歷代志下 13
1 [阿彼雅為王]雅洛貝罕王十八年，阿彼雅登極作猶大王，
Yelouboua: me da Isala: ili fi hina bagade hamone, ode 18 agoane ouligilalu, Abaidia da Yuda hina bagade hamoi.
2 在耶路撒冷作王三年，他母親名叫瑪阿加，是基貝亞人烏黎耳的女兒。阿彼雅與雅洛貝罕之間不斷發生戰爭。[南北戰爭]
E da ode udiana Yelusalemega esala, Yuda fi ouligisu. Ea ame da Ma: iaga (Iuliele idiwi). E da Gibia moilai bai bagadega misi. Abaidia amola Yelouboua: me da ha lale gegei.
3 當時阿彼雅統率四十萬英勇的精兵出戰，雅洛貝罕率領八十萬健壯的精兵列陣出迎。
Abaidia ea dadi gagui dunu idi da 400,000 agoane. Ema gegemusa: , Yelouboua: me da dadi gagui dunu 800,000 agoane gilisi.
4 阿彼雅立在厄弗辣因山地的責瑪辣因山崗說：「雅洛貝罕和全以色列人，請聽我的話：
Amo dadi gagui wa: i aduna da Ifala: ime agolo sogega wa: i fi. Hina bagade Abaidia da Semala: imi goumia heda: le, Yeloubouma: ne amola Isala: ili dunuma amane wele sia: i, “Na sia: be nabima!
5 上主以色列的天主，曾立鹽約，將以色列王位永遠賜予達味和他的子孫，莫非你們不知道嗎﹖
Dilia amo hou hame dawa: bela: ? Isala: ili Hina Gode da eso huluane dialoma: ne gousa: su, Da: ibidi amola egaga fi ilima hamoi. E amane ilegele sia: i, ‘Da: ibidi amola egaga fi da mae fisili, eso huluane Isala: ili fi ouligilalumu.
6 無奈達味的兒子撒羅滿的一個僕人，乃巴特的兒子雅洛貝罕起來背叛了他的主人。
Be Yelouboua: me (Niba: de egefe) da ea hina bagade Soloumanema odoga: i.
7 遂有一些無賴匪徒聚集起來，跟隨他攻擊撒羅滿的兒子勒哈貝罕；勒哈貝罕當年尚年輕脆弱，不能抵禦他們。
Fa: no, e da hamedei wadela: i hamosu dunu gilisili, ilia da Soloumane egefe Lihouboua: me ema odoga: i. Lihouboua: me da ayeligi amola buluduiba: le, ilima dabe gegemu hamedei ba: i.
8 現在，你們企圖反抗達味子孫佔有的上主的國家，因為你們人數眾多，在你們中間且有雅洛貝罕製作的金牛作為你們的神。
Be wali di da nama gegemusa: dawa: beba: le, di da ouligisu hou amo Hina Gode da Da: ibidi amola egaga fi ilima ilegei, ilima gegemusa: dawa: lala. Di da dadi gagui wa: i bagadedafa oule misi, amola gouliga hamoi bulamagau gawali agoai Yelouboua: me ea loboga hamoi ‘gode’ amola gaguli misi.
9 你們不是驅逐了上主的司祭，亞郎的子孫和肋未人，依照列邦民族的習慣，為自己另立了司祭嗎﹖任何一個人，只要牽一隻工牛犢和七隻公綿羊前去，自行祝聖，便可作那本不是神的司祭。
Di da Hina Godema gobele salasu dunu Elane egaga fi amola Lifai fi dunu huluane sefasi. Di da eno fifi lai dunu defele, dia hanaiga ogogosu gobele salasu dunu ilegei. Nowa dunu da bulamagau gawali o sibi fesuale agoane gaguli masea, di da e ‘gobele salasu’ dunu ilegesa. Amasea, e da dia ogogosu loboga hamoi ‘gode’ ilima gobele salasu hou hamosa.
10 至於我們，上主是我們的天主，我們沒有離棄過他；事奉上主的司祭仍是亞郎的子孫，肋未人仍各盡己責，
Be ninia da Hina Godedafa Ea hawa: hamonana. Ninia da E hame fisiagai. Elane egaga fi dunu da gobele salasu hawa: hamonana, amola Lifai fi dunu da ili fidisa.
