歷代志下 20
1 [聯軍進襲猶大]此後，摩阿布人、阿孟人，還有一些瑪紅人前來供打約沙法特。
Fa: no, Moua: be amola A: mone fi dunu ilia dadi gagui wa: i da ilia na: iyado fidisu fi Miunimi amo gilisili, Yuda fi doaga: la: le, ilia soge golili sa: i.
2 有人來告訴約沙法特說：「由海那邊，由厄東有一支大軍前來攻擊你；他們現已到達哈匝宗塔瑪爾，即恩革狄。」
Sia: adola ahoasu dunu mogili, ilia da hina bagade Yihosiafa: dema misini, amane sia: i, “Idome dadi gagui wa: i bagade da Bogoi Hano Wayabo na: iyado amoga dima doagala: musa: maha. Ilia da Ha: sasoneda: ima (eno dio da Enegidai) amo hasalasili, susugui dagoi.
3 約沙法特害了怕，一面懇求上主，一面宣佈全猶大禁食。
Yihosiafa: de da beda: ga, Hina Godema ea hamomu logo olelema: ne sia: ne gadoi. Amalalu, e da Yuda dunu huluane ha: i mae nawene esaloma: ne sia: i.
4 猶大人遂集會，求上主援助；猶大各城的人也前來祈求上主。[約沙法特的禱詞]
Yuda soge moilai bai bagade fi dunu mogili bagohame da Hina Gode Ea fidisu adole ba: ma: ne, Yelusalemega misi.
5 約沙法特在猶大和耶路撒冷的會眾中，站在上主殿宇的新院前，
Ili amola Yelusaleme fi dunu da Debolo Diasu ea gaheabolo gagoi amo ganodini gilisi. Hina bagade Yihosiafa: de da ili midadi lelu,
6 說「上主，我們祖先的天主! 你不是天上的天主嗎﹖你不是治理萬國萬民的麼﹖你手中有能力和權威，沒有誰能抵抗你。
ilia huluane nabima: ne, amane sia: ne gadoi,” Ninia aowalalia Hina Gode! Di da Hebene ganodini esala, osobo bagadega fifi asi gala huluanedafa ouligisa! Di da baligili gasadafa amola dunu afae dima gegemu da hamedei.
7 我們的天主! 不是你將這地方的居民，在你百姓以色列面前趕走，將這地方永遠賜給了你友人亞巴郎的後代嗎﹖
Di da ninia Gode! Dia fi dunu Isala: ili da amo soge ganodini golili daloba, Di da guiguda: esalebe fi dunu amo sefasili, amo soge dia na: iyado A: ibalaha: me egaga fi dunu, ilia eso huluane amoga esaloma: ne, ilima i.
8 他們現在住在這地方，並在這地方為你的名建造了聖殿說：
Ilia da amogawi esalu, Dima nodomusa: , Debolo Diasu gagui.
9 如果我們遭遇了禍患，刀兵災害，或瘟疫饑饉，我們站在這殿前和你面前，在災難中向你呼籲，你必予以垂聽，施行拯救，因為你的名在這殿內。
Ilia da dawa: i dagoi - gugunufinisisu da ilima se imunusa: doaga: sea - gegesu, olo bagade, ha: bagade, - ilia da amo Dima nodone sia: ne gadomusa: gagui Debolo Diasu midadi leluwane, Dima ili fidima: ne sia: ne gadoloba, Dia da ili sia: ne gadosu naba: loba amola ili gaga: la: loba.
10 現在你看，阿孟人、摩阿布人以及色依爾山中的人，這些人是以色列出離埃及時，你曾禁止以色列侵犯，以色列便繞道遠離，未加消滅的人。
Be wali A: mone amola Moua: be amola Idome fi dunu da nini doagala: i dagoi. Ninia aowalali da Idibidi fisili, ga ahoanoba, Di da ilia soge ganodini mae masa: ne sia: i. Amaiba: le, ninia aowalali da ilia soge sisale, ili hame gugunufinisi.
11 你看他們如何報復我們要來驅逐我們離開你賜予我們為基業的地方。
Be wali ili da ninima agoane dabesa. Ilia da soge amo Dia ninima i, amoga nini sefasimusa: misi.
12 我們的天主，你不懲罰他們麼﹖我們實在沒有力量抵抗來攻擊我們的這支龐大的軍隊，我們也不知道該作什麼，我們的眼睛惟有仰望你。」
Dia da ninia Gode! Se iasu bagade ilima ima! Bai ninia da amo dadi gagui wa: i bagade ilima gegemu hamedei ba: sa. Ninia adi hamoma: beyale hamedafa dawa: Be ninia Dia fidisu hogosa.”
13 當時全猶大民眾，連他們全家妻子兒女，都立在上主面前。[先知預報勝利]
Yuda dunu, ilia uda amola mano, ilia huluane da Debolo Diasu ganodini lefulubi ba: i.
