撒母耳記上 20
1 達味由辣瑪納逃走，去見約納堂說：「我作了什麼，有什麼過錯，哪裏得了你父親，他竟要害我的性命﹖」
А Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: Шта сам учинио? Каква је кривица моја? И шта сам згрешио оцу твом, те тражи душу моју?
2 約納堂回答他說：「決沒有這回事，你決死不了。看，我父親無論作什麼大事小事，沒有不告訴我的；為什麼我父親偏要對我隱瞞這事呢﹖決不會的! 」
А он му рече: Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.
3 達味卻對他說：「你父親明知我在你眼裏得寵，所以他想：不要要約納堂知道這事，免得他悲傷。總之，我指著永生的上主敢在你面前發誓：我與死之間只差一步! 」
А Давид заклињући се опет рече: Отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: Не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.
4 約納堂對達味說：「你願意我為你作什麼﹖」
А Јонатан рече Давиду: Шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.
5 達味回答約納堂說：「看，明天是月朔，我原該和君王同席吃飯，但你讓我走，藏在田野間，直到第三丌晚上。
И Давид рече Јонатану: Ево сутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до треће вечери.
6 如果你父親發覺我不在，你應說：達味懇求我，讓他逃回白冷本城，因為在那裏全族舉行年祭。
Ако запита за ме отац твој, ти реци: Врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је онде годишња жртва свега рода његовог.
7 他若說：好! 你的僕人就平安無事；他若勃然大怒，你就該知道：他已決意行惡。
Ако каже: Добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгневи, знај да је зло наумио.
8 望你仁慈對待你僕人! 因你使你因上主的名與你訂了盟約；假若我有罪惡，你可殺我，為何偏要將我交給你父親呢﹖」
Учини, дакле, милост слузи свом, кад си веру Господњу ухватио са слугом својим; ако је каква кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу свом?
9 約納堂答說：「千萬別這樣想! 如果我確實知道，我父親決意要加害你，豈有不告訴你的嗎﹖」
А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?
10 達味就問約納堂說：「若你父親嚴厲答覆你，誰來通知我﹖」
А Давид рече Јонатану: Ко ће ми јавити ако ти отац одговори шта је зло?
11 約納堂對達味說：「來，我們往田間去」。二人就往田間去了。
А Јонатан рече Давиду: Ходи да изађемо у поље. И изиђоше обојица у поље.
12 約納堂對達味說：「上主，以色列的天主作證：明天或天這時候，我探得了我父親的意思，對達味有或否，我必派人來告訴你。
И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! Кад искушам оца свог сутра у ово доба или прекосутра, и буде добро по Давида, ако не пошаљем к теби и не јавим ти,
13 倘若我父親願意加害你，我若不通知你，不放你走，使你平安離去，願上主這樣這樣加倍罰我約納堂! 願上主與你同在，有如曾與我父親同在一樣!
Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.
14 若我那時尚在人世，願你對我表示上主的仁慈；設若我死了，
А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;
15 願你不要由我家永遠撤消你的仁慈! 連當上主由地面上一一剷除達味的敵人時；
И нећеш ускратити милости своје дому мом довека, ни онда кад Господ истреби све непријатеље Давидове са земље.
16 若約納堂的名字被達味家族消滅了，願上主藉達味的仇人的手追究此案! 」
Тако Јонатан учини веру с домом Давидовим говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидових.
17 約納堂由於愛達味，再向他起了誓，因為他愛達味如愛自己的性命。
И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу
18 約納堂又對他說：「明日是月朔，因為占座位空著，人必注意你不在，
Потом рече му Јонатан: Сутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје место бити празно.
19 到第三天，人必更注意你不在；那麼，你要到你曾出事那日藏身的地方去，坐在那石堆旁邊。
А ти чекај до трећег дана, па онда отиди брзо и дођи на место где си се био сакрио кад се ово радило, и седи код камена Езила.
20 到第三天，我要向石堆射箭，仿佛射靶。
А ја ћу бацити три стреле украј тог камена, као да гађам белегу.
21 看，我必打發一童僕去找箭，假如我我對童說：看，箭在你後面，拾回來吧! 你就可以出來，我指著永生的上主起誓：你必平安無事。
И ево послаћу момка говорећи му: Иди, нађи стреле. Ако кажем момку: Ето стреле су за тобом овамо ближе, дигни их; тада дођи, добро је по те, и неће ти бити ништа, тако жив био Господ!
22 倘若我對童僕自己說：看，箭在你前面。你就走吧! 因為上主打發你走。
Ако ли овако кажем момку: Ето стреле су пред тобом, тамо даље; онда иди, јер те Господ шаље.
23 至於我和你現今所說的這話，有上主在我和你中間，永遠作證」。
А за ове речи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је сведок између мене и тебе довека.
