歷代志下 16
1 我我我阿撒當國第三十六年，以色列王巴厄沙來進攻猶大，在辣瑪修築工事，防止人同猶大王阿撒來往。
Trideset i šeste godine Asina kraljevanja navali izraelski kralj Baša na Judeju i stade utvrđivati Ramu da spriječi svako kretanje judejskom kralju Asi.
2 當時阿撒拿出上主殿內和王宮府庫中的金銀，送給住在大馬士革得阿蘭王本哈達得說：
Asa tada uze srebra i zlata iz riznice Doma Jahvina i kraljevskoga dvora i posla aramejskome kralju Ben-Hadadu, koji je stolovao u Damasku, i poruči mu:
3 「我與你之間，以及我父與你之間都立過約；現在我給你送來金銀作為禮品，請你廢除你與以色列王巴厄沙所立的約，使他離開我的國境。」
“Neka bude savez između mene i tebe i između moga i tvoga oca; evo, šaljem ti na dar srebra i zlata, hajde, raskini savez s izraelskim kraljem Bašom da bi otišao od mene.”
4 本哈達得聽從了阿撒王的話，即刻派軍長，去攻打以色列的城市，攻下了依雍、丹、阿貝耳瑪因和納斐塔里所有的屯貨城。
Ben-Hadad posluša kralja Asu i posla svoje vojskovođe na izraelske gradove te oni pokoriše Ijon, Dan, Abel Majinu i sve Naftalijeve gradove-skladišta.
5 巴厄沙一聽說這事，立即停止在辣瑪的工事。
A kada to Baša dozna, presta utvrđivati Ramu i obustavi posao.
6 阿撒王遂徵調全猶大人，將巴厄沙修築辣瑪所用的石頭和木材運走，用來修築革巴和米茲帕。[先見者哈納尼的斥責]
Tada kralj Asa sazva sve Judejce i oni odnesoše kamenje i drvo kojima je Baša utvrđivao Ramu, pa time utvrdiše Gebu i Mispu.
7 那時，先見者哈納尼來見猶大王阿撒，對他說：「因為你依靠了阿蘭，而沒有依靠上主你的天主，因此阿蘭王的軍隊脫離了你。
U to vrijeme dođe vidjelac Hanani k judejskom kralju Asi i reče mu: “Budući da si se oslonio na aramejskoga kralja, a nisi se oslonio na Jahvu, Boga svoga, vojska aramejskoga kralja izmakla ti je iz ruke.
8 雇士人和利比亞人不是一支很強大的軍隊嗎﹖戰車騎兵不是很多嗎﹖但幾時你依靠上主，他便將他們交在你的手中。
Nisu li Etiopljani i Libijci imali silne čete sa vrlo mnogo bojnih kola i konjanika? Pa kad si se oslonio na Jahvu, predao ti ih je u ruke.
9 上主的眼遍察各地，對所有專心忠於他的，他必大顯威能，加以扶助。你這事作得太無知了，今後你必要遭遇戰禍。」
Jer Jahve svojim očima gleda po svoj zemlji da bi se ohrabrili oni kojima je srce iskreno prema njemu. Ludo si u tome radio, zato će se od sada dizati ratovi na te.”
10 阿撒對先見者發怒，將他囚在獄中；王在這事上實在生了大氣，同時阿撒又虐待了一些百姓。[阿撒逝世 ]
Tada se Asa razgnjevi na vidioca i baci ga u tamnicu, jer se razjario na nj. U to je vrijeme Asa potlačio i neke iz naroda.
11 阿撒的前後事蹟，都記載在猶大和以色列列王實錄上。
I eto, Asina djela, od prvoga do posljednjeg, zapisana su u Knjizi o judejskim i izraelskim kraljevima.
12 阿撒當國第三十九年，患了足疾，病得十分嚴重；他在病中不求上主，而只求醫。
Razbolio se trideset i devete godine kraljevanja, od nogu, te mu se bolest veoma pogoršala, ali ni u bolesti nije tražio Jahvu nego liječnike.
13 阿撒在位四十一年逝世，與祖先同眠。
Tako Asa počinu sa svojim ocima i umrije četrdeset i prve godine svoga kraljevanja.
14 人們將他葬在達味城，自己所鑿的墳墓，將他放在床上面，滿堆香料，即照調香法所製的各種香料，又為他焚燒了很多的香料。
Sahranili su ga u grobnici koju bijaše iskopao sebi u Davidovu gradu i položili ga na odar što ga bijaše napunio miomirisima i mastima, zgotovljenima mastilačkom vještinom, i spalili mu ih vrlo mnogo.