14 上主的神在會眾中臨於肋未人阿撒夫的後裔，瑪塔尼雅的玄孫，耶依耳的曾孫，貝納雅的孫子，則加黎雅的兒子雅哈齊耳身上，
Hina Gode Ea A: silibu Hadigidafa da Lifai dunu afae gilisisu ganodini esalu. ema aligila sa: i. Ea dio da Yaha: isiele, Segalaia egefe. E da A: isa: fe egaga fi dunu amola ea fifi mabe da A: isa: fe, Ma: danaia, Yiaiele amola Bina: ia.
15 他遂說：「全猶大人耶路撒冷的居民以及約沙法特王，都要靜聽! 上主這樣對你們說：你們不要為這支龐大軍隊害怕，因為戰爭不在乎你們，而在乎天主。
Yaha: isiele da amane sia: i, “Hina bagade! Amola Yuda amola Yelusaleme fi dunu huluane! Hina Gode da amane sia: sa, ‘Dilia mae beda: ma amola mae da: i dioma! Amo dadi gagui wa: i bagade ilima gegemu mae beda: ma!’ Hina Gode Hi fawane da gegesu ouligimu. Dilia hame!
16 明天你們要下去迎敵，他們要由漆茲山坡上來，你們要在耶魯耳曠野前的谷口遇到他們。
Aya, ilia da Sisi adobo gigadofa ahoasu amoga heda: sea, ili doagala: ma. Dilia da fago dibi amo da wadela: i hafoga: i soge Yiliuele moilai gadenene dialu, amogawi ilima wa: i disimu.
17 這次你們無須交戰，只須佈陣以待，觀看上主為你們所行的救援。猶大和耶路撒冷，不必畏懼，不必害怕! 明天你們只管出去迎敵，因為上主與你們同在。」
Dilia da amo gegesu hame hamomu. Udigili dadalele ouesalumu. Amasea, dilia da Hina Gode dilima hasalasu iabe ba: mu. Yuda amola Yelusaleme fi dunu! Mae gigiluma amola mae beda: ma! Gegemusa: masa! Amola Hina Gode dili esaloma!”
18 約沙法特遂俯首至地，猶大民眾和耶路撒冷居民也都俯伏在上主面前，朝拜上主。
Amalalu, hina bagade Yihosiafa: de da osoboga beguduli mi bugila sa: i. Amola dunu huluane da e gilisili beguduli, Hina Godema nodoi.
19 刻哈特子孫和科辣黑子孫中的肋未人起立，引吭高歌，讚頌上主以色列的天主。[凱旋歸來]
Lifai fi sosogo amo Gouha: de amola Goula, amo dunu da wa: legadole, ha: giwane Isala: ili Hina Godema nodone wele sia: i.
20 次日，他們一早就起來，開往特科亞曠野；在出發時，約沙法特立起來說：「猶大和耶路撒冷的居民，請聽我的話! 你們信賴上主你們的天主，必保生命；相信他的先知，必定勝利。」
Hahabedafa, dunu huluane da wadela: i soge Degoua moilai gadenene dialu, amoga asi. Ilia da muni ahoanoba, Yihosiafa: de da ilima amane sia: i, “Yuda amola Yelusaleme fi dunu! Dilia da dilia Hina Gode Ea hou dafawaneyale dawa: sea, gasawane lelumu. Dilia Ea balofede dunu ilia sia: ne iasu dafawaneyale dawa: sea, didili hamomu.
21 他與百姓商定之後，便派歌詠人員讚頌上主，身穿聖潔服裝，走在軍隊面前，歌頌說：「你們應讚頌上主，因為他的慈愛永遠常存! 」
Yihosiafa: de da dunu huluane ilia fada: i sia: nababeba: le, e da gesami hea: lala dusu dunuma, ilia abula amo da hadigi esoga ga: sa, amo ga: sili, dadi gagui wa: i bisili mogodigili, agoane gesami hea: ma: ne sia: i, ‘Hina Godema nodoma! Bai Ea asigidafa hou da mae fisili, eso huluane dialumu.
22 他們正歌詠讚美時，上主派出伏兵，襲擊了那些來攻擊猶大的阿孟人、摩阿布人和色依爾山地的居民；他們便被擊敗了。
Ilia da muni gesami hea: lalu, Hina Gode Ea hamobeba: le, ilima doagala: mu dunu da beda: gia: i.
23 阿孟人和摩阿布人起來攻擊色依爾山地的居民，決心將他們殺盡滅絕；殲滅了色依爾山地居民以後，他們又自相殘殺。
A: mone amola Moua: be fi dunu da Idome dadi gagui wa: i ilima doagala: le, dafawane gugunufinisi dagoi. Amalalu, A:mone amola Moua: be fi ilia sinidigili, ili gobele nimiwane gegei.
24 猶大人到了俯瞰曠野的高崗上，觀望大軍，見伏屍遍野，沒有一個逃脫的。
Yuda dadi gagui wa: i dunu da diasu gado gagagula heda: i, hafoga: i soge ganodini dialu, amoga doaga: loba, ilia ha lai ilima ba: loba, dunu huluane osoboga bogoi dialebe ba: i. Dunu afae hame bogoi esalebe hamedafa ba: i.
