< 撒母耳記上 23 >
1 有人告訴達味說:「看,培肋舍特人在攻打刻依拉,搶劫禾場」。
Filisidini dunu da Giaila moilai amo doagala: lalu, gagoma gaheabolo fai amo wamolalu. Da: ibidi da amo sia: nabi.
2 達味就求問上主說:「我是否該去攻打這些培肋舍特人﹖」上主回答達味說:「去攻打培肋舍特人,解救刻依拉! 」
Amaiba: le, e da Hina Godema amane adole ba: i, “Na da asili Filisidini dunu doagala: ma: bela: ?” Hina Gode da bu adole i, “Ma! Ili doagala: ma amola Giaila gaga: ma!”
3 隨從達味的人對他說:「看,我們在猶大這裏,已惴惴不安;如果到刻依拉去攻打培肋舍特軍隊,更將如何﹖」
Be Da: ibidi ea dunu da ema amane sia: i, “Guiwane Yuda sogega da nini beda: ma: ne ha lai liligi defele gala. Be ninia da Giaila amoga Filisidini dadi gagui doagala: musa: ahoasea, baligili se nabimu.”
4 達味又求問了上主,上主回答他說:「動身下到刻依拉去,因為已將培肋舍特人交在你手中了! 」
Amaiba: le, Da: ibidi da bu Hina Godema adole ba: i. Amola Hina Gode da ema amane sia: i, “Masa! Giaila moilaiga doagala: musa: masa! Bai Na da di Filisidini dunu hasalasimusa: hamomu.”
5 達味就和跟隨他的人到刻依拉,攻打培肋舍特人,奪得了他們的牲口,打得他們慘敗,營救了刻依拉的居民。
Amaiba: le, Da: ibidi amola ea dunu da Giaila moilaiga asili, Filisidini dunuma doagala: i. Ilia da Filisidini dunu bagohame fane lelegele, ilia laigebo huluane sasamogei. Amowane, Da: ibidi da Giaila moilai gaga: i.
6 那時阿希默肋客的兒子厄貝雅塔爾逃到達味那裏,也下到了刻依拉,手中拿著「厄弗得」
Abaia: da (Ahimelege egefe) da hobeale, Da: ibidima Giaila moilaiga madelaloba, e da ‘Ifode’ gaguli asi.
7 有人報告撒烏耳說:「達味到了刻依拉」。撒烏耳便說:「天主真將他交在我手中了,因為他將自己封鎖在一座有門有閂的城裏」。
Solo da Da: ibidi da Giaila amoga asi nababeba: le, e amane sia: i, “Gode da Da: ibidi amo na gasaga fama: ne, nama i dagoi. Da: ibidi da gagili sali moilai amo ganodini asiba: le, hisu hi sanenesi dagoi.”
8 撒烏耳就調集了人民出征,下到刻依拉,要包圍達味和他的部隊。
Amaiba: le, Solo da ea dadi gagui dunu gegemusa: misa: ne wele sia: i. Ilia da Giaila amoma doagala: le, Da: ibidi amola ea dunu amoga gagili salawane esalu, ilima gegemusa: dawa: i galu.
9 達味一知道撒烏耳要陷害他,就給厄貝雅塔爾說:「拿「厄弗得」來! 」
Da: ibidi da Solo ema doagala: musa: ilegelalu, amo nababeba: le, e da gobele salasu dunu Abaia: da ema amane sia: i, “Ifode amo goeguda: gaguli misa!”
10 然後達味說:「上主,以色列的天主! 你僕人聽說撒烏耳正在籌劃到刻依拉來,為了我的緣故,要毀滅這座城。
Amalalu, Da: ibidi amane sia: i, “Isala: ili ilia Hina Gode! Na da nabi amo na hamobega, Solo da Giaila amoga misini, moilai wadela: lesimusa: ilegelala.
11 刻依拉居民會將我交在他們手中嗎﹖撒烏耳是否會像你僕人所聽到的下來﹖請上主,以色列的天主,通知你的僕人! 」上主回答說:「他要下來! 」
Amo hamosea, Giaila fi dunu da na Soloma ima: bela: ? Na nabi defele, Solo da misa: bela: ? Isala: ili Hina Gode! Na da Dima edegesa! Nama adole ima!” Hina Gode da amane adole i, “Solo da misunu!”
12 達味又問說:「刻依拉的居民,會把我和隨從我的的人,交在撒烏耳手中嗎﹖」上主答說:「他們會把你們交出」。
Da: ibidi da bu adole ba: i, “Giaila fi dunu da Solo samogema: ne, na ema ima: bela: ?” Hina Gode da adole i, “Ilia da di ema imunu!”
13 達味就動身率領士兵,約有六百人,離開了刻依拉,到處漂流。有人告訴撒烏耳說:「達味從刻依拉逃走了」。撒烏耳遂停止出動。
Amaiba: le, Da: ibidi amola ea dunu (huluane da 600 agoane) da hedolowane Giaila yolesili, gadili ahoanu. Solo da Da: ibidi da Giaila amoga hobea: i, amo sia: nababeba: le, e da ea musa: ilegei yolesiagai.
14 達味住在曠野的深山裏,有時住在齊弗曠野的山中。撒烏耳每日找他,天主沒有將達味交在他手中。
Da: ibidi da agolo soge (wadela: i hafoga: i soge Sife moilai bai bagade gadenene gala) amo ganodini wamoaligi lalu. Solo da mae yolesili, Da: ibidi hogolalu. Be Hina Gode da Da: ibidi gaga: su.
