歷代志下 15
1 [阿匝黎雅的預言]那時，天主的神感動了敖德得的兒子阿匝黎雅，
Gode Ea A: silibu da A: salaia (Oudede egefe) ema aligila sa: i. Amola e da hina bagade A: isa ba: musa: asi. E da amane wele sia: i. “Hina bagade A: isa! Amola Yuda fi amola Bediamini fi dunu huluane! Na sia: nabima! Dilia da Hina Godema noga: le fa: no bobogesea, E da dilima gamu. Dilia E hogosea, E ba: mu. Be dilia E baligi fa: sea, E da dili fisidigimu.
2 他便出來迎接阿撒，對他說：「阿撒，全猶大和本雅明人，請聽我的話：幾時你們與上主同在，上主也與你們同在；如果你們尋求他，他必讓你們尋到；但如果你們離棄他，他必離棄你們。
3 將有一段長時期，以色列沒有真天主，沒有教導的司祭，也沒有法律；
Eso bagohame, Isala: ili fi da Godedafa hamedene, gobele salasu olelesu dunu hamedene, amola sema hamedenewane esalu.
4 但他們在遭離期間，必回心歸向上主，以色列的天主，必尋求他，他必讓他們尋到。
Be se nabasu da ilima doaga: loba, ilia da Isala: ili Hina Godema bu sinidigi. Ilia da E hogolalu, ba: i dagoi.
5 在那時期內，出入的人，都必得不到平安，各地所有的居民，必要遭受很大的混亂：
Amo esoga, dunu da hahawane halegale lalumu hamedei ba: i. Bai bidi hamosu amola wili gala: su, amo soge huluane ganodini ba: i.
6 這族攻擊那族，這城攻擊那城，因為天主必用種種災禍難為他們。
Fi afae da fi eno amo banenesi. Moilai bai bagade da eno moilai bai bagade amo banenesi. Bai Gode da amo se nabasu ilima i dagoi.
7 至於你們，你們應當堅強，你們的手不要發軟，因為你們的作為必獲得賞報。」[阿撒的宗教改革]
Be dilia da gasa fili, mae da: i dioma. Dilia hawa: hamobeba: le, bidi noga: i lamu.”
8 阿撒一聽見這些話和預言，便壯了膽，將在猶大和本雅明全境，以及在厄弗辣因山地所佔領的各城內的可憎之物，一概除掉，重修上主門廊前的上主的祭壇，
A: isa da A: salaia (Oudede egefe) amo ea ba: la: lusu sia: nababeba: le, ea dogo denesi. E da ogogosu ‘gode’ loboga hamoi liligi huluane Yuda soge, Bediamini soge amola moilai bai bagade huluane e da Ifala: ime sogega susugui, amo ganodini dialu amo mugululi fasi. Amola e da Hina Gode oloda amo da Debolo Diasu gagoi ganodini dialu, amo bu dodoa: i.
9 又召集了猶大和本雅明全民眾，以及在他們中間寄居的厄弗辣因人、默納協人和西默盎人，─因為有許多人由以色列來投奔阿撒，因為他們看見上主，他的天主是與他同在。
Ifala: ime, Ma: na: se amola Simione fi dunu bagohame da Isala: ili fisili, A:isama gai. Bai ilia Hina Gode da A: isama gai ba: i. A: isa da ili huluane, amola Yuda amola Bediamini fi dunu ema misa: ne sia: i.
10 阿撒當國第十五年三月，他們聚集在耶路撒冷，
Ili huluane da oubi osoda amola ode 15 A: isa ea ouligibi galu, Yelusalemega gilisi.
11 當天由所擄獲的戰利品，取出了七百頭牛，七千隻羊，祭獻給上主，
Amo esoga, ilia da ilia susugui liligi mogili, Hina Godema gobele salasu hamoi. Ilia da bulamagau 700 agoane amola sibi 7,000 agoane gobele sali.
12 結盟立約，要全心全意尋求上主，他們祖先的天主；
Ilia aowalalia Hina Godema ilia asigi dawa: su huluane, amola ilia a: silibu huluane, amoga Ema nodone sia: ne gadolaloma: ne, ilegele sia: i dagoi.
13 凡不尋求上主以色列天主的，不分老幼，不分男女，一律處死。
Nowa da ayeligi o da: i hamoi, dunu o uda, amo da Hina Godema nodone sia: ne gadomu hihisia, ilia da amo medole legema: ne sia: i.
14 然後高聲歡呼，鳴號吹角，向上主起誓。
Ilia da Hina Gode Ea Dioba: le, amo ilegele sia: su noga: le ouligima: ne wele sia: i. Amalalu, ilia ha: giwane wele sisia: sa, dalabede fulabosu.
15 全猶大人發了這誓，都非常高興，因為他們是全心起誓，全意尋求上主；因此上主也為他們所尋見，並使他們四境安寧。
Yuda dunu huluane da amo ilegele sia: su (gousa: su) noga: le hamoiba: le, hahawane bagade ba: i. Ilia da Hina Godema nodone sia: ne gadobeba: le, hahawane bagade ba: i. Hina Gode da ili lale sali, amola Ea hamobeba: le, ili sisiga: le fi da ili hame doagala: i.
16 阿撒王廢除了他祖母瑪阿加作太后的權位，因為她給阿舍辣立了可恥的柱像；阿撒將柱像砍倒，打得粉碎，在克德龍谷焚燬，
Hina bagade A: isa da ea aiya: Ma: iaga amo sefasi. Bai e da ogogosu uda ‘gode’ Asila, ema nodone sia: ne gadoma: ne, wadela: idafa ‘gode’ liligi ea loboga hamoi. A: isa da amo loboga hamoi ‘gode’ aba sasalili, Gidalone Fagoga ulagisi.
17 只有以色列的高丘沒有廢除；阿撒的心一生總是純全的。
A: isa da ea esalusu huluane ganodini, Hina Godema madelagili esalebe ba: i. Be ogogosu ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadosu sogebi mogili, e da hame gugunufinisi.
18 他又將他父親和他自己所獻的金銀並器具，送入天主的殿內。
E da noga: i liligi amo ea eda Abaidia da Godema modale ligiagale i, amola gouli amola silifa amo hisu da modale ligiagale i, amo huluane Debolo Diasu ganodini lidili legei.
19 此後，直到阿撒當國三十五年，從沒有過戰事。
Isala: ili fi da olofole esalu, amogainini A: isa ea ouligibi ode 35 da doaga: i.
