撒母耳記上 28
1 那時培肋舍特人調集軍隊要進攻以色列人，阿基士對達味說：「你該知道你和你的人應協助我作戰」。
Fa: no, eso enoga Filisidini dunu ilia da Isala: ili fi ilima gegemusa: , dadi gagui dunu gilisi. Amola A: igise da Da: ibidima amane sia: i, “Dafawane! Di amola dia dunu da namagale Isala: ili dunuma gegemu.”
2 達味回答阿基士說：「好! 你就要知道你的僕人要作什麼」。阿基士對達味說：「那麼，我就立你常作我的護衛」。
Da: ibidi da amane sia: i, “Ma! Dafawane! Na da dia hawa: hamosu dunu. Amola di da na hamobe di siga disu ba: mu.” A: igise da amane sia: i, “Defea! Na da di na da: i gaga: su dunu hamomu.”
3 那時撒慕已死，全以色列人舉喪哀悼他．把他葬在他的故鄉辣瑪。撒烏耳也早已將招魂的和行巫術的人驅逐出境。
Sa: miuele da bogoi dagoi amola Isala: ili dunu ilia bogoi didigia: lalu amola hina: moilaidafa La: ima amoga uli dogoi. Solo da wadela: i ba: la: lusu dunu, gesami dasu amola bosa: ga: su uda amola dunu amo Isala: ili sogega sefasi dagoi ba: i.
4 培肋舍特人調齊以後，來到叔能紮營。
Filisidini dadi gagui dunu da mogodigili asili amola Siouneme moilai gadenene wa: i fi esalu. Solo da Isala: ili dadi gagui dunu gilisili, Giliboua Goumia awalia wa: i fi esalu.
5 撒烏耳看見培肋舍特人的軍營就害怕起來，心中非常恐慌，
Solo da Filisidini dadi gagui gilisibi ba: loba, e da baligili beda: i galu.
6 遂去求問上主，但上主沒有藉夢境，也沒有藉「烏陵」，也沒有藉先知答覆他。
Amaiba: le, e da Hina Godema adi hamoma: bela: le adole ba: i. Be Hina Gode da ema golaia ba: su amola Iulimi amola Damimi amoga amola balofede dunu ilia sia: amoga dabe hame adole i.
7 撒烏耳便對臣僕說：「你們給我找個召魂的女巫，我頊到她那裏去求問」。他的臣僕回答他說：「現今在恩多爾有個招魂的女巫」。
Amalalu, Solo da ea eagene ouligisu dunuma amane sia: i, “Bosa: ga: su uda afae nagili hogolesima. Amalalu na da ema adole ba: la masunu.” Ilia da ema amane adole i, “Bosa: ga: su uda da Enedo moilaiga esala.”
8 撒烏耳就改裝易服，帶了兩個人作伴，夜間來見那女人，對她說：「求妳用招魂的法術給我占卜，將向妳指出的人給我招上來」。
Amaiba: le, Solo da enoga e dawa: digisa: besa: le, hina: da: i afadenei. E abula eno salawane, gasibi galu e amola dunu aduna eno, amo uda ba: la asi. E amo udama amane sia: i, “Bogoi a: silibuma adole ba: lalu, hobea misunu hou nama olelema. Dunu ea dio na sia: mu, amo ea a: silibu misa: ne sia: ma.”
9 那女人回答說：「啊! 你知道撒慕爾作了什麼，他已經將國內招魂和行巫術的人剷除，為什麼你來陷陷阱害我的性命，叫我死呢﹖。
Bosa: ga: su uda da Soloma bu adole i, “Dia da abuliba: le na bogosu logo fodosala: ? Di da hina bagade Solo ea hamobe hame dawa: sala: ? E da ba: la: lusu dunu amola bosa: ga: su dunu amola uda huluane Isala: ili sogega sefasi dagoi.”
10 撒烏耳就指著上主對她發誓說：「上主永在! 為這事妳決不會受害」。
Amalalu, Solo da dafawanedafa sia: amane ilegei, “Esalebe Hina Gode amo Ea Dioba: le, di da amo hou hamosea, se iasu hamedafa ba: mu, amo na da ilegesa.”
11 那女人問說：「要我給你招誰上來﹖」他答說：「妳給我招撒烏耳上來」。
Uda da bu adole ba: i, “Na da di ba: ma: ne, nowa bogoi dunu amo misa: ne sia: ma: bela: ?” Solo da adole i, “Sa: miuele!”
12 那女人一看見撒慕爾就大喊一聲，對撒烏耳說：「你為什麼哄騙我﹖你就是撒烏耳! 」
Be uda da Sa: miuele manebe ba: beba: le, a:a: ia gusa: nu, Soloma amane sia: i, “Di da abuliba: le nama ogogobela: ? Di da hina bagade Solofa galu galebe!”
13 王對她說：「不要怕! 妳究竟看見了什麼﹖」那女人回答撒烏耳說：「我看見神由地中上來」。
Hina bagade Solo da ema amane sia: i, “Mae beda: ma! Di da adi ba: sala: ?” Uda da bu adole i, “Na da a: silibu osoba gudunini heda: lebe ba: sa!”
