撒母耳記上 9
1 本雅明支派有個人名叫克士，他是阿彼耳的兒子，阿彼耳是責洛爾的兒子，責洛爾是貝苛辣特的兒子，貝苛辣特是阿非亞的兒子；這本雅明人是個英勇的戰士。
A: ibiele ea mano Gisa da Bediamini egaga fi amoga galu. Gisa da mimogoa dunu galu. A: ibiele da Silo ea mano galu. Gisa ea sosogo fi da Bigoula: de amola fidafa da Afaia.
2 他有個兒子名叫撒烏耳，魁梧英俊，在以色列人中沒有比他更俊美的，比所有的人高出一肩。
Gisa da dunu mano galu, ea dio da Solo. Solo da goi ayeligi galu. Amoga Isala: ili dunu, e amai defele da afae hame galu. Solo da dunu heda: le aligi amola ea da: da: loiwane ba: su da Isala: ili dunu eno huluane baligi.
3 撒烏耳的父親克士有幾匹母驢，走迷了路，克士遂對兒子撒烏耳說：「你帶一個僕人，起身去尋找那些驢。」
Solo ea eda Gisa ea dougi da fisi ba: i. Amaiba: le, Gisa da Soloma amane sia: i, “Hawa: hamosu dunu afae lale, dougi fisi hogola masa.”
4 他們走過了厄弗辣因山地和沙里地方，卻沒有找著；又過了沙阿林地方，也沒有找到；最後經過耶米尼地方，也不見蹤影。
Ilia da agolo soge, Ifala: ime sogedili amola Sialaisia soge la: idili amo hohogola asi be dougi da hame ba: i. Amaiba: le, ilia da baligili Sia: ilime sogebi la: ididili hohogola asi, be dougi da amoga hame ba: i. Amalu ilia da Bediamini ea fifilasu sogebidili hohogola asi be hame ba: i.
5 當他們來到族弗地方時，撒烏耳對跟隨自己的僕人說：「我們回去罷! 免得我父親不掛念驢，反而掛慮我們。」
Ilia da hohogola misini, Safe ea fifilasua amoi doaga: loba, Solo da ea hawa: hamosu dunuma amane sia: i, “Ninia da nini fifilasua sinidigimu. Ada da dougi yoleiba: le dadawa: lu yolele, bu niniha dadawa: lala ganumu.”
6 僕人回答他說：「請看，這城裏有一位天主的人，很受敬重；凡他說的，必定應驗；現在我們往那裏去，或許他會告訴我們應走的路。」
Hawa: hamosu dunu da bu adole i, “Asa! Wele sia: gai moilai fi dunu afae da dunu ilia ema bagade nodosa amola ea sia: naba, bai ea sia: be liligi huluane defele didisa. Ninia da amo dunuma ahoa: di. Amasea e da dougi ea esalebe soge ninima olelemu.”
7 撒烏耳回答僕人說：「好! 我們可以去，但是給那人送什麼呢﹖我們袋裏的乾糧已經用盡，沒有禮物可送給天主的人了。我們還有什麼呢﹖」
Solo da amane adole ba: i, “Ninia da ema ahoasea, ninia da adi liligi igili ima: bela: ? Ninia da ha: i manu ninia esaga dialebe afae hamegala, amola ninia da igili imunu liligi afae hamewane.”
8 僕人回答撒烏耳說：「看，我手裏還有四分之一「協刻耳」銀子，你可把它送給天主的人，請他把我們當走的路告訴我們。」
Hawa: hamosu dunu da bu adole i, “Na da muni gasa fonobahadi afae gala. Na da amoane imunu, amalu e da dougi ea esalebe soge amo ninima olelemu.”
