歷代志下 12
1 [埃及王進攻猶大]勒哈貝罕的國家一強盛，勢力一鞏固，即捨棄了上主的法律，全以色列人也附和他。
Lihouboua: me da gasa fili, ea ouligisu hou didili lalegagui dagoloba, e amola ea fi dunu da hedolowane, Hina Gode Ea Sema yolesiagai.
2 由於他們背叛了上主，勒哈貝罕第五年，埃及王史沙克就上來進攻耶路撒冷，
Ilia da Hina Godema baligi fa: iba: le, Lihouboua: me ea ouligibi ode bi amoga, ilia da se iasu ba: i. Idibidi hina bagade Siaisia: ge da Yelusaleme doagala: i.
3 率領一千二百輛戰車，六萬騎兵，和同他一起由埃及來的無數利比亞人，穌基因人和雇士人組成的軍隊，
Siaisia: ge ea dadi gagui wa: i da sa: liode 1,200 agoane, hosiga fila heda: i dadi gagui dunu 60,000 agoane amola dadi gagui dunu eno idimu hame gala. Ea dadi gagui dunu mogili da Libia, Sagimi amola Idioubia sogega misi.
4 攻取了猶大境內所有的堅城，直逼耶路撒冷。
E da Yuda gagili sali moilai bai bagade huluane susuguli, mogodigili ahoana, Yelusalemega doaga: i.
5 當時，猶大的眾首領，由於逃避史沙克，都已聚集在耶路撒冷；先知舍瑪雅來見勒哈貝罕和眾首領，對他們說：「上主這樣說：你們既離棄我，我也將你們拋棄在史沙克手中。」
Balofede dunu Siema: ia da hina bagade Lihouboua: me amola Yuda ouligisu dunu (ili huluane da Siaisia: gema beda: iba: le, Yelusaleme ganodini gilisili esalebe ba: i) ilima asili, amane sia: i, “Hina Gode da dilima amane sia: ne iaha, ‘Dilia da Na fisiagaiba: le, Na da Siaisia: ge amo ea dili hasalima: ne, fisiagai dagoi.’”
6 以色列眾首領和君王便自卑認罪說：「上主是公義的! 」
Lihouboua: me amola Yuda ouligisu dunu da ilia wadela: i hou gogosiane fofada: i. Ilia amane sia: i, “Dafawane! Hina Gode Ea wali hamobe da moloidafa.”
7 上主見他們自卑認罪，上主就有話傳於舍瑪雅說：「他們既然自卑認罪，我必不消滅他們，霎時間我要施救，不使我的盛怒藉沙史克發洩在耶路撒冷。
Hina Gode da amo ba: beba: le, bu Siema: iama amane sia: i, “Ilia da ilia wadela: i hou gogosiane fofada: iba: le, Na da ili hame gugunufinisimu. Be Siaisia: ge da ili doagala: sea, ilia da gugunufinisidafa hame ba: mu. Na ougidafa hou da Yelusalemema hame doaga: mu.
8 雖然如此，他們仍必作史沙克的僕役，好使他們知道服事我與服事世上的列邦，有何區別。」
Be Siaisia: ge da ili hasalimu. Nama hawa: hamosu hou amola osobo bagade ouligisu dunuma hawa: hamosu hou da hisu. Amo ilia da dawa: mu.”
9 埃及王史沙克於是上來進攻耶路撒冷，劫去了上主殿內和王宮內的寶物，全部帶走，連撒羅滿所製的金盾牌也都帶去了。
Hina bagade Siaisia: ge da Yelusalemega misini, e da Debolo Diasua amola hina bagade diasua, noga: i liligi huluane susugui. E da huluanedafa susugui dagoi, amola gouliga hamoi da: igene ga: su, Soloumane ea hamoi liligi, amo huluane susugui.
10 勒哈貝罕王，只得製造些銅盾牌來代替，交給防衛長保管。
Amo buga: ma: ne, Lihouboua: me da eno da: igene ga: su, balasega hamoi. E da amo ouligima: ne, logo ga: su sosodo aligisu dunu ilegei.
11 每逢王進入上主的殿時，侍衛便從來，手持這些盾牌；事後仍將盾牌送回侍衛室。
Eso huluane, Lihouboua: me da Debolo Diasuga ahoasu, sosodo aligisu dunu da da: igene ga: su gaguli ahoasu. Amalu, ilia da bu sosodo aligisu sesei ganodini ligisisu.
12 由於君王自卑認罪，上主對他息怒，沒有完全將他消滅；何況在猶大還有善事。[勒哈貝罕逝世]
E da Hina Gode Ea se iasu hame hihiba: le, Hina Gode da e dafawanedafa hame gugunufinisi. Amola Yuda fi da bu hahawane ba: i.
13 勒哈貝罕王在耶路撒冷又漸強盛，繼續為王；他登極時年四十一歲，在上主從以色列各支派中選出歸他名下的耶路撒冷城中，作王十七年；他的母親名叫納阿瑪，是阿孟人。
Lihouboua: me da Yelusalemega esala, ea ouligisu hou hamosu. Ea gasa da bu heda: i. E da lalelegele, ode 45 esalu, Yuda fima ouligisu hou mui, amola e da Yelusalemega esala, ode 17 agoane Yuda fi ouligisu. (Hina Gode da Isala: ili soge ganodini, Ema nodone sia: ne gadosu sogebi, Yelusaleme moilai bai bagade, amo fawane ilegei.) Lihouboua: me ea ame da Na: ima. Na: ima da A: mounaide uda.
14 勒哈貝罕行為邪惡，因為他沒有專心致志尋求上主。
Lihouboua: me da wadela: le hamosu. Bai e da Hina Gode Ea hanai hou hame hogosu.
15 勒哈貝罕的前後事蹟都按著族譜記載在先知舍瑪雅和先見者依多的言行錄上。勒哈貝罕與雅洛貝罕之間不斷發生戰爭。
Lihouboua: me ea hou, e da muni hahamona asili dagoi, amola ea sosogo fi ilia hou, amo da “Balofede Dunu Siema: ia ea Hamonanu” meloa dedei amola “Balofede Dunu Idou ea Hamonanu” meloa dedei amo ganodini dedene legei. Lihouboua: me da mae fisili, Yelouboua: mema gegenanu.
16 勒哈貝罕與列祖同眠，葬在達味城；他的兒子阿彼雅繼位為王。
Lihouboua: me da bogoloba, ilia da ea da: i hodo amo Da: ibidi ea Moilai bai bagadega hina bagade ilia dogonesisu sogebi amoga gele gelaboga sali. Egefe Abaidia da e bagia, Yuda fi dunu ilia hina bagade hamoi.
