撒母耳記上 22
1 達味離開，逃到了阿杜藍山洞；他的兄弟和父親全家聽說這事，都來到他那裡。
Daudi nowuok Gath moringo odhi e rogo mar Adulam. Kane owetene kod joodgi duto owinjo wachno, negidhi ire kuno.
2 凡受迫害、負債。心中憂苦的人，都投奔到他，他便成了他們的首領；此時隨從他的約有四百人。
Ji duto mane nigi chandruok kata mane nigi gowi kata nigi ngʼur moro amora nochokore modhi ire, mine obet jatendgi. Ne gin chwo madirom mia angʼwen mane ni kode.
3 達味從那裏來到摩阿布的米茲帕，對摩阿布王說：「求你讓我父母來你這裏，直到我明白天主對我有什麼計劃為止」。
Ka Daudi noa kanyo nodhi Mizpa e piny Moab mowachone ruoth Moab niya, “Bende diyie mondo wuora gi minwa obi odag kodi nyaka angʼe gima Nyasaye biro timona?”
4 達味把他們留在王那裏：達味在山裏住了多久，他們也住了多久。
Omiyo noweyogi gi ruodh Moab mine gidak kode e ndalo duto mane Daudi ni kar pondo.
5 加得先知對達味說：「你不要在這山塞裏，你要到猶大地方去! 」達味就去了，來到赫勒達樹林。
Janabi Gad nowachone Daudi niya, “We dak kar pondo, dhi e piny Juda.” Omiyo Daudi nowuok modhi e bungu man Hereth.
6 一日，撒烏耳正坐在基貝亞高處的一棵檉柳下，手裏著槍，他的臣僕都侍立左右，聽說達味和跟隨他的人已聯合起來，
Koro Saulo nowinjo ni osefweny kuma Daudi gi joge nitie. To Saulo noyudo obet piny e tiend yath moro ewi got man Gibea kotingʼo tongʼ e lwete kolwore gi jodonge.
7 遂對侍立他左右的人說：「本雅明的子孫，你們聽：難道若瑟的兒子也要賜給你們每人莊田和葡萄園，或把你們者立為千夫長或百夫長，
Saulo nowachonegi niya, “Winjuru, un jo-Benjamin! Bende wuod Jesse nomiu puothe gi puoth mzabibu? Bende enoketu jotend jolweny alufe kata jatend jolweny miche?
8 好使你們都同謀來陷害我﹖我的兒子和葉的兒子結盟，誰也沒有告訴我；我的兒子煽動我的臣僕來反對我，仇視我，像今日一像，你們中沒有一個人憐恤 ，來通知我! 」
Kare mano emomiyo uduto useriworuna? Onge ngʼato angʼata manyisa ka wuoda timo singruok gi wuod Jesse. Onge ngʼama dewo gima timorena kata manyisa ni wuoda osethuwo jatija mondo obutna ka rita kaka koro otimoni.”
9 作撒烏耳臣僕之長的厄東厄格就答說：「我看見葉瑟的兒子到過諾布，去阿希突布的兒子阿希默肋客。
Eka Doeg ja-Edom, manoyudo ochungʼ gi jodong Saulo, nowacho niya, “Ne aneno ka wuod Jesse odhi ir Ahimelek wuod Ahitub man Nob.
10 他為達味求問了上主，給了他食物，也把尸人哥肋雅的刀給了他」。
Ahimelek nopenjone wach kuom Jehova Nyasaye, nomiye chiemo bende gi ligangla mar Goliath ja-Filistia.”
11 君王遂派人去叫阿希突布的兒子，大司祭阿希默肋客和父親全家，即諾布所有的司祭；他們來到君王面前，
Eka ruoth nooro joote mondo oom Ahimelek jadolo ma wuod Ahitub kaachiel gi joodgi duto, mane gin jodolo e Nob, kendo giduto negibiro ir ruoth.
