i niferenaiñañ’ azey naho o hakeo naho tahi’e iabio naho o toetse namboara’e tambohoo naho nampitroara’e Asere naho saren-draha sinokitse aolo’ t’ie nire-batañe; inao, t’ie misokitse amo talilim-pioniñeo.
20 默納舍與他的祖先同眠，葬在他王宮的花園裏；他的兒子阿孟繼位為王。[阿孟登極]
Aa le nitrao-piròtse aman-droae’e t’i Menasè vaho nandimbe aze nifehe t’i Amone ana’e.
21 阿孟登極時年二十二歲，在耶路撒冷作王二年。
Roapolo taoñe ro’amby t’i Amone te niorotse nifehe vaho nifehe roe taoñe e Ierosalaime ao,
22 他行了上主視為惡的事，全如同他父親默納舍；向他父親默納舍所彫刻的一切偶像獻祭膜拜，
le nanao ze haratiañe ampivazohoa’ Iehovà manahak’ i Menasè rae’e; le nisoroña’ i Amone iaby o sare-sokitse niranjien-drae’eo vaho nitoroñe iareo.
23 從沒有像他父親默納舍在上主面前自謙自卑過；阿孟只知罪上加罪。
Tsy nire-batañe añatrefa’ Iehovà re manahake ty fireham-bata’ i Menasè rae’e, fe nitombo avao ty hakeo’ i Amone.
24 為此，他的臣僕共謀造反，在宮中將他殺死。
Aa le nikilily aze o mpitoro’eo vaho vinono’ iareo añ’ anjomba’e ao.
25 當地的人民卻將所有反叛阿孟王的人都殺了，立他的兒子約史雅繼位為王。
Fe zinevo’ ondati’ i taneio ka o nikinia i Amone mpanjakao; le nanoe’ o mpimone’ i taneio mpanjaka’ t’Iosià ana’e handimbe aze.
