撒母耳記上 30
1 當達味和他的人第三天來到漆刻拉格時，阿瑪肋克人已侵入乃革布和漆刻拉格，將漆刻拉格洗劫，放火燒了，
Eso aduna baligili, Da: ibidi amola ea dunu da Sigela: ge moilai bai bagadega doaga: i. Be A: malege dunu da Yuda ga (south) soge amola Sigela: ge amoga doagala: le, diasu huluane laluga ulagisili nei dagoi, be uda huluane gaguli gagai dagoi ba: i. Ilia da uda amola mano hame fane legei, be yolesili, ilia da huluane oule asi dagoi.
2 將城中的婦女，以及所有的老幼，都擄了去；但沒有殺人，只將他們擄走，回返原路。
3 達味和他的人來到城旁，見城已被火燒毀，他們的妻子兒女盡被據去，
Da: ibidi amola ea dunu da doaga: loba, ilia da moilai amo laluga nei amola ilia uda, dunu mano amola uda mano huluane gaguli asi dagoi ba: i.
4 遂放聲大哭，直哭得聲嘶力竭。
Da: ibidi amola ea dunu da muni hedolo mae yolele dinanawane gasa hamedene goaia: igia: i ba: i.
5 達味的兩個妻子：依次勒耳人阿希諾罕和曾作加爾默耳人納巴耳妻子的阿彼蓋耳也被據去了。
Da: ibidi ea uda aduna (Ahinoume amola A: biga: ile), ela da ele gaguli asi dagoi ba: i.
6 達味陷入窘境，因為人民各為自己的兒女非常痛心，都說要用石頭打死他；但是達味更加堅固倚靠上主，他的天主。
Bidi hamosu bagadedafa da Da: ibidima doaga: i dagoi. Bai ea dunu da ilia mano fisili gagaiba: le, ilia da baligili da: i dioi galu. Amola ilia Da: ibidi amo igiga fane legemusa: magagi. Da: ibidi da bagadewane da: i dioi, be Hina Gode da ea dogo denesinisi.
7 達味對阿希默肋客的兒子厄貝雅塔爾司祭說：「請你將「厄弗得」給我拿來! 」厄貝雅塔爾就將厄弗得」給達味拿了來。
Da: ibidi da gobele salasu dunu Abaia: da (Ahimelege egefe) ema amane sia: i, “‘Ifode’ amo nama gaguli misa!” Abaia: da da amo ema gaguli misi.
8 達味求問上主說：「我該追趕這些土匪嗎﹖我追得上嗎﹖」上主答說：「你去追趕，必能追上，能救回一切」。
Da: ibidi da Hina Godema amane adole ba: i, “Na da amo ha wa: i dunuma fa: no bobogela: dula: ? Amola na da ili baligiama: bela: ?” Hina Gode da bu adole i, “Ilima fa: no bobogema! Dia da ili baligiamu, amola ili huluane gagulaligili bu sasamogemu.”
9 達味和隨從他的六百人於是立即出發，到了貝索爾河。
Amaiba: le, Da: ibidi amola ea dunu 600 agoane da muni asili, Biso Hano amoga doaga: le, ea dunu mogili da amogawi ouesalu.
10 艮帶著四百人仍向追趕，其餘二百人因為過於疲倦，不能過貝索爾河，就住下了。
Da: ibidi amola ea dunu 400 agoane da gebewane ahoanu. Be mogi 200 eno da helebeba: le, hano degemu hamedei ba: i. Amaiba: le, ilia da amogawi ouesalu.
11 有人在田間遇見了一個埃及人，把他領到達味前，給他飯吃，給他水喝，
Da: ibidi ea dunu da Idibidi goi sogega esalebe ba: i. Ilia da e amo Da: ibidima oule asi. Ilia da ema ha: i manu amola hano i.
12 又給他一個無花果餅，兩串乾葡萄；他吃了後，精神就恢復了，因為他已三天三夜沒有吃飯喝水了。
Ilia da figi ifa fage hafoga: i amola waini fage hafoga: i gagabu aduna igili i. Be e da eso udiana ha: i hame mai galuba: le, e da amo ha: i manu i, amo nanoba ea gasa da bu denesi dagoi ba: i.
13 達味問他說：「你是誰的人，你是哪裏的﹖」他答說：「我是個埃及少年，為一個阿瑪肋克人做奴隸，因為我害病，我主人拋棄我已三天了。
Da: ibidi da ema amane adole ba: i, “Dia hina da nowala: ? Amola di da habidili misibala: ?” E bu adole i, “Na da Idibidi dunu, amola na da A: malege dunu afae ea udigili hawa: hamosu dunu. Na da oloiba: le, eso udiana baligili, na hina da na yolesiagai.
14 我們侵擊了革肋提人的南部，猶太的南部和加肋布的南部，放火燒了漆刻拉格」。
Amo esoha, ninia da Gelediaide dunu ilia soge (Ga: ilebe fi ilia soge, Yuda ga [south] la: idiga gala) amoga ha wa: i ahoana, Sigela: ge moilai bai bagade amo laluga ulagi.”
15 達味問他說：「你能領我下到這群土匪那裏去嗎﹖」他答說：「你要指著天主給我起誓：不殺我，也不將我交在我主人手裏，那麼我就領你下到這群土那裏去」。艮對他起了誓，
Da: ibidi da ema adole ba: i, “Di da na oule amo ha wa: i dunu asi amo olela masa: bela: ?” Idibidi goi da bu adole i, “Di da Gode Ea Dioba: le na mae fane legele amola na hina ema bu hame imunu ilegele sia: sea, na da bisili dili oule olela masunu.”