12 撒烏耳說：「阿希突布是兒子，你聽! 」他答說：「是，我主! 」
Saulo nowacho niya, “Koro winji wuod Ahitub.” Nodwoke niya, “Ruodha awinjo.”
13 撒烏耳對他說：「你為什麼和葉瑟的兒子同謀陷害我，給他食物和刀劍，為他求問天主，使他起來反對我，仇視我，像今一樣﹖」
Saulo nopenje niya, “Marangʼo useriworuna, in kod wuod Jesse, ka imiye makati, kod ligangla kendo ka ipenjone wach kuom Nyasaye, mi koro osengʼanyona kendo obuto korita, mana kaka otimo kawuononi?”
14 阿希默肋客答覆君王說：「在你的臣僕中，有誰如達味那樣忠實可靠呢﹖他是大王的女婿，又是護衛長，在你朝庭中是最受重視的人。
Ahimelek nodwoko ruoth niya, “Ere ngʼat ma ja-adiera kuom jotiji duto machal gi Daudi ori ma jatend joma riti, kendo mogen moloyo e odi mangima?
15 難道我是今天才開始為他求問天主嗎﹖決不是! 請大王不要加害自己的僕人和我父全家，因為你僕人一點也王知道這事。
Iparo ni mano e odiechiengʼ mokwongo mapenjonee Nyasaye wach? Ooyo ok en kamano! Ruoth kik iketne jatichni bura kata joodgi bura, nikech jatichni ok ongʼeyo gima dhi nyime ka.”
16 王說：「阿希默肋客，你和你父親全家都得死!」
To ruoth nowacho niya, “Nyaka itho, in Ahimelek gi joodu duto.”
17 王遂吩咐立在他左右的侍衛說：「你們過去，殺死上主的司祭! 因為他們與達味攜手，知道他逃跑，卻不來告訴我」。但是君王的臣僕不敢下手殺上主的司祭。
Eka ruoth nowachone joritne mane ni bute niya, “Lokreuru mondo uneg jodolo mag Jehova Nyasaye, nikech gisedok jokor Daudi. Negingʼeyo ni oringo to negitamore nyisa.” To jodong ruoth ne ok oyie mondo gineg jodolo mag Jehova Nyasaye.
18 王遂對多厄格說：「你過去殺死司祭! 」厄東人多厄格就過去殺死了司祭。那一天他殺死了八十五位身穿細麻「厄弗得」的人。
Omiyo ruoth nochiko Doeg niya, “Lokri mondo ineg jodolo.” Omiyo Doeg ja-Edom nonegogi. Chiengʼno nonego joma orwako lewni mayom mag dolo miluongo ni efod maromo ji piero aboro gabich.
19 至於那座諾布司祭城，無論男女、幼童或乳兒，甚至連的牛、驢、羊都用利劍殺盡。
Eka nodhi Nob, e dala mar jodolo kendo kanyo nonegoe chwo, mon, nyithindo nyaka madhoth, dhok, punde kod rombe. Magi duto nonego gi ligangla.
20 阿希突布之子阿希默肋客的一個兒子，名叫厄貝雅塔爾的，脫險跑到了達味那裏。
To Abiathar wuod Ahimelek ma wuod Ahitub notony moringo odhi ir Daudi.
21 厄貝雅塔爾告訴達味，撒烏耳殺了上主的司祭。
Abiathar nonyiso Daudi ni Saulo osenego jodolo mag Jehova Nyasaye.
22 達味對厄貝雅塔爾說：「那一天我已知道，因為厄東人多厄格在那裏，他必要向撒烏耳報告；你父全家的性命，我全負責。
Eka Daudi nowachone Abiathar niya, “E odiechiengʼno ka Doeg ja-Edom ne ni kanyo ne angʼeyo adier ni nyaka ne onyis Saulo. An ema akelo tho ne joka wuonu duto.
23 你住在我這裏，不要害怕；誰想謀害你，就是謀害我；你同我一起必得安全」。
Bed koda ka; kik iluor; ngʼato madwaro negino an bende odwaro nega. Onge gima nohinyi ka in koda.”