9 撒烏耳對他的僕人說：「你說的對，來，我們去罷! 」他們就往天主的人所住的城裏去了。
Solo da amane adole i, “Dia dawa: i go defeawane! Ninia ahoa: di.” Amalu ilia da hadigi dawa: su dunu ea esalebe soge amoga asi. Ilia da moilai fi amoga doaga: musa: agoloba: le heda: la, uda a: fini ilia hano dila mafiadalebe gousa: i. Ilia da uda a: fini ema adole ba: i. “Ba: la: lusu dunu da moilaiga esalabala?” (amo eso galu ilia da balofede dunuma ‘ba: la: lusu’ sia: su, amola nowa dunu da Godema adole ba: musa: dawa: sea, ilia da amane sia: su, “Ninia da ba: la: lusuma ahoa: di.”)
10 當他們上那城的山坡時，遇見一些少女出來打水，就問她們說：「先見者在這裏嗎﹖」──
11 過去在以色列，如果有人去求問天主，常說：「來，我們到先見者那裏去! 」現今所稱的「先知，」就是從前稱的「先見者。」──
12 她們回答說：「是。看，先見者就在你們前面，剛剛進了城，因為今天百姓要在高丘上舉行祭獻。
13 你們進了城，在他上到高丘進食以前，一定會遇見他，因為人民在他來以前，不先吃什麼，因他要祝福犧牲，然後賓客纔進食。你們現在上去，立刻會遇見他。」
Uda a: fini ilima adole i, “Ma! E da esala! Dafawane! E da dili ahoaba gogusu. Dilia da hedolo ahoasea, dilia da e ba: mu. Dilia da moilai ganodini dasea, dilia e ba: mu. E da wali moilaiga doaga: i, bai dunu ilia da oloda da: iya agolo damana gobele salimu. Amoga hiougi dunu da ha: i mae nane, e doaga: ma: ne ouesala. Bai ea hidadea gobele sala sia: ne gadomu. Dilia waha ahoasea, e da agoloa gado hame heda: i galeawane, dilia da e ba: mu.”
14 他們於是上到那城，剛進城門，看，撒慕爾就朝著他們出來，要上高丘去。
Amaiba: le, Solo amola ea hawa: hamosu dunu ilia moilai ganodini sa: i. Ilia ganodini golili daha ba: loba, Sa: miuele da oloda da: iya gobele salimusa: ahoanebe ba: i.
15 在撒烏耳來的前一日，上主曾啟示給撒慕爾說：「
Be aya Hina Gode da Sa: miuelema amane sia: i galu,
16 明日大約這時，我打發一個本雅明地方的人到你這裏來，你要給他傅油，立他當我民以色列的首領，他要從培肋舍特人手中拯救我的百姓，因我已看到我百姓的痛苦，他們的哀號已上達於我。」
“Aya wewaba Na da Bediamini ea sosogo fi amoga dunu afae dima asunasimu. E da Na dunu fi Isala: ili ouligima: ne ema ilegele amalu ea dialuma da: iya susuligi soga: sima. Amalu, e da Filisidini ilia Isala: ili dunuma osa: la hedasa: besa: le gaga: mu. Na da Isala: ili dunu ilia se nababe ba: i, amola Na da ilia se naba didigia: be amola Nama fidima: ne wele sia: su nabi.”
17 撒慕爾一看見撒烏耳，上主就提醒他說：「看，這就是我曾對你提及的那人，他要統治我的百姓。」
Sa: miuele da Solo ba: loba, Hina Gode da ema agoane sia: i, “Dunu Na dima adolalu amo da goea! E da Na Isala: ili dunu ouligimu.”
18 撒烏耳走到撒慕爾跟前，在城門洞中問他說：「請你告訴我，先見者的家在那裏﹖」
Sa: miuele da logo golili dasu gadenene leloba, Solo da e ba: le, ema heda: i, amalu adole ba: i, “Dia sia: ma! Ba: la: lusu dunu da habi esalabala?”
19 撒慕爾回答撒烏耳說：「我就是先見者；請你在我以前上高丘去；你們今天要同我一起吃飯，明天早晨我打發你去，你心中所懷念的事，我會全告訴你。
Sa: miuele da bu adole i, “Ba: la: lusu dunu da na wea. Nodone sia: ne gadosu sogebiga gado ali hidadea bisili ahoanoma. Ali galu nini gilisili ha: i manu. Aya hahabe na da dia adole ba: i amo huluane na dima adodole ianu, na da ali da logoga masa: ne sia: mu.