14 撒烏耳問說：「什麼形狀﹖」她答說：「上來了一位老人，身披外氅」。撒烏耳便知道這是撒慕爾，遂俯首至地下拜。
E bu adole ba: i, “Amo da adi agoane ba: sala: ?” Uda da amane sia: i, “Amo da dunu da: i hamoi agoai heda: lebe.” “E da abula amoga idinigi galebe.” Amalalu, Solo da amo bogoi a: silibu da Sa: miuele galebeya dawa: digi. Amola e da ema nodomusa: , osoba begudui.
15 撒慕爾對撒烏耳說：「為什麼你擾亂我，叫我上來﹖」撒烏耳答說：「我很是苦痛。培肋舍特人攻擊我，上主已遠離我，又不藉先知，也不藉夢境答覆我，所以我招你上來，指教我該作什麼」。
Sa: miuele da Soloma amane sia: i, “Dia da abuliba: le na didilisibala: ? Dia da abuliba: le na buhagima: ne hamobela: ?” Solo da bu adole i, “Bidi hamosu bagade da nama doaga: i dagoi. Filisidini dunu da nama gegenana amola Gode da na yolesi dagoi. E da nama golaia amola balofede dunumadi na adole ba: su amo nama dabe hame adole iaha. Amaiba: le, na da dima wele sia: na misi. Di da nama, na hamomu liligi olelema!”
16 撒慕爾說：「上主既已離開了你，你為什麼還來問我﹖
Sa: miuele da amane sia: i, “Hina Gode da di yolesili, bu dimawane ha lai dagoi. Amaiba: le, di da abuliba: le na misa: ne wele sia: bela: ?
17 上主對你實踐了衪藉我所說的話：上主已由你手中奪去王權，賜給了你的近人達味；
Hina Gode da na lafidili dima olelei liligi amo hamoi dagoi. E da dia hina bagade hou amo dima fadegale, Da: ibidima i dagoi.
18 因為你沒有聽從上主的話，沒有執行衪對阿瑪肋克所懷的盛怒，為此，上主今天這樣對待了你。
Di da Hina Gode Ea sia: i amo mae nabawane, A:malege dunu amola ilia liligi huluane wadela: ma: nedafa hame hamoi. Hina Gode Ea wali dima hamobe amo ea bai da goea.
19 上主還要把以色列和你一起交在培肋舍特人手中；明日你和你的兒子要同我在一起；並且上主也要把以色列軍隊交在培肋舍特人手中」。
E da di amola Isala: ili fi amo ali Filisidini dunu ilia lobo da: iya imunu. Aya eso, di amola diagofelali da nama gilisimu. Amola Hina Gode da Isala: ili dadi gagui wa: i amo Filisidini dunu ilia lobo da: iya imunu.”
20 撒烏耳一聽撒慕爾的話，非常恐懼，忽然跌倒在地；又因他一日一夜沒有吃喝，一點力氣也沒有了。
Amogalu, hedolowane Solo da osoba gala: la sa: ili, mogosusuli dialebe ba: i. E da Sa: miuele ea sia: beba: le baligili beda: i galu. E da amo esoha amola gasia ha: i hame maiba: le, gasa hame ba: i.
21 那女人就走到撒烏耳跟前，看見他很是驚慌，就對他說：「看，你的婢女聽了你的話，不顧性命，聽從了你給我說的話。
Uda da ema asili, e da baligili beda: i amo ba: beba: le, e amane sia: i, “Dafawane, Hina! Na da dia adole ba: i amo hamobeba: le, na esalusu gadenenewane udidimu agoai ba: i.
22 現今你也該聽從你婢女的話：我給你拿點食物來，你吃了，好有力氣走路」。
Dafawane, wali na dima adoleba: be amo dia hamoma. Na da digili ha: i manu hamoma: ne sia: ma. Di da bu gasa lama: ne, ha: i manu da defea.”
23 他卻拒絕說：「我不吃」。但是他的臣僕和那女人都勉強他，他才聽從了他們的話，從地上起來，坐在床上。
Solo da ha: i hame manu sia: i. Be ea eagene ouligisu dunu da e ha: i moma: ne logei. E da ouesalu, amalalu ilia sia: nababeba: le, osoba dialu wa: legadole, dia heda: su fafai amoga fila heda: i.
24 那女人在家裏有頭肥牛，急忙宰了，又把麵調好，烤成無酵餅，
Uda da hedolowane bulamagau mano (amo da sefe fima: ne, e da diasu ganodini ha: i manu iasu) amo fane legei. E da agi lale, hahamonanu, yisidi mae salawane gobei.
25 擺在撒烏耳和他臣僕面前；他們吃了以後，當夜就起身走了。
E da amo ha: i manu Solo amola ea ouligisu dunu ilia moma: ne, ilia midadi ligisi. Amalu, ilia da amo mai. Amola ilia amo gasia yolesili asi.