15 達味很是害怕,因為撒烏耳出來,不斷搜索他,當時達味住在齊弗曠野的曷勒士。
Da: ibidi e da Solo ea e medole legemu galebeya dawa: lebe, amo hi dawa: i galu. E da Houlese sogebi wadela: i hafoga: i soge Sife moilai bai bagade gadenene esalu.
16 撒烏耳的兒子約納堂動身,到了曷勒士,去見達味,他以天主的名鼓勵達味說:
Yonada: ne da Da: ibidi ea dogo denesima: ne, amola Gode da e gaga: ma: ne esala amo olelema: ne, amoga asi.
17 「不必害怕! 我父撒烏耳的手決拿不住你! 你必要作以色列王,我要在你以下居第二位,連我父撒烏耳也知道這事」。
E da Da: ibidima amane sia: i, “Mae beda: ma! Na ada Solo da di wadela: lesimu hamedei ba: mu. E da noga: le dawa: , amo di da fa: no ea hina bagade sogebi lamu, amola na da dia baligia hina ba: mu.”
18 他們二人在上主面前訂了盟約。以後達味仍留在曷勒士,約納堂回了家。
Ela da eso huluane dogolegele esaloma: ne sema ilegei. Da: ibidi da Houlese amoga esalu, amola Yonada: ne da hi diasuga asi.
19 有些齊弗人上了基貝亞見撒烏耳,說:「達味不是在我們當中,在曷勒士隱藏著嗎﹖
Sife fi dunu mogili da Gibia moilaiga Soloma asili ema amane sia: i, “Da: ibidi da ninia soge Houlese amo ganodini wamoaligisa. E da Ha: sila Goumi amo Yuda soge ga (south) la: idili esala.
20 大王! 現在你隨意下到我們這裏,我們必將他交在大王手中」。
Hina bagade noga: idafa! Di da e gagulaligimu bagade hanai, amo ninia dawa: Amaiba: le, ninia sogega misa. Amasea, ninia da di amo dunu gagulaligima: ne, logo doasimu.”
21 撒烏耳答說:「望上主祝福你們,因為你們同情了我。
Solo da ilima amane nodoi, “Dilia da nama asigiwane hamobeba: le, Hina Gode da dilima hahawane dogolegele hamomu da defea.
22 你們再去查看清楚,看他的腳步急速往哪裏去,因為有人給我說,他非常狡滑。
Dilia ea wamoaligisu bu noga: le ba: ma: ne masa. Nowa da e ba: i galea, amo hogoma. Bai ea ogogole dawa: digisu hou, amo na da nabi.
23 所以你們去觀察清楚,他藏身的一切地方,確定後,回來見我,我必同一起去,只要他在這地方,我必在猶大各鄉村中搜捕他」。
Ea wamoaligisu sogebi huluane noga: le hogolalu, nama sia: legema. Amasea, na da nini masunu. E da dilia sogea amogaiwane esalea, na da ema fa: no bobogele gagulaligimu. Hedolo hame ba: sea, na da Yuda soge huluanedafa hogomu.”
24 他們就在撒烏耳以先動身往齊弗去了;達味和他的人那時住在瑪紅曠野,即在曠野南方的荒野原中。
Amalalu, Sife fi dunu da yolesili, ilia da Solo bisili Sife sogega buhagi. Da: ibidi amola ea dunu da Ma: ione hafoga: i soge, wadela: i fago Yuda soge ga (south) la: ididili amoga esalebe ba: i.
25 撒烏耳率領士兵去尋找達味。有人將這事告訴了達味,他就下到轟立瑪紅曠野的山崖間;撒烏耳一聽說,便到瑪紅曠野去追趕達味。
Solo amola ea dunu da Da: ibidi hogola asi. Be Da: ibidi amo nababeba: le, gele agolo Ma: ione wadela: i hafoga: i soge amo ganodini diala, amoga asili esalu. Solo da Da: ibidi amo sogebia esalebe nabaloba, ema fa: no bobogemusa: asi.
26 撒烏耳帶領士兵走在山這面,達味帶領他的士兵走在山那邊;達味正在急速逃避撒烏耳時,撒烏耳率領著他的士兵追蹤達味和他的士兵,幾乎要把他們捉住,
Solo amola ea dunu da agolo la: idi esalu, amola Da: ibidi da agolo amogawane la: ididili esalebe ba: i. Da: ibidi amola ea dunu da hehenaia hobealebe ba: i. Bai Solo da ili gagulaligimu gadenene ba: i.
27 就在這時,有一個使者來見撒烏耳說:「快回去,因為培肋舍特已侵入邊境! 」
Be amoha, sia: ne iasu dunu da Soloma doaga: le, ema amane sia: i, “Wahadafa buhagima! Filisidini dunu da ninia sogega doagala: le, golili daha.”
28 撒烏耳遂立即收兵,不再追趕達味,而去迎擊培肋舍特人;因此,人給那地方起名叫「隔離岩」。
Amaiba: le, Solo da Da: ibidi sefasilalu yolesili, buhagili, Filisidini dunuma gegemusa: asi. Amaiba: le, ilia da amo agolo dio “Afafasu Agolo” asuli.
Da: ibidi da amo soge yolesili, Enegedi sogega wamoaligimusa: asili, esalu.