20 至於三天以前你所失的母驢，不必擔心，都已找著了。此外，以色列所有的至寶是誰的呢﹖豈不是你和你父親全家的嗎! 」
Be dougi eso udianaga yolei galu, amo da mae dawa: ma, amo da ba: i dagoi. Be Isala: ili dunu ilia hanai bagadedafa amo da adila: ? Amo da di. Di amola dia ada ea sosogo fi.”
21 撒烏耳回答說：「我豈不是一個本雅明人，屬於以色列最小的一支派嗎﹖我的家族在本雅明家族中，不也是最小的嗎﹖你怎能向我說出這樣的話﹖」
Solo da adole i, “Na da Bediamini fi amogaga fi dunu. Amo fi da Isala: ili fi ganodini sosogo fi fonobahadidafa. Amola na fi ganodini, na sosogo fawane da mimogo hame. Abuliba: le di da nama agoane sia: bela: ?”
22 以後撒慕爾將撒烏耳和他的僕人領到餐廳內，叫他們坐在賓客的首位上，賓客約有三十人。
Amalalu, Sa: miuele da Solo amola ea hawa: hamosu dunu oule, sesei bagade ganodini oule heda: i. Amalu fisu noga: idafa amo da: iya fima: ne adoi. Amola, sesei ganodini hiougi dunu misi da 30 agoane ba: i.
23 撒慕爾對廚師說：「將我交給你的那份，即對你說：暫且留下的那一份，給我拿來。」
Sa: miuele da ha: i manu gobesu dunuma amane sia: i, “Gebo hu a: i na dima hamega ligisiagama: ne iasi, amo gaguli misa.”
24 廚師遂把後腿和肥尾端上來，放在撒烏耳面前。撒慕爾對他說：「看，擺在你面前的，是預先特意保留的一份，請吃罷! 因為特意為你保留下的，叫你好同賓客一起吃。」撒烏耳那天就同撒慕爾一起吃了飯。
Amaiba: le ha: i manu gobesu dunu da masele dagai lale, gaguli misini, Solo baia soiyasi. Sa: miuele da amane sia: i “Ba: ma! Hu a: i na digili ligisi dialu amo da goea. Moma! Amo da na digili, dunu na hiougi amo masea amola moma: ne ligisi galu.” Amaiba: le, Solo da Sa: miuelela gilisili amo esoga ha: i mai.
25 他們從高丘下到城裏，有人在露台上給撒烏耳舖好了臥榻，
Ilia da gilisili sia: ne gadosu sogebia amoinini moilaiga gudu sa: ili, ilia da Solo golama: ne diasu figi da: iya wibi fofa: lesi,
26 撒烏耳就睡在那裏。天一亮，撒慕爾就叫醒在露台上的撒烏耳，對他說：「起來，讓我送你走。」撒烏耳起來，他們二人，即他和撒慕爾，就往城外走；
amalu Solo da amo gado golai. Hahabedafa, Sa: miuele da Solo diasu gadodili golai dialu, ema wele sia: i “Wa: legadoma! Amola na da di masa: ne asunasimu.” Solo da wa: legadole, e amola Sa: miuele ele galu logoga asi.
27 當他們下到城邊時，撒慕爾對撒烏耳說：「你吩咐僕人，叫他在我們前面先走，你暫且停留一會，我要把天主話告訴你。」
Ilia da asili moilai bega: doaga: beba: le, Sa: miuele da Soloma amane sia: i, “Dia hawa: hamosu dunu da fisili hidadea ahoanoma: ne adoma!” Amalalu hawa: hamosu dunu da hidadea ahoanoba, Sa: miuele da bu sia: i, “Waha wi fonobahadi aligima, na da Gode Ea sia: i amo dima adodole imunu.”