25 約沙法特遂帶他的軍民去掠奪敵人的財物，見有大批的牲畜、財物、衣服和寶物；足足掠取了三天，奪得的財物多得不能攜帶，因為實在太多。
Yihosiafa: de da liligi sugumusa: doaga: loba, ilia da bulamagau bagohame, gegesu liligi, abula amola eno noga: idafa liligi dialebe ba: i. Ilia da eso udianaga, amo liligi sugumusa: esalu. Be liligi bagohameba: le, huluane lidimu hamedei ba: i.
26 第四天，他們聚集在巴辣加谷，在那裏讚頌了上主，為此給那地起名叫巴辣加谷，直到今天。
Eso biyaduga, ilia da Belaga Fago amoga Hina Gode Ea hamobeba: le, Ema nodomusa: gilisi. Amaiba: le, ilia amo fagoga” Belaga “(nodosu) dio asuli.
27 此後，猶大和耶路撒冷所有的軍民，由約沙法特率領，凱旋回了耶路撒冷，因為上主使他們戰勝仇敵，因而異常歡樂，
Yihosiafa: de da ea dadi gagui wa: i hahawane Yelusalemega oule asi. Bai Hina Gode da ilima ha lai dunu hasasali dagoi.
28 都彈著琴，鼓著瑟，吹著號，來到耶路撒冷，進了上主的殿。
Ilia da Yelusaleme moilai bai bagadega doaga: loba, ilia da Debolo Diasuga mogodigili ahoanoba, gesami hea: lala dusu dunu da sani baidama dunanu amola dalabede fulabolalu.
29 列國的民族一聽說上主擊敗了以色列的敵人，都對天主起了恐怖的心。
Fifi asi gala huluane amo da Hina Gode da Isala: ili ha lai dunu hasasali dagoi, amo nabaloba, ilia bagadewane bedagia: i.
30 約沙法特的王國於是獲享太平，因為上主賜給他四境平安。[對約沙法特的短評]
Amaiba: le, Yihosiafa: de da olofoiwane Isala: ili soge ouligi. Amola Gode da ea soge la: idi la: idi gaga: i dagoi.
31 約沙法特為猶大王，即位時年三十五歲，在耶路撒冷為王凡二十五年；他的母親名叫阿組巴，是史肋希的女兒。
Yihosiafa: de da lalelegele, ode 35 esalu, e da muni Yuda hina bagade hamoi, amola e da ode 25 agoanega Yelusaleme moilai bai bagadega esalu, Yuda soge fi ouligilalu. Ea: me da Asiuba (Siailihai idiwi)
32 約沙法特走了他父親阿撒的道路，未偏左右，行了上主視為正義的事；
Ea eda A: isa da ea bisili hamoi defele, e da Hina Gode hahawane ba: ma: ne, moloidafa hou hamoi.
33 只是丘壇沒有剷除，人民仍沒有全心全意歸向他們祖先的天主。
Be ogogosu ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadosu sogebi da hame gugunufinisi ba: i, amola Yuda dunu ilia asigi dawa: su amola gasa huluane amoga, ilia aowalalia Hina Godema hame bu sinidigi.
34 約沙法特前後其餘的事蹟，都記載在哈納尼之子耶胡的言行錄上這言行錄收集在以色列列王實錄內。[船遭破毀]
Yihosiafa: de ea hou eno huluane, ea muni ouligisu hou amola dagosu ouligisu hou, amo huluane da “Yihiu, Hana: inai egefe ea Hamonana Meloa”, buga eno amo “Yuda hina bagade ilia Hamonanu Meloa”, ea la: idiga dedei, amo ganodini dedene legei.
35 此後，猶大王約沙法特與作惡多端的以色列王阿哈齊雅聯盟，
Eso afaega, Yuda hina bagade Yihosiafa: de da wadela: i hamosu Isala: ili hina bagade A: ihasaiama madelai.
36 合夥製造船隻，開往塔爾史士去；他們合力在厄茲雍革貝爾製造了一些船。
Ela da gilisili, hano wayabo bagade bega: moilai Isionegiba, amoga hano wayabo bagade da: iya foga mini masa: ne dusagai gilisi hamoi.
37 瑪勒沙人多達瓦的兒子厄里厄則爾講預言攻擊約沙法特說：「因為你與阿哈齊雅聯盟，上主必要破壞你所造的船隻。」後來那些船隻果然遭受破壞，未能開往塔爾史士。
Be Elaisa (Doudafa egefe. E da Malisia moilai bai bagadega misi) da Yihosiafa: dema amane sisane sia: i, “Di da A: ihasaiama madelaiba: le, Hina Gode da dia hamoi liligi gugunufinisimu.” Amalalu, amo dusagai huluane da mugului dagoiba: le, foga hamedafa mini asi.