11 每日早晚向上主獻全燔祭，焚香，在清潔的桌子上陳設供餅，每晚點燃金燈台上的金燈。我們如此遵守了上主我們天主的職守，你們反而離棄了他。
Hahabe amola daeya huluane, ilia da Hina Godema gabusiga: manoma gobele sala, amola oloda da: iya ohe gogo gobele sala. Ilia da agi ga: gi Godema ima: ne, amo noga: le dodofei fafai da: iya ligisisa amola daeya huluane gamali amo da gouliga hamoi bai da: iya lela, amo wa: sa. Ninia da Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i defele hamonana. Be dilia da Hina Gode fisiagai dagoi.
12 但是天主與我們在一起，作我們的前導；他的司祭手持警號，就要鳴號向你們進攻。以色列子民，你們不可與上主你們祖先的天主交戰! 你們決不會勝利! 」
Gode Hisu da ninia bisilua, amola Ea gobele salasu dunu da dalabede gaguiwane, ninia dima gegema: ne fulabomusa: momagele lela. Isala: ili fi dunu! Dilia aowalalia Hina Godema mae gegema! Dilia nini hasalimu da hamedei ba: mu.”
13 但是雅洛貝罕卻使伏兵繞到猶大背後，這樣以色列人在猶大人前面，伏兵在他們背後。
Amogaluwane, Yelouboua: me da ea dadi gagui dunu mogili, ili Yuda dadi gagui wa: i baligia logo legema: ne asunasi. E da eno dadi gagui amo Yuda wa: i midadi doagala: ma: ne asunasi.
14 猶大人一轉身，見自己前後受敵，便呼籲上主，司祭們吹起號角，
Yuda dadi gagui dunu da ba: le gagaloba, ili eale disi ba: i. Ilia da Hina Godema ili fidima: ne disa wele sia: i, amola gobele salasu dunu da dalabede fulaboi.
15 猶大人就高聲吶喊。當猶大人吶喊時，天主在阿彼雅和猶大人前擊潰了雅洛貝罕和全以色列人。
Yuda dadi gagui dunu da ha: giwane wele sia: ne, Isala: ili dadi gagui wa: i doagala: i. Abaidia hi bisili doagala: i. Gode da Yelouboua: me amola Isala: ili dadi gagui wa: i hasali.
16 以色列人便由猶大前逃走，天主將他們交在猶大人手中。
Isala: ili dunu da Yuda dadi gagui dunuba: le hobeale asi. Gode da ili fidiba: le, Yuda dadi gagui ilia Isala: ili hasali.
17 阿彼雅和他的軍隊對以色列大加殺戮，以色列被殺，喪亡的精兵有五十萬。
Abaidia amola ea dadi gagui wa: i da Isala: ili dadi gagui wa: i dafawanedafa hasali. Ilia da Isala: ili bisilua dadi gagui dunu 500,000 agoane medole legei.
18 這一次以色列子民大敗，猶大子民獲得大勝，因為他們依靠了上主他們祖先的天主。
Yuda dunu da ilia aowalalia Hina Gode Ea hou dafawaneyale dawa: beba: le, amo Ea fidima: ne adole ba: beba: le, ilima ha lai dunu amo hasali dagoi ba: i.
19 阿彼雅追擊雅洛貝罕，奪取了他的幾座城；貝特耳及所屬村鎮，耶沙納及所屬村鎮，厄斐龍及所屬村鎮。
Abaidia da Yelouboua: me ea dadi gagui wa: i se bobogele, Isala: ili moilai bai bagade mogili susugui. Amo da Bedele, Yesiana, Ifalone amola moilai fonobahadi amo sisiga: le dialu.
20 阿彼雅在時，雅洛貝罕再沒有強盛起來；此後，上主打擊了他，他便去了世。[阿彼雅逝世]
Yeleboua: me ea gasa da fisi ba: i. Abaidia da Yuda soge ouligiloba, Yelouboua: me da ea gasa hou bu hame lai. Fa: nowane, Hina Gode da e fane legei dagoi.
21 阿彼雅日漸強盛，娶了十四個妻妾，生了二十二個兒子，十六個女兒。
Be Abaidia ea gasa da bu bagade heda: i. E da uda ba: lisi agoane lai amola egefelali idi da 22 agoane amola idiwilali idi da silisi agoane.
22 阿彼雅其餘得事蹟和他的言行，都記載在先見者依多傳記上。
Abaidia ea eno hamonanusu amola ea sia: amo da “Balofede Dunu Idou ea Hamonanu” meloa dedei amo ganodini dedene legei.