16 他便領他下去了。看，土匪都散在各處，正在吃喝，慶祝他們從培肋舍特和猶大地方搶來的大批勝利品。
Amalalu, e da Da: ibidi bisili ilima oule asi. A: malege ha wa: i ahoasu dunu da sogebi bagade amo ganodini ha: i naha amola adini naha amola hahawane hamosa afagogoi ba: i. Bai ilia da liligi bagadedafa Filisidini soge amola Yuda soge amoga lai dagoiba: le.
17 達味從天亮直到晚上，擊殺他們，消滅他們，除四百駱馲騎逃走的兵士外，一個也沒有逃脫。
Aya hahabe, eso mabe galu, Da: ibidi da ili doagala: le, ilima gegenana, daeya doaga: i. A: malege goi 400 agoane da ga: mele da: iya fila heda: le, hobea: iba: le, gaga: i dagoi ba: i. Be eno huluane, Da: ibidi amola ea dunu ilia da fane lelegei.
18 凡阿瑪肋克人所據去的，達味都救了回來，也救回了他的兩個妻子。
Da: ibidi da uda, mano amola liligi huluane amo A: malege dunu ilia lai, amo hulu samogei. Ea uda aduna amola da hi samogei.
19 凡被據去的，不論老幼，不論子女，不論什麼財物，一個也不缺，達味全都奪了回來。
Liligi afae bu hame samogei da hamedafa ba: i. Da: ibidi da ea dunu ilia dunu mano, uda mano amola liligi A: malege dunu ilia lai, amo huluanedafa bu samogei.
20 他們奪回了所有牛羊，牽到達味前說：「這的達味的戰利品」。
E da lai ohe wa: i amola huluane bu samogei. Ea dunu da amo ohe wa: i bisilisili sesesela asi. Ilia da amane sia: i, “Amo liligi huluane da Da: ibidi ea: !”
21 達味回到那二百人那裏，他們因為走路疲乏，不能跟著去，達味就叫他們留在貝索爾河旁，──這些人就前來歡迎跟隨他的軍人也上去向廿請安。
Amalalu, Da: ibidi da dunu 200 amo da helebeba: le, mae gegena asili, Biso Hano bega: esafulu, ilima buhagi. Ilia da Da: ibidi amola ea dunu gousa: musa: misi, amola Da: ibidi da ilima asili, hahawane yosia: i.
22 達味前去的人中，有些不良份子無賴之徒高聲嚷說：「他們既然沒有與我們同去，我們所救回來的財物，什麼也不要分給他們，只他們各自帶自己的妻子和兒女4 回去。
Be ea dunu mogili, hedolo mi hahanabe amola hamedei dunu, da Da: ibidima amane sia: i, “Amo dunu 200 da nini hame asiba: le, ninia da ilima liligi lai hame ima: mu. Ilia da ilia uda amola mano amo fawane lale masa: ne sia: ma.”
23 達味就說：「兄弟們，上主既然這樣恩待我們，保護我們，把這群前來攻擊我們的土匪，父在我們手裏，你們決不能這樣做。
Be Da: ibidi da bu adole i, “Nolalali dilia: ! Hina Gode da amo liligi ninima ia dagoiba: le, dilia sia: i defele hamomu da hamedei. E da nini gaga: i, amola ninia ha wa: i ahoabe dunu amo hasalasima: ne hamoi dagoi.
24 在這件事上，誰能依從你們呢﹖那下去打仗的得多少；大家應當平分! 」
Nowa da dilia sia: nabima: bela: ? Dunu huluane da liligi defele lamu. Nowa da ninia liligi ouligili esalu galea, ilia da gegena ahoasu dunu ilia labe defele lamu.”
25 從那天起，達味給以色列立定了這項至今有效的規律和法律。
Da: ibidi da amo hou Isala: ili soge ganodini sema dialoma: ne sia: i. Amola amogainini amo sema da Isala: ili sogega diala.
26 達味回到漆刻拉格，照猶大所有的城邑，從勝利品中拿了些給他們的長說：「請看! 這是由上主敵人的財物中，給你們分送的禮物」。
Da: ibidi da Sigela: ge amoga bu misini, e da ea lai liligi mogili amo ea sama Yuda ouligisu dunu ilima i. E da ilima amane sia: si, “Amo da dilima hahawane udigili iasu liligi. Ninia da amo Hina Gode Ea ha lai ilima lai.”
27 就是給了那些在貝突耳的，在辣瑪南方的，在雅提爾的，
E da amo liligi Bedele dunu amola La: ima (Yuda ga [south] sogega diala) amo dunu, amola Ya: da, Aloua, Sifemode, Esiedemoua, Lagale, Homa, Bolasia: ne, A:ida: ge amola Hibalone amo moilai dunuma i. Amola e da Yilamiele fi dunu amola Ginaide fi dunu amolalima i. E da sogebi amoga e amola ea dunu ilia afufulalusu, ilima I.
28 在阿辣辣的，在息弗摩特的，在厄市特摩的，
29 在加爾默耳的，在耶辣默耳人城中的，在刻尼人城中的，
30 在曷爾瑪的，在波爾阿商的，在阿塔客的，
31 在赫貝龍的長老，也給了在達味和其他人民曾經漂流過的地方的人。