24 於是達味就去藏在田野間；到了月朔，君王入席吃飯。
Потом се Давид сакри у пољу; и дође младина, и цар седе за сто да једе.
25 君王照例靠著牆坐在自己的位上，約納堂坐在他對面，阿貝乃爾坐在撒烏耳旁邊，達味的地方空著。
А кад цар седе на своје место, по обичају на место код зида, Јонатан уста, а Авенир седе до Саула, а место Давидово беше празно.
26 撒烏耳那天沒有說什麼，因為他想事情出於偶然，或許他染了不潔，還沒有自潔。
И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше, догодило му се штагод, те није чист, зацело није чист.
27 日，即初二日，達味的座位仍空著，撒烏耳就對兒子約納堂說：「為什麼葉瑟的兒子昨日沒有來赴宴，今日又沒有來﹖」
А сутрадан, други дан месеца, опет беше празно место Давидово, а Саул рече Јонатану сину свом: Зашто син Јесејев не дође на обед ни јуче ни данас?
28 約納堂答覆撒烏耳說：「達味懇求我許他往白冷去。
А Јонатан одговори Саулу: Врло ме је молио Давид да отиде до Витлејема,
29 他說：求你讓我去，因為在城裏我們要舉行族祭，我的兄弟定要我去；所以，假若我在你眼中獲寵，求你讓我去，容我得見我的兄弟；為此，他沒有來赴君王的筳席」。
Рекавши: Пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповедио; ако сам, дакле, нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев обед.
30 撒烏耳對約納堂勃然大怒，對他說：「娼婦的兒子! 豈能我不知道你同葉瑟的兒子一夥，甚至羞辱你自己，又我羞辱你母親的私處嗎﹖
Тада се разгневи Саул на Јонатана, те му рече: Неваљали и непослушни сине! Зар ја не знам да си изабрао сина Јесејевог себи на срамоту и на срамоту својој неваљалој мајци?
31 你要知道，葉瑟的兒子活在世上一天，你連你的王位都不得穩當! 如今你差人去，把他給我抓來，因為他是該死的人」。
Јер, докле је жив син Јесејев на земљи, нећеш се утврдити ни ти ни царство твоје; зато пошљи сада и доведи га к мени, јер је заслужио смрт.
32 約納堂回答他父親撒烏耳說：「為什麼他該死﹖他作了什麼事﹖」
А Јонатан одговори Саулу оцу свом и рече му: Зашто да се погуби? Шта је учинио?
33 撒烏耳就舉起槍來要刺死他，約納堂便明白他父親已決意要殺達味。
Тада се Саул баци копљем на њ да га убије. Тада виде Јонатан да је отац његов наумио убити Давида.
34 約納堂就起來，氣憤憤地離開了筳席；初二那天，也沒有吃飯，因為他為達味擔憂，又因為他父親辱罵了自己。
И уста Јонатан од стола његовог, и ништа не једе други дан по младини; јер се забрину за Давида, што га отац осрамоти.
35 次日清晨，約納堂按照他與達味的約會，往田間去了；有個童僕跟隨著他。
А кад би ујутру, изађе Јонатан у поље у време како беше уговорио с Давидом, и с њим једно момче.
36 他對那童僕說：「跑去，找所放的箭! 」童僕往前跑時，他又向前放了一箭。
И рече момку свом: Трчи да ми нађеш стреле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стрелу преко њега.
37 當僮僕來到約納堂所射到的地方，約納堂就在僮後面喊說：「箭不是在你前面嗎﹖」
А кад дође момак до места куда беше застрелио Јонатан, викну Јонатан за момком говорећи: Није ли стрела даље напред?
38 約納堂又在僮僕後面喊說：「趕快跑去，不要站住! 」約納堂的僮僕就拾了箭，給主人拿來。
Још викну Јонатан за момком: Брже, не стој. И момак Јонатанов покупи стреле, и врати се господару свом.
39 那僮僕卻不知道是意思，只有約納堂和達味知道。
Али момак не знаше ништа, само Јонатан и Давид знаху шта је.
40 然後約納堂把自己的武器交給他的僕僮，向他說：「帶回城去吧! 」
И Јонатан даде оружје своје момку који беше с њим, и рече му: Иди, однеси у град.
41 僮僕走後，達味就為不堆旁起來，俯伏在地，拜了三拜；以後他們彼此相吻，二人相抱對泣，達味哭得更甚。
И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу, и поклони се три пута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито.
42 最後，約納堂對達味說：「你平安去吧! 照我們兩人以上主的名所起的誓：願上主永遠在我和你之間，在我的後代與你的後代之間! 」 達味就動身走了，約納堂也回到城裏﹖
И рече Јонатан Давиду: Иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је сведок између мене и тебе и између мог семена и твог семена довека. И тако Давид уставши отиде, а Јонатан се врати у град.
